Balansiranje između katoličkog primorja i pravoslavne Raške: Premijera predstave „Jelena Anžujska” i svečano otvaranje 19. Joakimfesta 1Foto: Festival „Ćirilicom” Budva

 

Kragujevačka premijera predstave „Jelena Anžujska” po tekstu Jelene Kajgo u režiji Tatjane Mandić Rigonat biće izvedena u utorak, 8. oktobar kada će svečano biti otvoren 19. Međunarodni pozorišni festival Joakimfest u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru.

Drama, nastala u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra, festivala „Ćirilicom” u Budvi, Narodne biblioteke Budva i „Kultura sada” iz Beograda osvetljava život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I.

U ulozi Jelene Anžujske pojaviće se Marija Bergam. Kralja Uroša igra Nikola Milojević, lik sina i kralja Milutina pripao je Avramu Cvetkoviću, drugog naslednika (kralja Dragutina) tumači Bogdan Milojević, ćerka Brnča je Nadežda Jakovljević, poverenik Radan je Branko Vidaković, a unuk Stefan Dečanski Ilija Ivanović.

Tatjana Mandić Rigonat pored režije potpisuje i dramaturgiju, izbor muzike i koncept scenskog prostora predstave. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, muzički saradnik je Elio Rigonat, a za video-rad je zadužena Jelena Tvrdišić. Dizajn svetla potpisuje Radomir Stamenković.

„Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je ona bila dugogodišnja vladarka Zetske oblasti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima”, naela je u programu predstave Jelena Kajgo, autorka teksta.

Po njenim rečima kroz život Jelene Anžujske, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja…, postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena.

– Balansirajući između katoličkog primorja i pravoslavne Raške, kraljica Jelena je dugi niz godina činila ujediniteljsku sponu, unoseći duh prosvetiteljstva i filantropije u srpsku srednjevekovnu državu, ističe ona, dodajući da je imala, takođe, „zadovoljstvo da dramu posvećeno i nadahnuto režira Tatjana Mandić Rigonat, praćena odličnim autorskim timom i sjajnom glumačkom podelom”.

Režirati praizvedbu domaće drame, posebna je radost a drama Jelene Kajgo, za mene je višestruko inspirativna, uzbudljiva i važna, „uzvratila je” u svojoj „Reči rediteljke” Tatjana Mandić Rigonat.

„Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih pogleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Drama je mozaičke strukture, s akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast – krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku”, navela je ona u svojoj rediteljskoj eksplikaciji.

U drami postoji i lik Jelenine kćerke Brnče, i taj lik je za nju „bio impuls za građenje strukture predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji”.

– Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči, s akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu. Tu liniju potenciram i uvođenjem latinskih i grčkih citata, jer je Jelena bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika. Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, i delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju kao i delovi Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj. Srednjovekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, bili su inspiracija za estetski oblik predstave kao obreda sazdanog od fantazije, lepote, krvi i istorije, navela je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.

Da podsetimo, pred budvanskom publikom premijera drame „Jelena Anžujska” izvedena je 7. i 8. septembra. Premijera predstave i svečano otvaranje ovogodišnjeg Joakimfesta u kragujevačkom Teatru počinju u 20 sati.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari