BALJAK: Tužni dokaz partijske države 1

”Ovo imenovanje je još jedan ponižavajući udarac kulturi grada i cele Srbije i dokaz koliko je ovoj vlasti stalo do kulture. Naravno i novi tužni dokaz partijske države kojom vladaju falsifikatori i nekompetentni poslušnici.

 KCB je tokom njenog mandata koji je započet praktično pučem i ružnom smenom Mie David postao nevidljiv i pamtljiv samo po skandalu sa cenzurisanom izložbom. Tim činom je dokazala svoju poslušnost i preporučila se za novu višu funkciju”, kaže za Danas filmski reditelj Janko Baljak odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je Ivona Jevtić sa mesta direktorke Kulturnog centra Beograda postavljena na mesto sekretara za kulturu Grada Beograda.

Podsetimo, Ivona Jevtić je i na ovu svoju prvu funkciju došla, pa skoro uz skandal koji je pratio način odlaska njene prethodnice Mie David. Razlog ove rokade bila je promena formata Oktobarskog salona u bijenalnu smotru koju je inicirao Vladan Vukosavljević, tada gradski sekretar za kulturu a sada ministar kulture i informisanja, a čemu se David, ali i značajan deo stručne javnosti, usprotivio. Osim toga, Jevtić je na mesto direktora kulturne ustanove došla sa mesta rukovodioca Odeljenja za trgovinu i usluge Javnog preduzeća „Pošte Srbije“.

U međuvremenu Jevtić je demonstrirala na koji način vodi KCB time što je ne samo cenzurisala izložbu foto-kolektiva Kamerades „Dirty Season – Necenzurisano“ skinuvši iz njene postavke fotografiju s umrljanim licima političara, nego što je to negirala uz objašnjenje da je reč o „nesporazumu“ , te da je uklonjen poster a ne fotografija iz izloga Galerije jer za to ne postoji dozvola od Zavoda za zaštitu spomenika. I ta izjava izazvala je osudu u javnosti i dodatne komentare, a zbog skidanja izložbe deo javnosti tražio je i njenu smenu.

– Posle normalne ljudske zapanjenosti, shvatite da je ovakav izbor više nego logičan. Vladan Vukosavljević je na prvom sastanku kada smo se upoznali pitao šta mislim o promeni formata Oktobarskog salona. Rekla sam da sam protiv i obrazložila taj stav. Više o tome nismo pričali. Devet meseci kasnije, na sednici Skupštine grada, pod tačkom razno, usvaja se promena. To znači da niko od poslanika do sednice za to nije znao. Za tu odluku Savet Oktobarskog salona, Upravni odbor KCB-a, ja i zaposleni saznajemo iz medija. Time su funkcije svih tela uprave obesmišljena jer nisu čak ni konsultovane. Članovi Saveta Oktobarskog salona su podneli ostavke, ja sam podnela ostavku na mesto direktora, kolektiv je stao iza nas, stručna javnost je stala uz nas, mediji su se podigli. U tom trenutku KCB je jedina institucija gde su mogući programi na sve teme. To je kuća u kojoj se desila izložba o zločinima nad kosovskim Albancima, gde je u okviru izložbe o dubrovačkoj sceni bio rad koji nas je podsetio na Vučićevo „ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu Muslimana“ u Skupštini ’95, kao i nekoliko tribina protiv Beograda na vodi.

Moje stalno pozivanje na građansku neposlušnost dovelo je do toga da budem smenjena pre nego što je moja ostavka prihvaćena. Dok je u slučaju Oktobarski salon bio glavni glumac, mislim da je u mojoj smeni Vukosavljević bio samo statista. Pričalo se da je moju smenu tražio Siniša Mali. Kao razlog su navedeni „neposlušnost i iznošenje laži“. Iz toga vidimo da je poslušnost ključni kvalitet, pa prema tome treba da ocenjujemo i rad Ivone Jevtić i Vladana Vukosavljevića kako na starim, tako i na budućim pozicijama – objašnjava Mia David, arhitektkinja.

BALJAK: Tužni dokaz partijske države 2

Cenzurisana izložba foto-kolektiva Kamerades: Dirty Season – Necenzurisano

Foto:Nenad Đorđević/Fonet

Na pitanje kako komentariše rad Ivone Jevtić na čelnoj poziciji KCB-a imajući u vidu skandal sa cenzurisanom izložbom i da li se to što se osoba koja ranije nije imala mnogo iskustva u radu u institucijama kulture odrazilo na profil KCB-a, David odgovara da nije potrebno iskustvo već poslušnost.

