Beč#

Kante za smeće su prolaznicima dovikivale: Imaš pikavac? Ne pravi svinjac! Za sva pitanja vezana za razdvajanje otpada građanima je na raspolaganju bio telefon za đubre. LJudima je savetovano da se upuste u život. Da nađu cilj. Bar neku izletničku destinaciju. Neku od 68 top destinacija u Donjoj Austriji. Srećom, sve je bilo jednostavno, zahvaljujući mobilnim telefonima, internetu i televiziji. Građani su se pokrenuli i uključili u Inicijativu za obrazovanje, iz straha da bi Austrija mogla da postane đak ponavljač. Svaki potpis je bio važan. Zibenbrunenplac bio je u Margaretenbecirku. Pilo se Cipfer pivo, još od 1858. Jela se sveža guska s crvenim kupusom i knedlama za 16,80 evra. Jela su se domaća peciva i pilo penušavo vino uz dinju. Cipfer je bio kao čaša svetle radosti. LJudi su jeli torte i tiramisu i čitali su najave za koncerte Halida Bešlića i starog benda Crvena jabuka, ili čak za mega koncert Lepe Brene, powered by ichliebeautos.com. Najvažniji medijski partner za koncerte folk zvezda iz bivše Jugoslavije bio je časopis za dijasporu Kosmo. Imaš pikavac? pisalo je na kanti za smeće. Neki trgovac je kupovao polovnu robu. Pozivao je Bečlije da mu donesu sve što više ne mogu da koriste. Bilo je pametnije pričati o fudbalu nego se upustiti u rasizam. Ukus cigareta se nije menjao za razliku od dizajna. Pušači su gurali svoje platne kartice u automate i plaćali su kovanicama ili novčanicama. Ovde plaćam ja, kaže neki zadovoljan kupac iz supermarketa. U blizini mesta u kom su stvari krenule na bolje, Amir je svoje ime ispisao na jednoj banderi. Menadžment supermarketa je dobavljačima nalagao da poštuju vreme isporuke kako se ne bi stvarala buka. Vremena su bila tužna a mnogi ljudi su tokom radnog dela sedmice isključivo preko televizije učestvovali u društvenom životu. Kurir je bio prava novina, surova stvarnost. Filijala prodavnice Billa je bila pod video-nadzorom. Dugi prsti imaju kratke noge. Roba je elektronski osigurana od krađe. Sve je bilo osigurano. Kolica za kupovinu su upozoravala kupce: „Mi moramo da ostanemo unutra!“ Kupci koji su uživali poverenje supermarketa bili su u mogućnosti da uživaju u epifaniji ekstremnog Billa-kvaliteta, naime, na primeru svinjskog filea bez kostiju, začinjenog, spremnog za rernu. Venama supermarketa tekla je zelena struja koja je poticala iz besprekorno čiste austrijske hidroenergije. Filijala je održivo razmišljala, nije se bojala nijedne odgovornosti, i trudila se da odgovori na svoje Billa standarde. Pozivala je građane da otpočnu karijeru iz snova. Neki su hteli da postanu šefovi odeljenja za delikatese. Jedanaesti novembar je bio dan jabuke. Od potrošača se očekivalo da praznik jabuke proslave kupovinom cele kofe jabuka. Sočne, sveže jabuke, crveni i zlatni delišes. Ispred radnje je postojao parking za pse. Sve je išlo na bolje. Robert Zomer je predstavio knjigu o siromašnima u kojoj je pisalo da su siromašni ionako na rubu i da će, ako se ništa ne promeni, zauvek ostati na rubu. Robert Zomer je bio autor, osnivač uličnih novina Augustin i koinicijator prve otvorene biblioteke u Margaretenbecirku. Ulaz slobodan. Donacije dobrodošle. Ko god je hteo, mogao je da uzme knjigu. Biblioteka se nalazila u turskom restoranu Mimoza na Zibenbrunenplacu. Na trgu se odigravala večita bitka između Amora i čiste mržnje. Sve je išlo na bolje. LJudi i do godinu dana nisu morali da plaćaju troškove za održavanje računa. Bila je to tipična ponuda Banke Austria. Banka koja je svojim klijentima obećavala račun uspeha i na raspolaganje stavljala kartice s različitim motivima. Dobrodošli u Banku Austria. Život je bio pun uspona i padova, ali je banka bila tu za ljude koji su bili njeni klijenti. Održavanje računa je godinu dana bilo besplatno, i to je važilo za sve novootvorene račune uspeha. Izuzetaka je bilo. Tipični austrijski život, kojeg je živeo tipični muškarac Maks Musterman. Banka Austria mu je na primer poklanjala besplatni račun na godinu dana. Takva velikodušnost bila je tipična za Beč, tipična za Banku Austria. Život je bio pun uspona i padova. Banka je opsedala svoje klijente Sve je išlo na bolje. Imaš pikavac? pitala je kanta za smeće. Zibenbrunenplac je bio pod video-nadzorom, zbog sigurnosti građana. Novac je bio u opticaju. Za samo trideset evra austrijski građanin je mogao nekom slepcu u trećem svetu da vrati očni vid. Stanovnici Beča su znali da imaju sve u šaci i da ne smeju da naprave sranje. Beč je bio drugačiji od drugih gradova. LJudi su bili saglasni sa zabranom običnih sijalica, jer su mogli da razlikuju dobro od lošeg i ispravno od pogrešnog. Takođe, znali su da su pregorele štedljive sijalice dobar sluga a zao otpad. Svetle sijalice se razlažu ispravno. Mnogi su hteli da napuste nuklearnu energiju. Borili su se za izlazak Austrije iz Euroatoma. Jedna porodica je po celom gradu tražila svog sibirskog haskija. Pas je bio ukraden, imao je jedno plavo i jedno kestenjasto oko, kao i ožiljak ispod onog plavog oka. Igranje loptom je na trgu bilo zabranjeno. Roba je bila dobra. Da li je to bilo slučajno? Imaš pikavac?, pitala je kanta za smeće prolaznika a ovaj je sve imao u šaci, i trudio se da ne napravi nikakvo sranje.

Prevod s nemačkog: Maria Glišić

Autorka je poznata austrijska književnica rođena u Beogradu, čiji je roman Superherojke, napisan na nemačkom, nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs