Bećković: Arsena Dedića je trebalo primiti u SANU

Upoznao sam ga dok je služio vojsku u Beogradu pre pola veka i otad se nismo razdvajali. Komponovao je i moje pesme „Dva prijatelja“ i „Vera Pavladojska“. Svi su mislili da je on te pesme i napisao koliko je bio slavan. Za mene niko nije ni znao u to vreme. Nemam omiljenu Arsenovu pesmu jer sve što je on napisao je u stvari jedna velika pesma koju je on ispisao i ispevao jednim ustima i jednom metrikom i dikcijom. Arsen se rano i ozbiljno razboleo i kad god je otišao iza scena ja sam mislio da se neće vratiti, rekao je akademik Matija Bećković, povodom smrti Arsena Dedića, koja je odjeknula čitavim regionom.

Komemoracija doajenu jugoslovenske umetničke scene biće održana u umetnikovom rodnom Šibeniku, a tačno vreme još nije potvrđeno. Po Arsenovoj želji, sahrana će biti održana u Zagrebu, u krugu porodice i daleko od očiju javnosti.

Arsen Dedić je umeo publici da ispovedi teret smisla imena koje je nosio, mrak i nadu u njemu: Arsen – u maloj količini lek, u velikoj otrov, kazao bi između pesama. Muzičar i pesnik, žonglirao je depresijom i ljubavnim nadahnućem u svakom retku svoje poezije, u svakoj muzičkoj sinkopi u kojoj je poštovaocima svoje umetnosti zaustavljao dah, vreme i misli…

Arsen je bio književnik, prevodilac, ali, pre svega, jedan od najvažnijih kompozitora i kantautora bivše Jugoslavije.

Arsen je rođen u Šibeniku 28. jula 1938.  od oca Jovana i majke Jelke gde je završio srednju muzičku školu i gimnaziju. U Zagrebu je počeo studirati pravo, no 1959. godine upisao je Muzičku akademiju na kojoj je pet godina kasnije diplomirao flautu.

Zato je govorio da mu je Šibenik temelj, a Zagreb nadgradnja. Voli ga jer je tu upoznao i suprugu Gabi Novak.

Više od pola veka dugu karijeru kompozitora, književnika, pesnika i kantautora započeo je kao dvadesetogodišnjak 1963. na Zagrebačkom festivalu popularne muzike. Pre toga nastupao je kao flautista u pop i džez sastavima.

Njegov autorski proboj najavile su kompozicije „Moderato cantabile“ i „Kuća pored mora“ ‘64. i kao niko do tada, spaja svoje muzičko i poetsko nadahnuće.

Neke od najpoznatijih pesama su sa albuma „Čovjek kao ja“ i „Arsen 2“ i to  „Moj brat“, „Sandra“, „Sve što znaš o meni“, „Balada o prolaznosti“. Često je pisao muziku na stihove poznatih pesnika kao što su Golob, Šoljan, Ujević, Kovačić, Krleža, Krklec, Balog…

Tokom naredne decenije, prevazišao je granice ondašnje Jugoslavije i osvanuo okićen lovorikama međunarodne muzičke scene: „Prix Jacques Brel“ i „Premio Tenco“. Sarađivao je, ali i drugovao sa poznatim pesnicima i muzičarima kao što su Sergio Endrigo, Gino Paoli, Bulat Okudžava.

Poseban šmek mediteranskim baladama daje Arsenu svojstvena ironija pod uticajem francuske i italijanske šansone klasičnog rok pesništva Boba Dilana i Leonarda Koena.

U nizu albuma, ukupno njih više od četrdeset, ističu se „Homo volans“, „Vraćam se“, „Provincija“, „Kino Sloboda“, „Tihi obrt“, „Ministarstvo“, kao i izdanja odabranih numera „Arsenal“, „Najbolje od Arsena“ i „Herbar“.

Arsen Dedić ostavio je svoj pečat i na polju pozorišne, filmske i muzike za televiziju. Napisao je partiture za oko 200 pozorišnih predstava  (Predstava Hamleta u selu Mrduša donja, Majstor i Margarita, Dnevnik malog Perice, Krležijada, Lady Šram, Na rubu pameti, Mala sirena..). Komponovao je stotine igranih, dokumentarnih i animiranih i televizijskih serija kao  „Vlak u snijegu“, „Glembajevi“, „Živa istina“, „Tajna starog tavana“, „Vlakom prema jugu“, „Stela“, „Prosjaci i sinovi“, „U registraturi“, „Zlatna nit“, „Punom parom“ i brojne druge. Glumio je u filmu „Višnja na Tašmajdanu“ Stoleta Jankovića.

