Bajaga o Ramštajnu kad su nastupali na istom festivalu, radnim akcijama..: Stvarno nije bilo foliraže

– Svirali smo na jednom festivalu u Sloveniji, mislim Murska Sobota, i to je dva dana trajalo. Jednog dana su Slovenci svirali, drugi dan mađarski Kiss Tribute Band i došli su neki Nemci sa tri kombija. Pitam organizatorku „Šta će im tri kombija?“ a ona kaže: „U jednom se voze, u drugom je oprema a u trećem su ronilačka odela i benzin.“ Kaže mi: „Oni bljuju vatru“ – ispričao je Bajaga podstaknut pitanjem Branka Rosića novinara i izvršnog urednika Velikih priča koji je s njim vodio razgovor u svom prepoznatljivom opuštenom stilu kada se sagovornici najbolje otvaraju.

Bajaga je dodao da su on i Instruktori otišli posle i na tom festivalu pogledali Ramštajn koji su izgledali i tada spektakularno iako nisu bili tada poznati u Evropi i svetu.
Uglavnom, dve godine kasnije, kako je primetio Bajaga “napravili su posao“.
– Sećam se ta ronilačka odela nisu bila obična nego su to bili skafanderi. Stvarno nije bilo foliraže. Znam da je ovaj pevač cimnuo benzin iz flajke i izbacio vatru. To nije baš naivno i možeš vrlo lako da se zezneš, da ti se vrati, ali on to već godinama radi i čini se da nije čak ni bradu oprljio. Evo, sad donose 10 tona benzina ali to nije benzin ovaj što je za automobile nego je taj neki filmski. Gori i sve, ali nije otrovan Ne bi donosili benzin, pošto ga i mi ovde imamo ali ovaj je neki specijalan koga ovde verovatno nema – konstatovao je Bajaga.

Branko Rosić je onda vratio Bajagu na koncert Riblje čorbe na Tašu 1. septembra 1979. godine dodajući da će predstojeći koncert Bajage i Instruktora biti održan 31. avgusta.
„Onaj je bio prvi dan škole a ovaj posledjni dan raspusta“, konstatovao je Rosić uz pitanje da li su smišljeno pikirali taj datum za koncet na Hipodromu.

– To nije loš datum. Mi smo i želeli da imamo koncert krajem avgusta a ispalo je da je 31. subota, 1. septembar je nedelja, a drugog se ide u školu. Mislim da je to dobro za decu a i za starije ako se odvale… Od benzina“, našalio se Bajaga, dodajući za svaki slučaj da ovog goriva neće biti ali će obezbediti naftu.

Biće dva agregata, jedno četiri tona nafte da bi to radilo pošto nema struje na Hipodromu, nema ograda, nema tribina ali sve ćemo da donesemo i baš bih voleo da napravimo jedan lep koncert za kraj leta .

Što se tiče koncerta sa „Čorbom“, on se desio a da album još nije izašao, kazao je Bajaga, dodajući da je album kasnio u PGP-u.
– Bora, Miša i Rajko su išli u vojsku, pa smo taj koncet radili kao koncert pred godinu dana pauze. Najluđe je bilo to što album još nije izašao a publika je znala sve pesme unapred, mislim sa svirki ili ne znam kako su saznali, i svi su pevali s nama. To mi je prvi najveći koncert u životu. Nikad nisam bi pred toliko ljudi do tada i baš sam imao tremčinu. Nisam smeo prve tri pesme da pogledam u publiku. Tad je baš bila fora i to što smo mi za neverovatno smešnu kintu svirali. Parola je bila : „Riblja čorba neće da vam otima pare“ . I svirali smo, kao recimo sada da se za 50 dinara svira koncert. Naravno, bio je rasprodat „Taš“ i to mi je prvi veliki koncert u Beogradu. A ovaj, koji predstoji 31. avgusta, pošto je „ovo strašno velik grad“ će biti najveći koncert, do sada, u njemu. Na Hipodromu…Svi pitaju zašto Hipodrom? Pa, eto, zato što tu nikad nismo svirali i 20 godina niko nije svirao. To je jako dobar prostor. Ja sam tu gledao razne dobre bendove Iron Maiden, Bijelo dugme…A mi smo već svirali u svim halama, salama, na Ušću, na Donjem gradu tako da je Hipodrom bio izazov jer on nije baš u nekom super stanju ali mi donosimo tamo bukvalno sve. Donosimo binu, donosimo ozvučenje. Nema šanse da niko ne čuje tamo pozadi, jer koliko bude publike toliko ćemo da dodajemo kutija ozvučenja i LCD monitora , tako da će svi da vide i da čuju – objasnio je Bajaga.

