III
Izbeglog uvek predstavljaju kao nekoga ko je nekada došao odnekud. Ko je kasne zimske noći ušao u svratište. Ko nije bio pozvan. Nahoče pred koje se stavlja tanjir supe jer tako nalaže red. Ma koliko godina da je prošlo od njegovog bega, domaći ga označavaju kao nekoga ko s njima ne deli nešto esencijalno.
Čak i u najkraćoj biografiji ima mesta za njegov dvojni identitet. Da li je to zato što i dalje broji na maternjem jeziku?
VI
Kada neku reč izgovori da ona zvuči smešno, druga deca slažu grimase. Reči u njihovim ustima su klikeri, misli on. Kasnije mu se čini da je tog dana odlučio da nauči taj strani jezik kako više nikada ne bi morao da oseća stid. Još ne sluti ono što njegovi roditelji znaju od samog početka: jezik je ukidanje nemoći. Ko vlada jezikom, može se braniti sam.
X
Pa uopšte se ne čuje da niste odavde. I nedužna pitanja mogu ujedati. Pa Vi uopšte nemate akcenat. To zvuči kao: Vi nešto krijete od nas, Vi nas obmanjujete! Jedan Afrikanac u Beču vladao je najvažnijim jezicima svog vremena, znanjem svoje prosvjetiteljske epohe. Podučavao je kneževske sinove. Družio se u istoj slobodnozidarskoj loži sa najznamenitijim kompozitorima. Nosio je najotmeniju odeću. Oženio se domaćom ženom. Nakon smrti odrali su ga i preparirali. Jer u njemu nije kolala bečka krv u tročetvrtinskom taktu. Ko ima moju krv, kaže narodna pamet, taj je moj naslednik. Nije predviđeno da se stranci više ne razlikuju od nas. Ma, kako ste samo tako dobro naučili nemački? Na neka pitanja nema odgovora.
XXIX
Ponekad ga spopadne osećaj da mu je detinjstvo zatočeno u maternjem jeziku i da ga mora prevoditi na neki strani jezik. Bez rečnika. Gleda samog sebe na ljuljašci pod zvonom, pada sneg, a po rukama mu se tope pahuljice. Prepričano na drugom jeziku, čini mu se da to više nije njegovo detinjstvo. Već maskenbal prepun nemih predaka.
XXXII
Na kojem jeziku sanjaš?, pitaju ga često. Kao da u tom grmu leži zec. Ne zna. Na kojem jeziku su ti košmari? Ne može da kaže. Pa čak ni da li sanja u boji ili crno-belo. Kada bi znao na kojem jeziku doživljava orgazam, suvereno bi mogao da odgovori na takva pitanja.
XVI
Ah, Vi ste Rumun (Etiopljanin, Persijanac, Albanac, Vijetnamac, Mađar, Pakistanac, Malijac, Avganistanac, Marokanac). Bio sam jednom tu. Na odmoru. Pre nekoliko godina. Na Crnom moru (na Crvenom moru, u kamenoj pustinji). Lepo je kod Vas, dopalo mi se, baš mi se dopalo, grožđe (smokve, paradajz, narandže), ukusno, kakvo je to samo grožđe bilo, kod nas takvog više nema, tako sočno, a tek rakija, kad Vam kažem, takvu rakiju nikad više ni… Osećaš se gotovo nepristojno da prekineš te ljude: iz te sam zemlje pobegao?!
XXXVII
Nakon progona iz raja sledi beg u obećanu zemlju. Perpetuum mobile u istoriji sveta.
LV
U njegovom okruženju nema svedoka njegovog detinjstva, njegove mladosti. Nikog ko je u vrtiću doživeo njegovu prvu tuču (drugi mi je naleteo na pesnicu). Nikog ko je bio s njim na ekskurziji u starom glavnom gradu (moja devojka se u vozu zacopala u drugog). Niko od drugara iz gimnazije (nikog ko zna koje su cigarete tada pušili). Nikog iz fudbalskog kluba (nikog ko zna da je na jednoj utakmici prvo zabio gol za vodstvo, a zatim za izjednačenje). Kao u gangsterskom filmu: svi svedoci uklonjeni. Osim jednog. A taj sam sebi svakog dana priča priču koja postaje mutnija.
LXXX
Drugog opažati samo kao „drugog“ početak je nasilja.
Prevod sa nemačkog: Nebojša Barać
Autor je poznati nemački pisac, ovogodišnji učesnik 8. Beogradskog festivala evropske književnosti.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
