„Bela vrana, crno jagnje“ – Knjiga za grad

Utoliko je značajnija vest da je ovogodišnji dobitnik ove nagrade Jovan Nikolić, prvi srpski pisac koji se našao u društvu sa jednim Italo Kalvinom, Haruki Murakamijem i nobelovcem Orhanom Pamukom. Njegov roman „Bela vrana, crno jagnje“, treća Nikolićeva knjiga objavljena na nemačkom, biće u centru brojnih kulturnih dešavanja od 4. do 11. decembra ove godine. Planirano je da se održi preko 30 čitanja u knjižarama, tramvajima, školama, na univerzitetu i u pozorištu, a u akciji učestvuju mnogi, od pojedinaca, literarnih krugova, knjižara do školskih razreda. Knjiga se štampa u dopunskom tiražu od 10.000 primeraka, a zatim prodaje po izuzetno popularnoj ceni od pet evra, kako bi što više ljudi došlo u posed nagrađene knjige. Uz to, čitav grad biće oblepljen velikim plakatima sa programom za decembarsku nedelju, a već ovih dana je krenula medijska promocija srpskog pisca.

Po reakcijama prijatelja pisaca i književno kvalifikovanih ljudi, Nikolić je ipak video da je nešto veoma ozbiljno u pitanju.

– Međutim, i dalje spavam mirno, budući da sam suviše dugo u ovom poslu (35 godina), pa znam da su pohvale i nagrade pogubne po dušu stvaraoca. To je isto kao kad me je supruga pitala: „Šta ćemo da radimo ako dobijemo na lotou?“, a ja sam mirno odgovorio: „Ništa. Skuvaćemo čaj i otići da šetamo“. Tako će biti i ovoga puta – kaže Nikolić.

Pisac iz Kelna ipak priznaje da ova nagrada znači obavezu da i u „svojevoljnom izgnanstvu poštuje priznanje države koja ga prihvata i ceni njegov rad, i da buduće knjige budu na nivou kriterijuma na osnovu kojih je i nagrađen“.

Nikolić je ne bez gorčine prokomentarisao da je na nedavno završenom Lajpciškom sajmu knjiga, gde je Srbija bila počasni gost, sprovedeno „etničko čišćenje nad njim kao piscem“, ali da „organizatori pri tom nisu bili dosledni, jer su postavili njegove knjige na nemačkom jeziku i dve antologije u kojima je zastupljen („Kultur Kontakt Beč“ iz Austrije i „Noje Rundšau“ iz Nemačke)“. Možda je baš ova nagrada dobra prilika da se stvari između pisca Nikolića i srpskih kulturnih zvaničnika konačno postave na pravo mesto.

Diktat unutrašnjeg glasa

U opširnom intervjuu za „Kelner Štat-Ancajger“ pod naslovom „Diktat unutrašnjeg glasa“, Nikolić je govorio o svom odrastanju u romskoj sredini, neutoljenoj strasti prema čitanju i pisanju, razlozima za odlazak iz Srbije i o tome kako je sa 44 godine odlučio da započne novi život u Nemačkoj, što je za njega bio „skok u ledenu vodu“. Njegov roman „Bela vrana, crno jagnje“ je „veliki svet opisan iz perspektive dečaka“, „album njegovog detinjstva provedenog u jednom „ciganskom predgrađu“ bivše SFRJ.

Biografija

Srpsko-romsko-nemački pisac Jovan Nikolić rođen je 1955. u Čačku. Prvu knjigu objavljuje 1982. godine, a u Beogradu je pisao pozorišne komade i nastupao kao glumac i muzičar. Postao je poznat kao pisac tekstova za muziku u filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“. Godine 1999. je emigrirao u Nemačku. Danas važi za „nezamenljivi glas romske literature u Evropi“, a njegova poezija je prevedena na deset jezika. Autor je član srpskog PEN-a i od 2002. potpredsednik Međunarodne asocijacije romskih pisaca (IRNjA) u Helsinkiju. Živi i radi u Kelnu.