Slobodan Šijan: Avangardisti su tragični likovi naše kulture

„Zenit“ je u godinama posle Prvog svetskog rata bio jedini časopis sa naših prostora ravnopravno uključen u međunarodna avangardna dešavanja, osnovao ga je tada mladi književnik, pesnik i prevodilac Ljubomir Micić, koji je bio i njegov glavni urednik, a Tokin je bio jedan od potpisnika tog manifesta. Oni su tragični likovi naše kulture – Micić je u godinama posle rata čamio u nekoj svojoj „gajbi“, potpuno ignorisan, bez prava na rad, socijalnu zaštitu, ne znam od čega je živeo, verovatno su mu nešto slali prijatelji iz inostranstva. A ako pitate naše kustose iz Muzeja savremene umetnosti, jedino što zanima istoričare iz inostranstva o nekoj našoj umetnosti iz tog perioda upravo je „Zenit“. I mada se Tokin vrlo brzo posvađao sa Micićem zbog njegovog autoritarnog rukovođenja, i on je na kraju nagrabusio. Avangardisti su i pre Drugog svetskog rata imali problema sa zabranama časopisa, oni su „čačkali“, sarađivali sa ruskim avangardistima, a posle rata nisu bili neki zapaženi levičari. Ali, i nadrealisti ih nisu podnosili. Mene je zanimalo upravo to – šta je neka konstanta naše kulture, i te vrste ljudi koji kao biljke nekako ne uspevaju kod nas – izjavio je za Danas reditelj Slobodan Šijan o novom filmu „Budi Bog s nama“, koji oživljava jednu od naših najznačajnijih epoha u umetnosti, društvene prilike tog vremena, i život Boška Tokina (1894 – 1953), pisca, prevodioca, prvog srpskog filmskog kritičara.

Njegovo snimanje započelo je prošle godine tokom pandemije (snimljeno je oko tridesetak minuta materijala), a nastavljeno je u petak u dvorcu Dunđerski u Bečeju, gde se snimaju neke od najvažnijih scena. U tom ambijentu organizovano je i prvo predstavljanje ovog filma za medije.

Na pitanje Danasa koliko je ovaj film na simboličan način i omaž svim našim zaboravljenim avangardistima, kojih se setimo samo povodom nekih prigodnih datuma, a onda opet čame u mraku, i kako objašnjava taj kontinuitet da svi naši umetnici koji se ne uklapaju u neki važeći mejnstrim određenog trenutka oduvek imaju problema, a imaju ih i danas, Šijan je rekao:

– Upravo je ta konstanta ono što me je privuklo ovoj priči, da je jedan čovek za koga maltene nisam čuo dok sam bio na fakultetu takvog značaja za uspostavljanje ideje o filmu kao umetnosti. Pokušavam da je ispričam ne tako što ću se baviti visokom umetnošću i avangardom, nego na malo popularniji, komunikativniji način. Želim da dočaram jedno vreme u kome su neki mladi ljudi hteli nešto da promene u našoj umetnosti i u društvu, jer su upravo izašli iz jednog od najgorih ratnih sukoba u istoriji, i više ne veruju u stare vrednosti. To je suština filma „Budi Bog s nama“. Tokinu sam želeo da posvetim „Maratonce“, ali mi nisu dali, to je bila 1982. godina i još uvek je bio na „indeksu“ narodnih „neprijatelja“. I on i svi ostali avangardisti bili su prilično maltretirani – Tokin je bio optužen zbog nekih tekstova koje je objavljivao tokom Drugog svetskog rata u nekim novinama za koje su rekli da su ljotićevske. Ja sam čitao te njegove kritike, to su bili vrlo bezazleni opisi filmova koje je gledao u bioskopu, čak i bez ikakvih kritičkih sudova, jer u to vreme nije ni hteo da se upušta u kritiku. Na sudu je rekao da je morao da piše, jer nije imao za hleb. Prošao je isto kao i Bora Stanković u Prvom svetskom ratu, koga su optužili što je pisao za novine, a Andrić se pitao, ako je zanatlijama dozvoljeno da rade tokom okupacije, zašto nije i piscima. Posle rata, avangardisti su prilično nastradali i zbog toga što je avangardu preuzela nadrealistička grupa, to su isto bili fenomenalni umetnici i vrhunski intelektualci, ali avangardisti su po svojoj prirodi skloni sukobu i nepopuštanju, i to je bio jedan sukob u kojem nema zezanja. Tokin je značajan i zanimljiv i po tome što je bio apsolutni propagator filma kao umetnosti, ali kada su on i Dragan Aleksić Dada, naš prvi dadaista, pokušali da snime film, suočili su se sa kontrastom između teorijskog znanja o filmu i prakse koja praktično nije postojala, tako da mi iz toga izvlačimo i neku komediju. Zezamo se na račun svega, ali i oni su se dobro zezali. Avangarda je možda nekom danas strana, ali njima je bilo lepo, igrali su se – istakao je Šijan.

A na naše pitanje kakvo je njegovo osećanje, s obzirom da je njegov uspeh kao vizuelnog umetnika koji istrajno neguje tradiciju avangarde ipak ostao u senci njegove karijere reditelja, Šijan je istakao da su avangardisti voleli humor, i da je u tome ta veza sa njegovim filmovima.