Prvu knjigu poezije „Brod u boci“ Dedić je objavio 1971. godine i ona je doživela brojna izdanja i impresivan tiraž od osamdeset hiljada primeraka, što ne treba da čudi, budući da je pesma „Ne daj se Ines“ bila prihvaćena od svih generacija. Sa Matijom Skurjenijem je objavio knjigu za decu „Zamišljeno pristanište“ (1975), pa „Narodne pjesme“ (1979), „Canto e poesia“ (1983), sa fotografom Tomislavom Risićem „Zagreb i ja se volimo tajno“ (1986) i „Hotel Balkan“. Publicista Igor Mandić je 1983. o njemu objavio knjigu „Arsen“. Krajem 1997. godine Dedić je objavio knjigu „Stihovi“ u kojoj su sakupljeni materijali iz njegovih knjiga, kao i nove pesme. Sa velikim brojem nagrada i priznanja, sa obimnim umetničkim opusom od više od 30 albuma, Arsen je i poslednjih godina, iako narušenog zdravlja, neumorno radio. Dva puta je dobio Zlatnu arenu za muziku. Dobitnik je i drugih nagrada, među kojima i Nagrada Slavenski, Premio Tenco, Premio Brel i Porin, za životno delo. Iza sebe je ostavio i devet ruskih turneja, koncerte po svim kontinentima… U šali je govorio da, i pored velike popularnosti, ne bi pokušao da napuni pulsku Arenu, jer nije gladijator već muzičar.

– Na albumu „Saputnici“ Arsena Dedića se nalaze obrade Koena Lenona i Balaševića što potvrđuje koliko je pre svega cenio dobru pesmu, i kolege saputnike, kaže rok kritičar Petar Janjatović za Danas. On podseća da će se ove jeseni navršiti 50 godina od prvog solo koncerta Arsena Dedića koji je održao u beogradskom Domu sindikata. Povodom ovog jubileja postojali su dogovori da se organizuje koncert. Ništa od toga – „Kantautori odlaze ranije“, govorio je Arsen Dedić. I da se ne plaši smrti, nego poniženja, tvrdio je takođe u jednom od poslednjih i veoma provokativnih intervjua koji je dao za N1 televiziju u emisiji Presing. Ovde je govoreći o svojoj bogatoj karijeri izrekao nekoliko svojih pesama među kojima i pomenutu Kantautori odlaze ranije iliti smrtovnicu. Stihovi te pesme glase: „Nakon duge i kratke bolesti napustio nas je neočekivano i očekivano u najgorim godinama naš prežaljeni, ujedno prežaljeni akademski težak A.D.2015. Obavijest o vlastitoj smrti odsad možete predati eletroničkim putem. Ojađeni su službeni žiri, uprava prihoda kao i nadstpojnik smrti.“ 

           

Ljubiša Samardžić: Dva prijatelja

Ja se nadam, ja se iskreno nadam, da nam nije otišao Arsen Dedić. Iz godine u godinu, svojim tananim, ustreptalim glasom s mora, rastao je kao raskriljena palma! Kravio je naša srca. Darivao nam  raskoš njegovim stihovima, melodijama i aranžmanima, njemu svojstvenih, neponovljivih. Umetnik  za sva vremena. Eh, kada se setimo njegove melodije „Dva prijatelja“ na stihove Matije Bećkovića!!  U ovom času nema smislenijeg teksta o njegovoj večnosti. „Dva prijatelja što se svakog dana/Sastaju ispred  „Tri lista duvana“/Celoga života dosadnog i dugog/ne vide niko jednoga bez drugog./Toliko su oni nerazdvojni bili/Da su celom svetu dojadili./Ali jednog dana iznenada/Oni neće proći kroz svoj deo grada/Na  sastanak što će toga jutra biti/Prvi put će jedan od njih  zakasniti/I od tad milijarde dana I nedelja/Neće se videti ta dva prijatelja./Duže od života o mrtva će biti/Dva najbolja druga kao što smo ja I ti/

Velibor Velja Pavlović: Poetska protivteža

Obeležio je sve u mom životu, kao poetska protivteža Stounsima, kao uvod u Dilana. Uveo smisao i vrhunsku poeziju u domaću pop muziku, kroz mudre intervjue u celu pop kulturu. Dolazio je u Studio B kod Duška, a onda dugo čavrljao sa celom redakcijom, beskrajno duhovit i zabavan… Razgovarao sam sa njim za „Politiku“, za „Studio B“. Najveću lekciju održao je kada je njemu bilo najteže, tokom 90-ih. Očekujem dan kad će bar neka koncertna sala u Beogradu ponosno poneti njegovo ime, mada je zaslužio i više… Sećam se kad ga je jedna koleginica zamolila da mu sedne u krila i zagrli ga, da mu tako prenese vatru ljubavi Radija Studija B prema njemu… Svi smo aplaudirali i vrištali od zadovoljstva…

           

omčilo Bajagić Bajaga: Jednostavno maestro

Pogodila me Arsenova smrt. Znam da je pre desetak godina dobio jednu veliku bitku sa smrću, ali ovaj put nije imao sreće. Nekako sam se nadao, s obzirom kakav je bio Arsen, da će tako biti i ovaj put. Nažalost to se nije desilo. Njegov odlazak je ogroman gubitak za kulturnu scenu jugoistočne Evrope. Arsen je bio veliki umetnik. Veliki pesnik, muzičar… Zapravo, prvi kantautor bivše Jugoslavije. Vrlo obrazovan, pametan i duhovit čovek. Par puta sam ga u životu susreo. Ne mogu da kažem da smo bili bliski, ali smo bili u prijateljskim odnosima. Strašno sam cenio njegov rad. Napravio je mnogo dobrih pesama, i što se tiče tekstova i što se tiče muzike, a ljudi nažalost malo znaju za neke njegove primenjene muzike, kao za seriju „U registraturi“. Arsenova primenjena muzika je bila među najboljim ostvarenjima te vrste na ovim prostorima ikad. Arsenu je najbolje odgovarala titula maestro. Uvek sam ga tako oslovljavao.