Ljupka baletska slikovnica na muziku Bruna Bjelinskog, po čuvenoj bajci Šarla Peroa „Mačak u čizmama“, koju je za novosadski Balet koreografisala i režirala Ljiljana Gvozdenović, gošća iz Zagreba, namenjena je podjednako i deci i odraslima.
Odsustvo svake patetike na izvestan način je osavremenilo ovu starinsku bajku ispričanu jezikom baletske igre, ali joj je, pri tome, oduzelo tajnovitost bajkovitosti. Ipak, osnovna poruka baletskog dela Bjelinskog (čijeg smo „Petra Pana“ videli u raznim igračkim postavkama) sačuvana je – uzajamno prijatreljstvo i ljubav životinja i ljudi odoleva svakom nametnutom zlu.
U izvođenju „Mačka u čizmama“ učestvovao je gotovo ceo novosadski Balet (predviđene su čak dve podele), nastojeći da, u okviru svojih sadašnjih znanja, usvoji neoklasičnu leksiku Gvozdenovićeve. U prvom delu predstave, manje zanimljivom, čak i nedovoljno jasnom u dramaturškom pogledu, radnja se odvijala dosta tromo. U drugom, po trajanju znatno dužem, viđeni su raznovrsni plesni pasaži, scenom su promicali brojni likovi (Kralj, veštice, Čarobnjak i drugi), a dominirao je veliki klasični duet Princeze (Jelene LečićKolčeriu) i Mlinara Ivice (Livija Mihaja Hana). Ovaj duet inače je obilovao vazdušnim podrškama uz očiglednu želju za atraktivnošću, ali ne i sa postupnom gradacijom u igračkoj prezentaciji, svojstvenoj baletskoj klasici. Dvoje mladih umetnika svojim zalaganjem pokazali su da su značajne ličnosti za budući razvoj novosadskog baletskog ansambla. To isto odnosi se na mladu primabalerinu Andreu Kulešević, koja je u ulozi Veštice plenila lakonogim i temperamentnim plesom. Koketnu mačkicu igrala je ljupko i mazno, Frosina Dimovska.
Nosilac naslovne uloge, mladi prvak Andrej Josif Kolčeriu, sigurno je izveo sve zahteve koreografije ističući lak, visok skok i brze okrete na tlu i u vazduhu. Njegov Mačak je, međutim, bio feminiziran u izrazu, što zaista nije bilo neophodno.
Dalibor Tobdžićzamislio je jednostavan, delu primeren dekor, dok su kostimi Marine Sremec bili prilično šareni, tako da su najlepše izgledali, i po kroju i po sivim tonovima, u igri Ludih jarebica, koju je sa mnogo lirike izveo ženski ansambl.
Mada se radi o igračkoj predstavi, najbolji utisak sa nje ostavila je Laura Pavlović, solistkinja Opere SNP, koja je kao vokalni narator bila izvanredna i u muzičkom i u plesnom pogledu, što će joj sigurno doneti popularnost i kod najmlađih gledalaca. Sa njenim nerazdvojnim pratiocima, Mirkom i Slavkom (nameće se asocijacija na poznate likove iz nekada kultnog stripa), koje su vešto igrali Ivan Đerkovići Ranko Lazić, Pavlovićeva je činila raspevani i razigrani tercet živopisan i uigran, teatarski opravdan, što nije bio slučaj sa ostalim dramaturški razuđenim zbivanjima u ovoj predstavi.
Snimak inspirativne, ritmički složene muzike Brina Bjelinskog, izveo je punom zvučnošću Simfonijski orkestar Hrvatske radio-televizije, ali ime dirigenta nije navedeno u programu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
