Baš divlji u srcu

Sve su to Black Lips, dugo očekivani bend iz Atlante, Džordžija, koji je svojim iščašenim garažnim pank vizijama pomerio granice uma svih onih okupljenih u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Navedeni opisi, slažemo se, deluju više nego standardno i tek pristojno za bend ovakve reputacije.

Jer, Black Lips su stvarno baš divlji u srcu, čak i dve decenije nakon svog nastanka, a šta god da ste očekivali od ovih „Nuggets: Original Artyfacts from the First Psychedelic Era“ potomaka – dobili ste samo izvanredni rok sa oštricom i ni milimetar manje.

Samo? Pa, svirati ovako intenzivno zarazno, sa ‘masnom’ punoćom zvuka i vokala, zanositi publiku na toboganu opasnom po zdrav razum, što drmusa potezom od one delinkventne razbarušenosti Rolingstonsa iz najboljih ranih dana pa do čudesnih delirijuma Kapetana Bifharta i njegovih magičnih proročanstava … uh, ovi momci plus neodoljiva Zumi Rosow egzotični su na neponovljiv način, nepokorni, a srcu svejedno dragi, privlačni zbog svoje nepredvidljivosti, a i zato što vam sa njima svakako neće biti dosadno gde god da vas povedu, džentlmeni pri tom, premda opasno zavodljivi i – ko zna na šta sve spremni!

Bilo da izvode svoju „Crystal Night“ kao prvoklasni ‘punk noir’ egzemplar ili se radosno nadvikuju u „Satan“, Black Lips su žurka koja se definitivno otrgla kontroli. Njihova imaginarna zvučna garaža, smeštena na pola puta između one jarko pevljive psihodelije američkih prvoboraca žanra i podvriskujućeg cow-panka sopstvene izrade u paklenom zaletu, tera vaše telo na pokret, a srce i um ispunjava zadovoljstvom kakvo skoro još nismo osetili.

Black Lips teatar totalne oslobođenosti na sceni zaista ne prelazi ni jednog trenutka granicu dobrog ukusa i svakako vas pošteđuje autentičnog pank ponašanja onih davnih brutalnih dana, ali, stvarno, šta je to danas zvanično ‘pank’ zapravo? Odgovor koji daju Black Lips na ovom beogradskom koncertu jeste da je to samo rokenrol. Ali nam se baš zato mnooogo sviđa!