– Sebe smatram rediteljem komedija, što nije baš cenjen žanr kod naše kritike, iako je omiljen kod publike, a naši glumci to sjajno rade i to je uvek polje na kojem se vredi angažovati. I u „Budi Bog s nama“, koji je više fantazija o jednom životu, a ne biografski film o Tokinu, pokušavam da napravim komediju koja će se baviti tim nekim temicama avangarde.

Kako je objasnio, Tokin i Aleksić snimili su prvi srpski avangardni film koji se zvao „Kačaci u Topčideru“ ili „Budi Bog s nama“.

– Mi smo „drpili“ ovaj drugi naziv, o tom njihovom filmu izašao je samo jedan člančić, tako da se ne zna mnogo o čemu se tu radilo. Moja teorija, pošto su obojica bili novinari, jeste da su oni uradili dobar PR i da su stvorili mit od tog filma, a poznato je da su snimili samo dvesta metara trake. Jedna priča je bila da ga je snimatelj zapalio, jer se nesrećno zaljubio u glavnu glumicu, a druga da je taj film misteriozno nestao. Ali, Tokinova i Aleksićeva namera sigurno je bila dobro zezanje – rekao je Šijan.

„Budi Bog s nama“ snima se po scenariju koji je napisao zajedno sa Biljanom Maksić, i u koprodukciji čak sedam zemalja, a Šijan je, kako kaže, okupio divnu ekipu glumaca i saradnika nove generacije – nema nijednog člana kojeg zna iz nekih vremena.

Direktor fotografije je Dušan Ivanović, kostime potpisuju Boris Čakširan i Bojana Nikitović, scenografiju Jelena Milinović, Valentina Popržan i Nenad Marković, a zanimljivo je da muziku komponuje grupa Lajbah.

Rupe u kolektivnom sećanju

Lik Tokina u „Budi Bog s nama“ oživeće Miloš Biković, koji u ovaj film „ulazi“ i kao koproducent, a kako je izjavio, on smatra da je ovo veoma značajna priča koja će rehabilitovati Boška Tokina, izuzetnog intelektualca školovanog na Sorboni, koji se na Monparnasu družio sa Marselom Sovažom, Lavom Trockim, Slavkom Vorkapićem…, organizovao Prvu srpsku izložbu u Parizu 1917, putovao u Monte Karlo, Nicu, Marsej, Barselonu, Brisel, London…, a 1925. u Zagrebu pokrenuo prvi nedeljni filmski časopis „Film“.

– Ništa o njemu nisam znao dok nisam pročitao scenario, jer mi imamo rupe u kolektivnom sećanju koje su najizraženije u našoj istoriji 20. veka. Zato je važno da se osvetli to vreme naših avangardista, istorije našeg filma i kulture Beograda. Kroz ovaj film upoznaćemo Beograd iz zlatnog doba 20-ih godina prošlog veka, Beograd avangarde, dadaizma, futurizma i zenitizma. Ali i regtajma, džeza i čarlstona, automobilizma, aeroplana i seksualne revolucije. Beograd su tih godina zvali Pariz Balkana, bile su to urlajuće dvadesete, vreme posle Velikog rata, najveće tragedije za naš narod. Ta energija i radost za životom, da se što više životnih radosti doživi, dodalo je „ulje na vatru“ na duh vremena koji je nosio predznak oslobađanja. To je imalo i dobre i loše strane, jednu vrstu moralne dezorijentacije, ali i rađanje umetničke slobode i izražavanja – rekao je Biković.

Andrić, Crnjanski, Ita Rina…

Jedan od glavnih ženskih likova u novom Šijanovom filmu igra Sloboda Boba Mićalović, njena junakinja je Zora, bogata udovica, Tokinova prijateljica i mecena. Ona mu pomaže da snimi film, a način na koji to radi, kako je izjavila, vrlo je zanimljiv i poseban.

– Ono što je divno kod ovog filma i dragoceno je specifičan scenario u kojem se pojavljuju svi znameniti ljudi tog vremena, umetnici, glumci, pisci, kritičari, jer je oko Tokinovog filma „Budi Bog s nama“ bila okupljena intelektualna elita, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Tin Ujević, Žanka Stokić, Ita Rina… To je božanstven sklop, a mi smo entuzijasti kao Tokin da završimo ovaj film u ovako teško vreme – izjavila je Mićalović.

Jednu od znamenitih ličnosti tog vremena igra Nebojša Dugalić, koji nije želeo da otkrije o kojoj ličnosti je reč, jer, kako je rekao, mora biti i nekih iznenađenja u ovom filmu. Ali, uz malo „kopanja“ po internetu ipak nije bilo teško pronaći da će Dugalić igrati Tita.

U brojnoj Šijanovoj glumačkoj podeli su i: Goran Bogdan, Sergej Trifunović, Nikola Rakočević, Marko Janketić, Bojan Navojec, Miloš Samolov, Inja Zalta, Nenad Okanović, Viktor Savić, Jovana Stojiljković, Anastasia Everal…