– Naravno, da se ovakva politika odrazila i na programski profil Kulturnog centra. Sa jedne strane još uvek je u Kulturnom centru svašta moguće, ali ne sve. Neke teme su nedodirljive. Nad programom leti duh cenzure, što ljude koji tamo rade demotiviše – ističe David.
Upitana da prokomentariše kako to da je i Vladan Vukosavljević na sličan način došao prvo do mesta gradskog sekretara a onda i sa te pozicije na funkciju ministra kulture (bez iskustva u radu u kulturi i kasnije sa velikim zamerkama i skandalima), ona napominje da je Vukosavljević mudar čovek.

– Ne znam koji su bili skandali Vukosavljevića osim ovog vezanog za Oktobarski salon i moju smenu. Vukosavljević je mudar čovek koji zna šta hoće i na tome radi. On, za razliku od mnogih pre njega, ima kulturnu politiku. Ta politika je nacionalna, konzervativna i desničarska. Ali kao pravnik, on radi polako, legalistički i u javnost izlazi kad su stvari završene. On je ozbiljan „neprijatelj“ koji zastupa vrednosti koje meni nisu bliske a on sam nema nimalo afiniteta prema savremenom stvaralaštvu. Tako da mislim da će on biti pravi ministar za politiku koju živimo – naglašava David.

Stevan Vuković, teoretičar umetnosti, ističe da je njegova prva pomisao na ovu vest bila da je kadrovska politika u Srbiji u potpunosti zamenila kulturnu politiku.

– Onda sam, međutim, naleteo na često citirano određenje kulturne politike, iz nekog Uneskovog zbornika o toj temi, što me je nateralo da promenim mišljenje. Tu stoji: „kulturna politika je ukupnost svesnih i namernih postupaka i akcija, ili odsustvo tih akcija unutar društva koje za cilj imaju zadovoljenje određenih kulturnih potreba optimalnim korištenjem svih raspoloživih potencijala kojima u određenom trenutku raspolaže dana zajednica.“ U tom smislu mislim da kulturna politika u Srbiji ipak postoji u veoma jasno formulisanom smislu, koji počiva upravo na forsiranju „odsustva tih akcija“, i da je ovo samo korak dalje u tom smeru. Naravno, veoma bi mi bilo drago da se ispostavi da u tome grešim… – zaključuje Vuković.

Korektivni faktor za "problematične" teme

Nekadašnja direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David smatra da ovakve promene potresaju i kolektiv KCB-a.
– Ovakve promene demotivišu ljude i programskim urednicima je teško kada direktor služi kao korektivni faktor za potencijalno „problematične“ teme.

Biografija’]

Prema biografskim podacima Ivone Jevtić (1977), profesorka je srpskog jezika i književnosti, a radila je u struci u Muzičkoj gimnaziji „Davorin Jenko“, Osnovnoj školi „Josif Pančić“ i Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Bila je angažovana u polju marketinga u nekoliko firmi, a na čelo KCB-a došla je sa mesta rukovodioca Odeljenja za trgovinu i usluge Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, gde je bila zaposlena od jula 2010. Govori engleski i ruski jezik.

Nestrpljivo iščekivanje novog upravitelja KCB-a’]

– Pre dve godine sam demonstrativno zatvorio svoju izložbu u galeriji KCB, kada je Vladan Vukosavljević mimo zdravog razuma, demonstrirajući grubu političku silu i samovolju, imenovao Ivonu Jevtić na mesto direktorke KCB, osobu potpuno nekompetentnu za tu poziciju – kaže za Danas umetnik Vladimir Nikolić.
On smatra da se nova direktorka dve godine nije „mešala“ u svoj novi posao.
– Osim da napravi skandal i glupost poput cenzurisanja izložbe Kamaradesa, i za to je, tradicionalno za sistem vrednosti na kojima počiva naše društvo, nagrađena još višom pozicijom, sa mnogo više uticaja. Napredovao je vidim i Vukosavljević. Nažalost, nužna reakcija umetničke scene pre dve godine je izostala, pa sada neka izvole gledati bivšeg trgovca nekretninama kao ministra kulture, i bivšu radnicu pošte kao gradskog sekretara za kulturu, jer to tako ide kad se dozvoli. Nestrpljivo čekam imenovanje novog upravitelja KCB-a, možda se ovog puta posreći nekome u Srbijagasu, EPS-u, JP Skloništa, Infostanu, ili što da ne – u SPC – zaključuje umetnik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari