Bašta (fest) – poligon za otkrivanje mladih talenata

Bašta fest je festival kratkometražnog igranog filma koji pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima. Glavni program biraju selektori festivala i on je takmičarskog karaktera, a o novčanim nagradama odlučuje tročlani žiri Bašta festa koji čine afirmisani autori i umetnici iz oblasti filma. Ovogodišnji žiri čine reditelj Miloš Miša Radivojević, rediteljka Mina Đukić i glumica Amila Terzimehić.

Nagrade se dodeljuju za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), najbolju režiju (Zlatna indikacija), najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija), kao i najbolji scenario (Zlatna inspiracija).

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte takođe dodeljuje svoju nagradu za najbolji film, a njihovo učešće u samom programu podstiče kritički stav omladine koja čini veliki deo publike, pa i volonterskog tima festivala. Ove godine, u saradnji sa rentalom Cineplanet, Bašta fest je uveo novu nagradu za najbolju kameru (Zlatna vizualizacija), koja se sastoji od iznajmljivanja opreme za naredni kratki igrani film u vrednosti od 3.000 evra. O ovoj nagradi odlučivaće Damjan Radovanović, direktor fotografije.

U okviru revijalnog programa, na večeri zatvaranja festivala, u čast nagrađenih, Bašta fest bira jedan debitantski dugometražni film, koji je po mišljenju tima obeležio proteklu godinu. Za treće izdanje Bašta fest izabran je film Vlažnost Nikole LJuce, koji je imao premijeru na ovogodišnjem Berlinalu. Takođe, uveden je i program Bašta u čast, na kome će biti prikazani filmovi Valter brani Sarajevo, Mlad i zdrav kao ruža, Lepa sela lepo gore i Crni Gruja i kamen mudrosti. Ove projekcije će se održavati svakog dana u 18 sati u bioskopu Vlaja.

Sve projekcije na Bašta festu su besplatne i održavaju se u noćnim satima, pod vedrim nebom, a trenutno postoje dve lokacije – park Borići i jezero Perućac.

„Ideja o festivalu nastala je kao deo našeg internog maštanja tokom provođenja letnjih i zimskih studentskih raspusta u Bajinoj Bašti. Za mene je to bio proces upoznavanja lepota i neiskorišćenog potencijala koji taj predeo nudi. Kad je Jovan predložio da festival stvarno realizujemo, tu nije postojala opcija da će to biti samo pokušaj. Kao glumci, izabrali smo da se bavimo igranom formom, a za kratki film odlučili smo se jer smo tokom studiranja spoznali koliko je teško, a sa druge strane zanimljivo naučiti da spakuješ priču i napraviš ulogu u pet ili 30 minuta. Iako ovakva vrsta organizacije nije usko vezana za naš primarni posao, vrlo je bliska sa našom željom za bavljenjem filmom i razvojem naše kinematografije uopšte. Volim da kažem da je Bašta poligon za otkrivanje mladih talenata i nadam se da će ubuduće biti u sve većoj meri„, objašnjava umetnička direktorka festivala Maja Šuša, zbog čega su ona i Jovan Jelisavčić odlučili da je Bajinoj Bašti potreban baš internacionalni festival kratkih igranih filmova.

* I vaš festival je vrlo mlad, ali da li ste primetili šta i na koji način on menja u sredini u kojoj ga pravite? Ima li odjeka i tokom ostatka godine na filmska i kulturna zbivanja uopšte?

Maja: Bašta fest je za veoma kratko vreme dostigao popularnost, kako među mladim filmadžijama tako i među mladima koji se bave najrazličitijim profesijama. On je jedan od najvećih događaja u Bajinoj Bašti i mislim da za promociju grada i regiona znači mnogo. Mi na festivalu radimo tokom cele godine, a trudimo se da budemo prisutni kroz različite promotivne manifestacije i u Bajinoj Bašti i u Beogradu. Bila bih najponosnija ako bi festival uticao na nekoga da shvati da sopstvenom inicijativom može da promeni lično nezadovoljstvo u odnosu na nelagodnu poziciju u kojoj mi mladi živimo.

* Da li je je Bašta fest pomognut i od lokalne zajednice – finansijski i organizaciono? Ima li kapaciteta da mlade ljude veže za rodni grad – da u njemu ostanu i bave se kulturom u najširem smislu te reči?

Jovan: Bašta fest je od samog početka dobio podršku lokalne zajednice i ona dosad nije izostala. Mislim da su svi oni koji su imali neke nedoumice već posle održavanja prvog festivala shvatili da nisu pogrešili zbog svoje podrške, ali i uvideli njegov značaj za grad. Mladi su svakako naša publika i oni na različite načine učestvuju u organizaciji festivala, kroz edukativne radionice, Žiri mladih, volontiranje… Odrastajući uz Bašta fest, oni će posticati svoja razmišljanja šta bi sve Bajina Bašta mogla da ima i na šta oni sami moraju da ukažu. Da bi decentralizacija funkcionisala, deca iz unutrašnjosti moraju da istraže svoje gradove, da glasno kažu svoje ideje i da se bore za njih. Nekoliko Bajinobaštana je upisalo ili želi da upiše umetničku školu i siguran sam da je na njih uticao i naš festival. Svi mi zajedno moramo da učinimo da ovaj grad kroz par godina izgleda drugačije, bar kad je kultura u pitanju.

* Vi već vezujete svoju manifestaciju za „turističke potencijale“, kako se to kaže, kraja u kome se odvija. Je li put njenog uspeha neka vrsta omasovljavanja i komercijalizacije ili je, naprotiv, stvar baš u tom da se ostane nevelik, ali poseban?

Jovan: Uvek je dobro vratiti se prirodi. Bajina Bašta obiluje prelepim prirodnim predelima i to nam je dato. Mi ih samo koristimo da u njih implementiramo naše ideje. Da li ćemo omasoviti festival zbog tog turističkog segmenta teško je proceniti, jer će ljudi koji ga posećuju sami odlučiti da li će se iznova vraćati ili ne.

Ono o čemu mi možemo da odlučujemo jeste kvalitet, kapacitet i koncept festivala koji je sada kako vi kažete nevelik, ali poseban a jednog dana može da postane velik, ali da zadrži svoju autentičnost. Mnogo je faktora koji odlučuju o pravcu njegovog razvitka, ne treba da se žuri i veštački pumpa samo da bi se festival što pre proširio, već mu treba dati prostora da raste prirodno i spontano, a onda ćemo sami videti šta je sledeći korak.

* Koja je komparativna prednost vašeg festivala u odnosu na slične i brojne manifestacije koje se tokom leta odvijaju u zemlji i regionu?

Maja: Bašta fest nastao je iz velikog entuzijazma i suštinske želje da se napravi festival kakav bismo mi voleli da posetimo. S obzirom na to, mislim da se njegova posebnost meri u želji da se pobegne od bilo kakve komercijalizacije koja vodi u opštenarodno veselje i potrebe za ličnom finansijskom dobiti koja ide na uštrb kvaliteta, a sve to bez pristajanja na kompromise koji bi ugrozili festival od onoga što je on bio i jeste. Mislim da je to veliki problem svih kulturnih događaja koji se organizuju u našoj zemlji (kao i mnogo čega drugog), tako da se nadam i verujem da nećemo ostariti i postati kao i svi ostali.

Tekst je izašao u dodatku koji je realizovan uz podršku Ministara kulture i informisanja Republike Srbije i ceo se može pogledati na sajtu Danasa u rubrici Specijalni dodaci