Baljak: U dubokom podeljenom društvu čak i filmovi polarizuju javnost

Veliku gledanost garantovalo je to što je film prikazan na televiziji pre nego što je imao bioskopski život (premijera je zakazana za 22. april), i to bez mogućnosti premotavanja, ali i debata koja je u poslednjih mesec dana učinilo ovaj naslov najiščekivanijim ostvarenjem domaće kinematografije.

Tekstovi američkih filmskih kritičara povodom distribucije filma u SAD o „nativističkoj propagandi koja se krije iza ovog naslova“, bura koja se podigla u javnosti nakon što srpski kandidat za Oskara nije prošao u širi izbor Američke filmske akadmije nominovanih za najbolji međunarodni film, te masovno glasanje na platformi Imdb.com, doveli su do očekivane pozornosti javnosti.

Nakon prikazivanja, društvene mreže preplavili su komentari o filmu koji se dešava tokom Drugog svetskog rata, u periodu posle hrvatsko-nemačke ofanzive na Kozari, kada lokalno stanovništvo završava u koncentracionim logorima.

Priča o desetogodišnjoj Dari, koja preko Jasenovca stiže do logora Stara Gradiška, usput gubeći majku i starijeg brata, dok o sudbini oca ne zna ništa, čiji smisao života postaje da sačuva život mlađeg brata, probudila je oprečne reakcije.

„Ja ne mogu da objasnim emocije, ježim se, plače mi se, besan sam“, „Upravo gledam film Dara iz Jasenovca. Bar nešto od prave istorije da znamo i ne zaboravimo“, „Težak jeste, ali i potreban. Odavanje počasti svim našim, ali i svim planetarnim žrtvama zla“, „Ogledah film Dara iz Jasenovca. Samo ću reći da jedna tako velika, važna i strašna tema poput Jasenovačkog genocida zaslužuje bolji film – ako ništa onda iz pijeteta prema ubijenima“, „Kome je trebao film Dara iz Jasenovca, šta je bio cilj. Jasno mi je šta se desilo u Jasenovcu, dovoljno sam informisan. Ako je bio cilj da podstakne mržnju kod običnih ljudi, dosta nam je više trovanja, kada ćemo početi živeti. Na ovim prostorima mržnja se koristi da bi se vladalo masama“, „Film Dara iz Jasenovca je pokazao svetu stradanje srpskog naroda od strane ustaške i hrvatske krvoločne nacije. Logor Jasenovac je mesto najvećeg stradanja srpskog naroda“, neki su od statusa i tvitova koji prikazuju tek deo odjeka filma.

Uz one koji su uz „Daru“ plakali i videli opomenu da se ratne strahote ne ponavljaju, bilo je i mnogih koji su u filmu pročitali poziv na mržnju prema Hrvatima. Deo javnosti u svojim osvrtima na ovo ostvarenje bavio se i slabostima dela Predraga Gage Antonijevića, te političkim motivima iza ovog naslova.

Debata je kao i prethodnih dana dovela do toga da se često poistovećivao stav o filmu o Jasenovcu i stav o Jasenovcu.

„To što smo sada svi gledali ‘Daru iz Jasenovca’ nije učinilo našu raspravu ni malo konstruktivnijom. Svako je u istom filmu, video ono što je hteo da vidi: ono što je i pre znao i želeo da dokaže. To dosta loše govori o samom filmu, jer nije promenio ničiji stav, već je samo jednu veliku traumu, ponovo učinio živom i aktuelnom. Serija slabih, ali niskih i nedozvoljenih udaraca, da bi se otvorile stare rane – to ne služi na čast ni Srbiji, ni autorima“, kaže za Danas dramska autorka i književnica Milena Bogavac.

Filmski reditelj Janko Baljak smatra da u dubokom podeljenom društvu čak i filmovi polarizuju javnost.

„I to ne zbog teme već zbog okolnosti nastanka ovog otvorenog državnog projekta i njegove nesvakidašnje tv premijere za odabrane zemlje regiona. Protivnik sam ideje o državnoj umetnosti i upotrebnoj vrednosti filmova u službi dnevne politike i kao slobodni stvaralac zabrinut za budućnost kinematografije. O estetskim dometima kolega neprofesionalno je javno iskazivati atavove. Snimiti bilo koji film podvig je svoje vrste“, dodaje Baljak.

Reditelj Predrag Gaga Antonijević izjavio je na RTS-u pre projekcije filma da je razlog za televizijsku premijeru pre bioskopske došao „u svetlu skorijih događaja“.

– U svetlu skorijih događaja u vezi sa „Darinom“ Oskarovskom pričom, jednostavno mislimo da je došao trenutak da široka publika što pre vidi film da bi i oni sami znali o čemu svi pričamo – da li je Dara ta takozvana ‘srpska propaganda’ ili nije, da li je Dara ‘antihrvatski film’ ili nije, da li je Dara ‘antiustaški film’, što jeste – kazao je Antonijević.

On je najavio i da će „Dara iz Jasenovca“ dobiti proširenu priču u vidu televizijske serije.

– Dotaći ćemo se Oluje da kompletiramo taj srpski egzodus iz Hrvatske, ono što je početo tokom Drugog svetskog rata, a što je završeno sa Olujom, znači srešćemo neke od tih likova iz ovog filma. Evo ovo prvi put govorim javno – srešćemo ih sada u Oluji i uoči Oluje – kazao je Predrag Antonijević.

Vučić: Ja sam inicijator

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je ratnu dramu „Dara iz Jasenovca“ i rekao da je film težak, ali da mu se dopao.

– Gledao sam film i ne mogu to da posmatram sa umetničke strane, ne mogu da bude profesionalan i objektivan. Film mi se dopao, ali je težak. Mislim da je važan za naš narod jer se konačno neko setio da napravi film o mestu najvećeg srpskog stradanja. Država je pomogla i bilo je na moju inicijativu. Ja sam inicijator toga. Ponosan sam na to. Ako smo napravili neku grešku, odgovaraćemo. Ako neko treba da odgovara zbog toga, to sam ja, ponosan sam na tu činjenicu – što su se posle 75 godina neka država, predsednik i neka vlada setili da bi trebalo da se pomogne nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu i našem mnogostradalnom narodu. Ne bežim od toga, ponosim se time što smo uradili. Ako smo napravili neku grešku, odgovaraćemo pred građanima Srbije, nemam tu dilemu – rekao je Vučić.

On dodaje da je ponosan na taj film i da ne beži od odgovornosti, kao što je ponosan i na Hram Svetog Save, spomenik Stefanu Nemanji, Bulevar Junaka sa Košara i na još mnogo drugih stvari.

Spor oko prikazivanja „Dare“

Film „Dara iz Jasenovca“ nisu mogli da gledaju korisnici EON aplikacije na mobilnim telefonima, tabletima i računarima, saopštio je SBB.

Iz RTS-a navode da je film „Dara iz Jasenovca“ nezakonito emitovan na platformi EON kompanije SBB.