Bacanje publike u nesvest

Dakle, 10. april je baš taj dan kada zaljubljenici u Beogradsku filharmoniju i klasičnu muziku, ama baš svih generacija i muzičkih stilova, mogu sa već podstaknutim slušalačkim nadahnućem da ispune sebi … pa, skoro svaku želju! Impresivan je spisak umetnika koji će od jeseni pohoditi svaki ‘Filharmonijski’ petak, a i poneki četvrtak i sredu, i još ko zna koji dan u nedelji. Regularne koncertne večeri smenjivaće se po svojoj uzbudljivosti sa novom niskom „Muzičkih razgovora sa Gabrijelom Felcom“, koji su svojom ‘usred-radnog-dana’ varijantom muziciranja uživo za Beograđane i goste Beograda već oduševili i zaludeli publiku. Sa Danicom Maksimović i Asjom Radonjić, urednicama niza fascinantnih programa Beogradske filharmonije, u ovom času fokusirale smo se na glavni tok sezone pred nama, pokušavajući da se makar ovlaš dotaknemo svega neponovljivog, sasvim novog i već dobro znanog a izvrsnog, u onome što će zvati „Bitije ljudsko“.

* Prvo pitanje svakako se odnosi na naziv čitave buduće sezone 2018/19, kao i na imena ciklusa unutar nje – dakle „Bitije ljudsko“, kao generalni naslov, a potom gotovo zaboravljene stare reči poput „Ašikovanja“, „Izviiskre“, „Mrakobesa“, „Uzvišenija“ i „Mudroslovlja“ za imena pojedinačnih ciklusa.

Danica Maksimović: Ideja nove filharmonijske sezone „Bitije ljudsko“ nas kroz čarobne stranice orkestarske literature vraća na osnovne ljudske vrednosti, koje su, u vremenu u kojem živimo, neretko zapostavljene. Otud i ideja da zaboravljene, arhaične srpske reči – koje će nas malo i namučiti dok ih izgovorimo – posluže kao naslovi ciklusa. Nama dvema je bilo jako interesantno dok smo to pripremale, a nešto smo i naučile. Takođe, nije zgoreg podsetiti se da svet nije potekao od nas, nego da su mnoge stvari postojale od davnina. Iako se stara srpska tradicija teško može povezati sa delovanjem filharmonijskog orkestra kao tekovinom zapadne civilizacije, time je ovaj spoj, čini nam se, zanimljiviji. To je najteži, ali i najlepši deo posla na kojem mi, zajedno sa kolegama u našem malom timu, radimo – od ideje do realizacije u domenu marketinga, PR-a, dizajna, sve mora da bude usklađeno. Ivan Tasovac je za nas tu da svojim lucidnim komentarima podigne atmosferu i da nam da vetar u leđa za hrabre odluke. A na kraju – ali najvažnije – orkestar je tu da to sve odsvira i „baci publiku u nesvest“.

* Da li ovi originalni nazivi ciklusa nastavljaju neke ideje onih prethodnih ciklusa, iz ranijih sezona, i u kom smeru ih sada razvijaju?

Asja Radonjić: Svaki od novih ciklusa u mnogo čemu nastavlja postojeće ideje, samo što se one sada nalaze u nešto drugačijem okruženju. Ideje su stalno tu, neke stoje „na lageru“, neke se ukažu kao potpuno nove, dok nam neke u trenutku samo sinu… Mi ih samo preoblikujemo i usmeravamo shodno ciljevima, odnosno, konceptu koji smo osmislile. I nadamo se da idemo u pravcu obogaćivanja i proširivanja saznanja, ukusa i afiniteta naše publike.

* U sezoni pred nama Beogradska filharmonija ponudiće repertoarski zaista mnogo toga, a između ostalog ovde su i koncertna izdanja čak dve opere, sa elitnom internacionalnom ekipom pevača. Pomenimo, takođe, i neka od izuzetnih dela koja će u narednoj sezoni – poput Šostakovičeve Četvrte ili Glijerovog „Ilje Muromeca“ – ponovo oduševiti slušaoce?

