Ivana Vuković, glavna junakinja serije “Kljun”: Bacila sam se u nepoznato 1Foto: Promo

– Iskreno, imam malo tremu, kaže za Danas Ivana Vuković glavna glumica serije „Kljun“ u intervjuu koji je vođen uoči emitovanja prve epizode na Nova S.

Ovaj TV projekat nastao u produkciji United Media najavljuje se u superlativima još od njegovog premijernog predstavljanja na festivalima, prvo na Paliću, potom na Sarajevo film festivalu, a naročitu preporuku je dobio nedavno, kada je u medijima odjeknulo da je „Kljun“ postala prva serija iz Srbije i regiona koja se našla u selekciji Međunarodnog filmskog festivala u Kanu.

Glavna junakinja ovog televizijskog ostvarenja je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, koja je poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Kada je istraga navede na trag ozbiljne zavere, Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti i još strašnije budućnosti. Poseban ton priči donose anticipirajući snovi glavne junakinje i njene ćerke, ali se serija, uz ovaj „ekstrasens“ dar, generalno bavi pitanjem talenata, pogotovo njihove zloupotrebe ovde.

Prvi komplimenti za “Kljun”su da podseća na svetske, skandinavske i američke serije, međutim, glumici Ivani Vuković to ne znači mnogo jer, kako kaže, ne može da se pohvali da ih je gledala. To joj, očito, nije smetalo da svoju ulogu ubedljivo iznese. Taman toliko da vam se, ukoliko ste odgledali prve dve epizode serije, u razgovoru lako možete desiti da joj se umesto pravim imenom obratite pogrešno sa „Sonja“.

 Kazali ste da imate malu tremu pred premijeru serije na televiziji.

– Da, zato što se serija najavljuje u previše super svetlu. Istina, dogodile su se lepe stvari u vezi sa njom, ali kao da su time i podignuta očekivanja i sve to vas stavlja u poziciju veće odgovornosti. Ukusi su različiti, a ja se nikad ne osećam slobodno da nekom nešto preporučujem.

Kako ste dobili ulogu i šta vam se u njoj dopalo?

– Išla sam na kasting za potpuno drugu ulogu u ovoj seriji pre godinu dana, pre nego što je ona počela da se snima, i tada je glavnu ulogu inspektora imao muškarac. Nas nekoliko glumica je išlo na kasting za ulogu njegove žene, a, u međuvremenu, tim koji je radio na scenariju i reditelji odlučili su da noseću ulogu ima žena. Isprva, tu ulogu je dobila glumica koja ne živi u Srbiji, a zatim je izbila pandemija korona virusa tako da ona nije mogla da potpiše ugovor zbog raznoraznih ograničenja i pravila. To je dovelo do toga da se za manje od mesec i po dana pre početka snimanja napravi kasting ponovo za tu ulogu na koju je nekoliko nas pozvano i tako sam je ja dobila… Nešto intuitivno me je vuklo ka ovoj ulozi jer racionalno nisam mogla da znam ni šta me čeka. Znala sam jedino da je možda previše rizično da se za tako kratko vreme spremim za ulogu koja je kompleksna. U njoj postoji nešto što je meni zanimljivo, što me pogađa, na čemu mogu da radim i da otkrijem nešto. Nisam imala neku racionalnu kalkulaciju jer mi to generalno ne ide baš od ruke, nego sam se bacila u nepoznato. Tako da je ovo bio izazov u punom smislu.

 Koliko je vama inspirativna tema snova i podsvesti u smislu putokaza da sami sebe bolje razumemo?

– Nisam se time nikad podrobnije bavila iz straha, ali mi je ta sfera veoma inspirativna. Veoma bih volela da mogu u životu da postignem tu vrstu slobode i da mogu samo svoju intuiciju da pratim, da se prepustim i otkrijem šta zapravo jeste… Volela bih da je to ono što me vodi…

 Zašto?

– Zato što sam iskusila kako je naporno kada me vodi glava. Sa druge strane, kad god sam poslušala svoju intuiciju to bi bilo neko polje slobode i iskustvo u kome bih nešto otkrila i koje me je menjalo.

 Sonja je inspektorka, supruga, majka i ćerka. Rekli ste da se ona ni u jednoj od tih životnih uloga ne snalazi ali da je najviše zaglavljena kao ćerka, tačnije, da je taj deo njenog bića najviše koči.

– Zapravo to sam otkrila u razgovoru sa psihijatrom s kojim smo radili kao saradnikom na seriji. Meni je tada bilo zanimljivo da sa njim otvorim neka pitanja. Kada sam govorila o Sonji kao ćerki, konstatovala sam zapravo da je ona preskočila da se u toj ulozi ostvari i da reši određene probleme. Ne mogu da otkrivam, ali svakako je to rana koja ne zarasta i zbog koje je ona zaglavljena i okrnjena u svakoj sledećoj ulozi koju joj donosi život. A svaki arhetip koji se pojavi je meni uvek vredan razmišljanja i otvara mnoga pitanja.

 Kako ste se pripremali za ulogu, da li ste uopšte to mogli imajući u vidu da se sve veoma brzo snimalo?

– To i sada ne znam jer je moj generalni stav da je za sve potrebno mnogo više vremena, strpljenja, čekanja, pa i promišljanja, ali se to retko kada dešava. Od velike pomoći nam je bio inspektor, saradnik na seriji, koga smo mogli sve da pitamo u vezi sa scenama u stanici, sa ispitivanjima slučajeva… Ali nije bilo vremena za neko dubinsko promišljanje, nego smo se i tu oslanjali na intuiciju, odrediti šta je dobro pitanje i gde to može da se iskoristi… Negde je to, što se mene tiče, više a negde manje uspelo. Ja bih svakako volela da je bilo više vremena jer je meni to polje po sebi veoma interesantno i na njemu bi moglo veoma detaljno da se radi i dođe do autentičnih stvari.

Da li vas je ova uloga na bilo koji način intimno promenila, navela da više razmišljate o pitanjima o kojima ranije niste?

– To šta se desi na snimanju je neponovljivo iskustvo, a ovde je bilo veoma intezivno. Toliko mnogo susreta sa različitim ljudima i tako obimna uloga je na mnogo nivoa izazovni trenutak koji se desio u mom životu, tako da sigurno o mnogim stvarima ne mislim više isto. Ali pošto s tim u vezi postoji mnogo aspekata ne mogu nijedan da izdvojim.

Pored mnogih noviteta, koje donosi, serija „Kljun“ se najavljuje i kao prva domaća kriminalistička serija u kojoj je žena glavna junakinja. Kako vi to doživljavate?

– Van naših granica to uopšte nije redak slučaj, a koliko sam čula i ovde su u planu mnogi projekti u kojima će žene biti glavne junakinje priča. Tu podelu nikad nisam drastično doživljavala znajući, naravno, da je uvek manje uloga za žene. Tako da, kad se dogodi da žene dobiju glavnu ulogu, ja na to gledam kao nešto što im pripada. Volela bih da to postane normalno. Tako bi trebalo da bude, a ne da nas to iznenađuje…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari