Avangarda u zatvorenom socijalističkom društvu

Mesecima smo na njoj radili, niko od nas više nije išao u školu i svi smo imali jedinice. Pred premijeru mjuzikla došli su neki ljudi da „provere“ predstavu, mi smo mislili zato što se, prvi put na Jugoslovenskoj sceni, pojavljuje golotinja. Rekli smo „ništa se ne vidi, sve je u mraku“ a oni su ćutali, zato što su, ustvari, došli da provere da li je u pitanju delo protiv vojske, jer niko od tih hipika nije hteo u vojsku – ispričala je Nada Blam, glumica i učesnica mjuzikla “Kosa“, preksinoć na tribini o projektu kojim je obeleženo 50 godina od beogradske premijere mjuzikla “Kosa“, u Ateljeu 212, na maloj sceni “Petar Kralj“.

Blam je dodala da su se ti ljudi našli u „džepu“, „videvši da se mi predstavom borimo protiv rata, pa nisu znali kako da reaguju“.

– Mira Trailović je počela da im sugeriše, „ide, ide, ide.. on ide na kraju u vojsku! Predstava je protiv rata u Vijetnamu“. Sećam se da se Mira borila kao zver sa tim ljudima, opasnog izgleda- ispričala je Blam i dodala da su, iako su bili „klinci“, dobro znali da to nije uobičajena predstava.

Beka Vučo, operativna direktorka Ateljea 212 i Bitefa u vreme igranja “Kose“ ukazala je da nimalo nije čudno što je baš Mira Trailović dovela tu predstavu u Beograd.

– Niko drugi u to vreme nije mogao, ni fizički, ni psihički, ni sa svim drugim vezama da dovede „Kosu“ u Beograd. Dovesti predstavu sa Brodveja je mogla samo ona. To je jedinstvena i neponovljiva kulturna diplomatija koju je Trailović imala- ukazala je Vučo i konstatovala da je time Trailović „dovela Zapad u socijalističku zemlju“.

Jugoslav Vlahović, likovni umetnik i učesnik mjuzikla je, sa svojim sadašnjim bendom Porodična manufaktura integralnog hleba, koga čine članovi njegove porodice, izveo noseće numere iz kultnog mjuzikla, kao što su „Aquarius“, „I’ve got life“ i „Let the sunshine in“.

“Kosa“ je premijerno odigrana 19. maja 1969. godine i igrana je sve do 4. februara 1973. kada je tadašnja vlast zabranila dalje igranje kultnog mjuzikla, koji je predstavljao avangardu u zatvorenom socijalističkom društvu. Razlog skidanja sa repertoara je pogrešno tumačenje predstave, tačnije dela sa cepanjem američkih vojnih knjižica, od strane učenika vojne gimnazije, koji su bili većinska publika mjuzikla te večeri. “Kosa“ je odigrana 210 puta i doživela izuzetan uspeh kako u Beogradu, tako i na gostovanjima širom sveta, a sami autori mjuzikla, Džejms Rado i Džerom Ragni su, u poseti Beogradu, rekli da je „beogradska verzija bolja od brodvejske“.

Paradoks tadašnje cenzure

– Da bi smo shvatili vreme u kome se igrala „Kosa“, moramo znati da je nekoliko godina ranije, na nekakvom cenzorskom skupu tadašnja partijska presuditeljka zabranila prikazivanje filma „Devičanski izvor“ Igmana Bergmana, zbog golotinje i silovanja. Samo nekoliko godina kasnije, nova vlast je time što je dozvolila igranje „Kose“ istinski dobila božanstvenu, šarenu, značku na reveru, međutim, značka je i dalje bila partijska – kazala je Radmila Stanković, novinarka NIN-a.

Ona je objasnila da je tom prilikom „došlo do paradoksa“, jer vlast koja je dozvolila da se igra „Kosa“ jeste ista ona koja je najviše zabranjivala kada je reč o događajima u kulturi.

Stanković je konstatovala da je „za ono vreme u kome smo imali najrazličitije cenzore, bilo i ljudi koji su bili veoma obrazovani, mudri, i koji su umeli da tadašnjoj vlasti kažu šta je dobro za njih“. „Ja bih mnogo volela kada bi danas neko mogao ovoj vlasti da kaže šta je dobro za njih“, zaključila je Stanković.

Pošta za glavnog junaka

Pre samog počeka tribine prisutni su minutom ćutanja odali poštovanje nedavno preminulom glumcu Miši Janketiću, koji je u tadašnjoj postavci „Kose“ tumačio glavnog junaka mjuzikla, Kloda Bukovskog.