Bas Sava Vemić prvi put na domaćoj sceni

Mi smo kao narod jako muzikalni, ali nije dovoljan samo talenat. On je neophodan, ali je kao i za sve, jako važno stalno vežbati – polirati i peglati glas. I ne samo glas, nego i muzičke stilove – kaže u razgovoru za Danas bas Sava Vemić, napominjući da je na vreme shvatio da je njegova budućnost u operi, a ne na košarkaškom terenu. Posle studija Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu usavršavao se u Operskom studiju Metropoliten opere u NJujorku, gde je i započeo opersku karijeru. Beogradska publika večeras će u operi „Evgenije Onjegin“ Petra Iljiča Čajkovskog imati priliku da ga čuje prvi put u ulozi Grjemina.

– Moja karijera je na jakom početku. Posle tri godine provedene u Operskom studiju Metropoliten opere, sad sam slobodan samostalan umetnik. Zajedno sa menadžerom, sa kojim sarađujem i u Nemačkoj, tražim audicije i poslove u operskim kućama u Evropi i u Americi. Ulogu Grjemina sa kojim debitujem u Beogradskoj operi, pevao sam u Bostonu pre dve godine, a sa njom ću nastupati u Havajskoj operi. Očekuje me Sarastro u „Čarobnoj fruli“ u tokijskom Novom nacionalnom pozorištu, a u februaru i aprilu 2019. imaću manju ulogu u Pariskoj operi u Šostakovičevoj operi „Ledi Magbet“ – priča Sava Vemić pred večerašnji nastup.

Tokom školovanja u Beogradu radio je sa profesorima koji su afirmisani i kao operski pevači – Tanjom Obrenić i Nikolom Mijailovićem. Na pitanje da li se može praviti poređenje u načinu rada s mladim pevačima u NJujorku i Beogradu odgovara da je razlika samo u tome što se u Operskom studiju Metropolitena peva svakog dana i rad liči na neku vrstu „pevačke teretane“.

– Pevački trening sa pijanistom je svakog dana. Operski studio generalno kao institucija, ne samo u Metropolitenu, nego i ostalim operskim kućama, više je fokusiran na samo pevanje, glumu, dikciju, jezik i scenski pokret. Sve ono što je neophodno za samu scenu i pevanje – objašnjava Vemić.

Kaže da su mu pevački uzori čuveni italijanski basovi: Čezare Sijepi i Ecio Pinca, kao i njihov bugarski fah kolega Nikola Đaurov. Za rad sa maestrom DŽejmskom Livajnom, bez obzira na način na koji se 2016. završila njegova karijera, Vemić kaže da je bilo „sjajno iskustvo“.

– To je čovek koji zaista poznaje muziku, zaista poznaje operu i svakog dana nešto sam naučio novo od njega. Ne samo ja, nego svi koji smo bili tamo. On voli da vežba, tačno zna da Vam kaže konkretno šta je vaš problem, jer to može odmah da oseti i da Vam dobronamerno pomogne da prevaziđete. Za mene je svaki masterklas i svaka proba s njima bila sjajno iskustvo – ističe Sava Vemić, koji je u operskom studiju Metropoliten opere pod vođstvom maestra Livajna radi sa grčkim basom Dimitrijem Kavrakosom, Renatom Skoto, Bonaldom Đajotijem.

Pored Vemića večeras u „Evgeniju Onjeginu“ u Beogradskoj operi gostuju i sopran Anastasija Holc u ulozi Tatjane i dirigent Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Kojić. Iz Direkcije Opere NP najavljeno je da će u ulozi Olge debitovati mecosopran Tamara Nikezić.

Podela

Pored domaćih gostiju u „Evgeniju Onjeginu“ večeras pevaju i Vladimir Andrić u naslovnoj ulozi, Dejan Maksimović kao Lenski, Svetlana Lovčević i Dubravka Filipović, Darko Đorđević, Gavrilo Rabrenović, Mihajlo Šljivić. U predstavi učestvuju orkestar, Hor i Balet NP. Reč je o produkciji iz 1999, u režiji Zlatana Dorića, koja je bila prva operska premijera posle NATO bombardovanja SRJ. Scenografiju, kostimografiju i koreografiju uradili su: Aleksandar Zlatović, LJiljana Orlić i Vladimir Logunov.