Azem Deliu: Važno je pokazivati da i s druge strane granice žive ljudi

Priseća se da je od srpskih pisaca prvo saznao za Danila Kiša, u jednom eseju Ismaila Kadarea, koji je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih albanskih pisaca. Deliu kaže da je u tom tekstu koji je objavljen u nedeljniku NIN spoznao koliko poštovanja dva pisca svetskog glasa, iz zemalja koje nisu u prijateljskim odnosima, zapravo imaju jedan prema drugom, što ga je nateralo da sam sebi kaže da i s druge strane zida, to jest granice, postoji nešto zanimljivo.

– Kada sam počeo da čitam dela Danila Kiša, bio sam oduševljen. Prošle godine, kada sam pozvan da gostujem u jednoj kulturnoj instituciji u Poznanju, u Poljskoj, održao sam predavanje o balkanskoj literaturi. Dva pisca o kojima sam govorio i posvetio im najveći deo mog predavanju bili su upravo Danilo Kiš i Ismail Kadare. Bila je to lekcija o tome kako dva autora zapravo ruše granice – ističe Deliu.

On navodi da i sam gaji sličan odnos sa srpskim kolegama Vladimirom Arsenijevićem i Sašom Ilićem, koga je imao prilike da upozna zahvaljujući projektu „Intercultural Icebreakers“. Deliu ukazuje da, kada razgovara sa svojim kolegama piscima, ali i umetnicima iz regiona, uglavnom priča o književnosti i umetnosti, te da uvek izbegava teme vezane za politiku. Prema njegovim rečima, retki slučajevi kada pominju politiku su zapravo razgovori o uticaju politike na književnost i umetnost, koji je u većini slučajeva negativan.

– Ovog meseca biće održan susret deset albanskih pisaca sa Kosova i deset srpskih književnika, u sklopu projekta „U komšiluku“, na kome ću imati čast i sam da učestvujem. Neke od njih poznajem i čitao sam njihova dela. Reč je o veoma dobrim piscima – navodi Deliu. Upitan da li možemo očekivati neku od njegovih knjiga prevedenu na srpski, odgovara da je njegova prva knjiga prevedena na engleski, a da je u toku njeno prevođenje na poljski, nemački i francuski. Deliu naglašava da bi voleo da održi promociju svoje knjige u Srbiji, kako bi svet video da i mi na Balkanu umemo da stvaramo i kulturu.

– Ukoliko imam šansu da promenim neke stvari na Balkanu, biram da to radim kroz kulturu, jer će kultura direktno promeniti politiku. Ukoliko se tako nešto dogodi za osamdeset godina za koliko ću umreti, sebi sam inače zacrtao da živim 102 godine, znam da ću sa ovog sveta otići srećan – naglašava Deliu. Na pitanje da li danas pisci na Kosovu mogu da žive od svog rada,  odgovara da, iako se njegov prvi i drugi roman odlično prodaju, to nije dovoljno za normalan život. Deliu objašnjava da je tržište malo, te da je teško sastaviti kraj sa krajem bez festivala i internacionalnih izdavača.

– Mogu da preživim polovinu godine sa novcem koji zarađujem od književnosti. Nadam se da ću uskoro imati dovoljno i za drugu polovinu – komentariše kroz osmeh Deliu.

Ukazuje da kao pisac ne želi da bude „zvezda“, jer biti zvezda uglavnom znači da treba da govori ono što ljudi žele da čuju. On nije takav, jer želi da ljudima govori istinu. Prema Deliuvom mišljenju, javni intelektualci jedino tako mogu da služe svojoj zemlji, te da u suprotnom nisu potrebni. Poručuje da je važno održavati interkulturalne razmene jer je neophodno pokazati ljudima da i s druge strane granice takođe žive ljudi.