Balkanska muzika kao spona i strast

Ovaj bend, koji čine sedam muzičara iz šest evropskih zemalja, naprečac je osvojio publiku emotivnim, strasnim, zavodljivim i energičnim izvođenjem pesama etnički šarolikog Balkana. Za samo četiri godine postojanja, snimili su već tri albuma, ostvarili saradnju sa brojnim muzičarima širom sveta, održali koncerte u 24 države Starog kontinenta, koji su svi doslovce bili rasprodati.

– Balkanska muzika je prisutna širom Evrope već više od dve decenije. U Španiju dolazi dosta kasnije, u poslednjih šest-sedam godina. Nije čudo što je osvojila publiku, jer španski narod je sličan po karakteru i temperamentu sa narodima Balkana, gde je muzika sastavni deo života i zabave, način izražavanja – kaže Beograđanin Ivan Kovačević, kontrabasista BGKO, koji u Barseloni živi već 16 godina.

Prema njegovim rečima, posebnost benda čine njegovi članovi koji dolaze iz sredina sa potpuno različitim običajima, pa su drugačiji kako po senzibilitetu tako i po muzičkom bekgraundu.

– Spojila nas je balkanska muzika kao način komunikacije a specifičan pristup svakog od nas dao je originalnost našeg izvođenja. Ono što nas čini dodatno interesantnim jeste što su svi instrumenti „drvenog“ zvuka. Nema truba, nema fanfarije, koja je često usko vezana za balkansku muziku. To nam je omogućilo da nastupamo i u klasičnim teatrima, pa tako sada nije čudo što imamo zakazane koncerte u novosadskoj Sinagogi i beogradskom Kolarcu – objašnjava Kovačević.

Ovo nije prvi put da gostuju u Srbiji, a utisci sa prethodnih koncerata obavezali su ih, kako kaže naš sagovornik, da daju sve od sebe i dovedu atmosferu do usijanja.

– Kada smo premijerno nastupali 2014. kao još neafirmisani bend u KC Grad u Beogradu, bili smo jako nervozni s obzirom na to da je to bio prvi put da izlažemo svoju viziju u jednoj balkanskoj zemlji. Koncert je bio fantastičan. Toliko fantastičan da smo morali da vozimo direktno za Ljubljanu, na sledeći nastup, bez spavanja – priseća se Kovačević.

Na prostorima bivše SFRJ bili su krajem 2015. u okviru turneje i snimanja dokumentarnog filma „Balkanski koreni“ („Balkan Roots“). Imali su dva koncerta koja su svojoj čudesnom energijom označila njihovu karijeru.

– Jedan od njih je bio Beogradu, u prepunoj sali Božidarca. I pored hladne jesenje kiše, publika je bila u takvoj euforiji da sam se zabrinuo za konstrukciju sale. Taj koncert nam je i dan-danas ostao u sećanju kao događaj sa najneverovatnijom energijom u istoriji benda. Drugi nastup je bio pred zagrebačkom publikom u klubu Močvara, u kojoj smo ponovo gostovali pre mesec dana i gde se ponovila čarolija – kaže naš sagovornik.

Prema njegovi rečima, članovi benda su očarani Srbijom i žestoko vežbaju i oštre se za predstojeće koncerte.

– Od kada sam im pokazao slike Kolarca i Sinagoge, samo se o tome priča. Ali ono što nikada neću moći da im dočaram jeste šta za mene znači popeti se na binu Kolarca. Kao mali sam se gurao da besplatno uđem na koncerte svojih idola i nikada nisam ni mogao da sanjam da ću i ja jednog dana tu nastupati – sa uzbuđenjem kaže Ivan Kovačević, koji je od rane mladosti u svetu muzike.

U bogatom repertoaru na kojem su nama poznate sevdalinke, starogradske, makedonske i romske pesme, ali i numere na španskom i ruskom jeziku, BGKO će izvesti i neke svoje autentične numere među kojima je naslovna pesma sa njihovog poslednjeg studijskog albuma „Od Ebra do Dunava“.

– Tekst je originalno napisala moja sestra Marija Kovačević, koja takođe živi u Barseloni. Prijatno smo iznenađeni da publika zna reči ove pesme. Naravno, dijaspora ex-Jugoslavije prati sve što je vezano za njihove korene. Čak smo videli i da je nekoliko bendova iz zemalja poput Italije i Francuske obradilo tu pesmu, iako je na jeziku koji verovatno uopšte ne razumeju – priča Ivan, čija je sestra Marija po profesiji tekstilna dizajnerka.

Nakon niza koncerata, u avgustu BGKO očekuje i nastup u najprestižnijem teatru u Barseloni.

– Prvi put ćemo učestvovati na jednom od najvećih festivala u Španiji i to u amfiteatru stare grčke konstrukcije na otvorenom. Imamo čast što ćemo tada da sarađujemo sa čuvenim Borom Dugićem – zaključio je Ivan Kovačević.

Svet u malom

Članovi benda Barcelona Gipsy (Klezmer) Balkan Orchestra (BGKO) su: Sandra Sanđiao (vokal) i Dani Karbonelj (klarinet) iz Španije – Katalonija, Oleksandar Sora (violina) iz Ukrajine (koji po potrebi ima i zamenu, jer ima velike obaveze sa najvećim klasičnim orkestrom Barselona, a to je Katalonac Pera Nolask), Matija Skiroza (harmonika) iz Italije, Žulijen Šanal (gitara) iz Francuske, Stelios Togijas (udaraljke) iz Grčke i Ivan Kovačević (kontrabas) iz Srbije.

Svestrani muzičar’]

Kontrabasista BGKO Ivan Kovačević (40) rođen je u Beogradu. Prvo se posvetio klaviru, a onda je prešao na kontrabas zbog ljubavi prema rokenrolu. Upisao se na džez odsek Muzičke škole „Stanković“ pod tutorstvom Miše Blama, a studije je nastavio na jednom od evropskih odseka muzičkog koledža Berkli u Barseloni, u koju se preselio 2001. godine. „Želeo sam da proširim muzičko znanje i steknem internacionalno iskustvo. Nastupao sam sa džez, bluz, rokenrol bendovima širom planete. Za balkansku i klezmer muziku zainteresovao sam se u poslednjih pet godina kada sam i započeo saradnju sa Barcelona Gipsy (Klezmer) Balkan Orchestra (BGKO)“, kaže Ivan, koji je postao jedan od stubova muzičkog života katalonske prestonice.