Avanture sa destinacija Bogu iza leđa

– Ova prva knjiga iz serijala „Porodična putovanja“ nastala je dok smo Mari-Luiz i ja bili tužni što su nam deca odrasla i otišla iz kuće. Da bi smo pobedili tugu u „praznom gnezdu“ prisećali smo se raznih putovanja sa našom decom na kojima je uvek bilo nekih opasnosti kao što su u ovoj knjizi pucnjava u Meksiku, uragan u Mejnu… Ovo putovanje počinje u Americi, ide preko više američkih saveznih država, uključujući i Floridu, pa dalje vodi u Meksiko. Pišući ovu knjigu shvatili smo da smo decu, kao roditelji, mnogo, mnogo puta izlagali opasnostima, ali se sve na kraju završilo dobro. To su bile istinite priče, ali su izgledale kao fikcija. Mnogi se čude zašto smo decu vodili „Bogu iza leđa“. Odgovor je zato što smo to mi. Uvek biramo tu destinaciju, što je posledica radoznalosti da se upozna skriveni svet – objašnjava za Danas Dejvid Homel.

Na konstataciju da avanturizam u ovom serijalu za decu podseća na dela Marka Tvena, Homel otkriva da su za njega „Avanture Haklberi Fina“ najvažniji američki roman.

– Kad smo 1995. otišli u Francusku, poneo sam knjigu o Haklberi Finu, odlučan da je deci čitam svako veče. Svi misle da da je to obična avanturistička priča, ali knjiga zapravo govori o ozbiljnim socijalnim fenomenima. To je neverovatno delo u kome ima nasilja nad decom, problema sa pijanstvom, rasizma, socijalnog nasilja, problematike iz porodičnog života… U ovoj mojoj knjizi, recimo, u Meksiku. u Čamuli, ima raznih dešavanja iz kojih su deca brzo shvatila o kakvom se svetu radi i šta se tu događa – kaže Homel.

Na pitanje kako sad posle 16 godina gleda na ovu knjigu iz 2006, Homel odgovara da su „danas deca jako, jako zaštićena, ali i mnogo slobodnija i spremnija da iskoriste svaku priliku da se upuštaju u neke pustolovine“. Za razliku od ovog prvog „nostalgičnog“ dela serijala koji je nastao na osnovu stvarnih doživljaja njegove porodice, ostali naslovi „Porodičnih putovanja“ su fikcija. Homel priznaje da su mu razgovori sa osnovcima u školama o ovim knjigama pomogli da shvati da on zapravo piše o detinjstvu kakvo je želeo da ima, a ne onom kakvo je imao.
– Nikad nisam nigde putovao sa roditeljima, a za razliku od braće u ovim knjigama koja se dobro slažu i u nekoj su vrsti savezništva, ja sam se sa mojom braćom u stvarnom životu stalno tukao – priznaje Homel.

Upitan da li su mnoga deca danas prinuđena da sanjaju detinjstvo kakvo bi želela da imaju, a ne ono koje žive u ratnim sukobima i drugim teškim životnim (ne)prilikama, Homel podseća da je „njegov serijal u neku ruku čaroban, pomalo idealizovan svet, jer knjiga uvek predstavlja bolji svet“.

„Tandem“ Dejvid Homel i Mari-Luiz Gaj prošle godine objavio je u ovom serijalu „Putovanja na Kubu“, a sada razmišlja o knjizi koja bi trebalo da mlade čitaoce odvede u Tursku.

– Tamo smo bili 2013. u vreme velkih protesta na Trgu Taksim u centru Istanbula. Takođe smo posetili i Kapadokiju, gde svi idu jer tamo ima mnogo divnih mesta. Biće to kontrast – u knjizi će biti jedna priča iz Istanbula, a druga iz tog prirodnog okruženja Kapadokije. Siguran sam da se turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu neće dopasti ova knjiga – kaže Dejvid Homel.

On objašnjava da trenutno vreme provodi na putovanjima i pišući roman za odrasle, čiji bi naslov trebalo da bude „Kuća bez duhova“.
Dejvid Homel rođen je u Čikagu 1952, koji je napustio zbog Pariza. Živi u Montrealu, prevodi sa francuskog jezika i tvrdi da je nepotrebno stavljati ga u bilo kakve geografske i druge odrednice i kontekste. Homel je autor desetak romana, od kojih je „Govorna terapija“ nagrađena Hju Meklinenovim priznanjem i Nagradom Jevrejske javne biblioteke za prozu. NJegove knjige prevedene su na više evropskih i kineski jezik, a novinarski tekstovi objavljuju se u prestižnoj štampi u Francuskoj, Meksiku, Nemačkoj, SAD. Od 1999. stalni je kolumnista lista Pres. Dvaput je dobio Guvernerovu nagradu za prevodilaštvo. Predaje kreativno pisanje na Departmanu za engleski jezik i književnost, kao i prevođenje na Departmanu za francuski jezik i književnost Univerziteta Konkordija. Iza sebe ima i nekoliko dokumentarnih filmova.

Prevod sa engleskog jezika: Vesna Roganović