Branko Rosić se nadovezao da se seća da mu je Bajaga jednom rekao da je njegov dečački san bio da napuni halu sportova, a da se posle toga desilo uvećanje u svakom pogledu.

– Ja nikad nisam imao neke velike želje, odnosno bile su meni velike želje ali nisam recimo sanjao da sviram na Vembliju sa Stonsima nego sam želeio da snimim jednu ploču i da odsviram jedan koncert za recimo preko pet hiljada ljudi, i to mi se i desilo prve godine u „Čorbi“. Ono što je posle usledilo je bio samo veliki bonus – ispričao je Bajaga.

Branko Rosić je podsetio Bajagu i na svirke na radnim akcijama i pitao ga kakvi su bili tamo uslovi za nastup, zašto je uopšte tamo išao kad je već bio zvezda?

– Tada sam napustio Čorbu i krenuo sam sa Instruktorima jer smo imali samo taj koncert u Domu sindikata i kada nam je neki tadašnji predstavnik omladine predložio da sviramo na 14 radnih akcija iako to nije bila neka velika lova mi smo pristali pošto nam je bilo važno da sviramo, da se uvežbamo, da se vidi na bini da smo bend- kazao je Bajaga dodajući da su najluđi koncert imali na Pešteru.

– To je bio neki avgust mesec kada je preko dana tamo skoro 40 stepeni, a uveče 3 stepena. I dobro, te radne akcije nisu bile loše, mi nismo išli tamo u smislu da idemo sad da radimo prugu ali to je bio već kraj radnih akcija i od tih 14 na kojima smo bili nisam baš video nešto da su se ovi akcijaši baš ubijali od posla. Tu je bila fora da kad se prijaviš na radnu akciju, imaš po podne te dnevne aktivnosti na kojima možeš da se prijaviš za vožnju za „dž“i da položiš, tako da je to bilo fantastično, a možeš recimo da naučiš i francuski početni. I bila je i neka naša firma, kao neki jugoslovenski „Najk“.
-Da nije „Jasa? – umešao se Rosić.

-Tako je – potvrdio je Bajaga i nastavio da je taj jugoslovenski brend imao dobre pantalone, jakne i patike koje su na radnim akcijama svima delili.
– I nama su dali, i patike su bile baš dobre – zaključio je Bajaga.

Prema njegovim rečima bilo je i hrane, staneš u red, mogao si da biraš jedno od nekoliko jela i da tražiš repete.

– Uslovi su bili krajnje okej, jedino što je davalo prizvuk tome da je sve to malo ispolitizovano je bilo to što je uveče pre ili posle večere bilo dizanje zastave. I, onda tu svi stoje, fura himna i kad to prođe, to je to. A, stvarno nikad nisam video nekog akcijaša da se nešto ubijao od posla, da su nešto kopali. Ne, radili su nešto sitno, sređivali neku travicu , i onda sam pitao jednog tipa „Zašto oni u suštini ništa ne rade?“ a on: „Pa mi njih dok nahranimo, dok oni nešto rade dođe buldožer i sve obavi.“ Jer radne akcije su bile fora 1946 godine kad nije bilo buldožera, pa onda staviš soma ljudi i oni kopaju Šamac do Sarajeva – ispričao je Bajaga i nasmejao publiku 13. Mikser festivala sinoć na Doćol Platz-u ovim svojim uvidima iz kasne faze obnove nekada zajedničke zemlje.