DM: Sezonu ćemo otvoriti izvođenjem opere „Zamak Plavobradog“ Bele Bartoka, 100 godina posle njenog prvog izvođenja. Ova jednočina opera koja se iz bajke pretvara u pravu ekspresionističku psihodramu je pravi „muzički vulkan“, ili kako bi rekao naš šef-dirigent Gabrijel Felc – dobar ‘krimić’ koji kad jednom počne, ne možete se odvojiti od njega. Uz renomirane pevače, publici ćemo, da bi lakše pratila, prirediti i titlove, a pobrinućemo se da na poseban način dočaramo i atmosferu zamka sa sedam soba. Ali, neka nešto ostane i tajna, baš kao što je to slučaj i u operi. U februaru nas očekuje još jedna poslastica za ‘vagnerijance’ – izvođenje prvog čina opere „Valkire“, čime će Beogradska filharmonija dodatno obogatiti svoj repertoar. Pored toga, publika će slušati grandioznu Malerovu Drugu simfoniju i Bernštajnove „Čičester psalme“, oba dela uz učešće hora „Krsmanović-Obilić“. Takođe, kao najava velike Betovenove godišnjice za koju se već sad ozbiljno pripremamo, a koja će biti 2020. godine, izvešćemo kompletnu muziku za dramu „Egmont“.

* Solisti i dirigenti koje ćete nam predstaviti takođe spadaju u red impresivnih novih, ali i već poznatih imena – pomenimo bar neke među njima, kao i zanimljiva dela kojima će se predstaviti beogradskoj ‘filharmonijskoj’ publici?

AR: Pored dirigenata koji su već u našoj standardnoj postavi i dobro su poznati publici koja dolazi na koncerte Beogradske filharmonije, u predstojećoj sezoni će nastupiti jedan od omiljenih pijanista beogradske publike Nikolaj Luganski, zatim mlada svetska senzacija koja je harmoniku uvela na velika vrata svetskih orkestara – Ksenija Sidorova, potom Sergej Krilov, virtuoz na violini koji nam uvek iznova oduzima dah, spektakularni „Paganini na trubi“ – Sergej Nakarjakov, i jedan od najtraženijih klarinetista današnjice Andreas Otenzamer. Ovog puta značajan prostor su dobile i mlade internacionalne zvezde – violinistkinje Simon Lamzma i Ana Tifu, pijanistkinje Nareh Argamanijan i Sofija Gulbadamova, kao i etablirani umetnici kao što su Barnabaš Kelemen, David Frej, Anti Sirala, i drugi. Pored toga, u ulozi pijaniste će se ponovo naći šef-dirigent Gabrijel Felc, a „masovnu“ podršku na dva koncerta će nam pružiti i hor „Krsmanović-Obilić“. Ali, hajde da nešto ostavimo i neotkriveno.

Od zanimljivih dela koja će se naći na repertoaru, svakako treba pomenuti ona novijeg datuma – Koncert za violinu i orkestar Peterisa Vasksa „Udaljena svetlost“, koji će izvesti izvrsna Alina Pogostkina, zatim jedan od naših apsolutnih favorita, Koncert za violončelo i orkestar „Azul“, koji je premijerno izveo Jo Jo Ma, a naša publika će ga slušati u interpretaciji Maje Bogdanović, kao i „Love! – Sax Concerto“, porudžbina Beogradske filharmonije srpskom kompozitoru Ivanu Brkljačiću, sa saksofonistom Milanom Savićem kao solistom. Tu je i potpuno neverovatno ostvarenje Britanca Tomasa Adeza, „Ludnice“, koje nikoga od nas neće ostaviti ravnodušnim.

* Sasvim nova i neočekivana stvar jesu „Koncerti za bebe“! Kako ste zamislile ovaj ljupki dodatak na zvaničnu koncertnu sezonu?

AR i DM: Jedan od naših najvažnijih strateških ciljeva je edukacija. Skoro deceniju unazad, svake godine u Filharmoniju dođe oko 6.000 dece koja prate naše različite programe, predviđene za uzrast od 3-4 godine, pa naviše. Shvatili smo da se srećemo sa sve više situacija da ljudi na naše dečije programe dovode i bebe. I pored velike buke koja ponekad vlada na sceni i u publici, pravo je zadovoljstvo videti ih kako puze ili spavaju u majčinom krilu dok traju koncerti. Zato smo rešili da napravimo poseban program, u trajanju od oko 30-ak minuta sa uspavankama, u izvođenju orkestra, koje će, nadamo se, prijati i mamama i bebama. Svakako se nadamo da će to jednog dana biti ona publika koja će – spremna za neke nove ideje – slušati naše večernje koncerte u novoj dvorani Beogradske filharmonije.