Beldocs Festival: Najzanimljiviji ovogodišnji filmovi za koje se traži karta više

Beldocs festival od 22. do 29. maja, po 17. put se održava u Beogradu. Program samog festivala  je već nedeljama dostupan na njihovom sajtu, ali na konferenciji za štampu nam se ovog puta predstavilo i nekoliko autora. Od 103 filmova na festivalu, čak 24 će biti premijere domaćih filmova.

Beldocs Festival – Hitovi:

Festival otvara „Topli film“ Dragana Jovićevića, hibridni film koji spaja dokumentaristiku i igranu strukturu, a tiče se kvir likova i situacija na domaćem filmu.

„Odabrao sam kvir temu kao još jedan ugao gledanja na društvene promene i to gde smo mi bili kao društvo u datom istorijskom trenutku. Iskreno, nisam znao da ću doći do tolikog broja filmova. Krenuo sam sa nekim jako niskim ambicijama jer ta tema nije vidljiva i toliko u prvom planu. Mislim sam da ću možda imati 14-15 filmova. Međutim onda se taj materijal prirodno širio, širio, širio“  rekao je Jovićević i dodao da je došao do čak 65 naslova, koje je posle skrratio na 30-ak koji se pominju u filmu.

Svoj film, „Kako biti Slobodan“ je predstavio i Nikola Polić. On je snimao oca svoje drugarice, koji se vraća slikarstvu posle 20 godina pauze:

„On je gledao moj film 2014. godine i rekao da bi volio da snimim film o njemu i njegovoj samostalnoj izlužbi koja bi ga vratila u svet slikarstva. On je iz nekih egzistencijalnih pitanja počeo da se bavi nekim drugim poslom. Ovaj film prati i neka životna pitanja i probleme njegove porodice, ali, ovaj film je i dokument likovnog života Beograda“ rekao je Polić.

Reditelj filma „Novosadsko sećanje“, Aleksandar Reljić predstavio je svoj film. Jedan od preživelih novosadske racije iz 1942. godine, koji svedoči o tim vremenima u njegovom filmu, Ivan Ivanji je preminuo pre nekoliko dana. Novosadska racija je događaj iz Drugog svetskog rata, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacilli pod led Dunava.

„To je još jedna priča o istorijskom revizionizmu koji kao pojava vlada već preko 30 godina na ovim prostorima. Ali, čini mi se da ovaj primer, ne zato što ga ja obrađujem, nego zbog toga što je toliko bizaran i beskrupulozan zaista vrhunac tog revizionizma“ rekao je Reljić i nastavio:

„Naime, vi hoćete da podignete spomenik nevinim žrtvama, a onda se na spisku tih nevinih žrtava iz 1944. i 1945. pojavljaju se imena osuđenih ratnih zločinaca koji su na tadašnjim suđenjima priznavali zločine koje su počinili. I onda vi u Novom sadu držite spomenik zločincima. U Novosavskoj raciji 1942. je ubijeno preko 1000 ljudi samo zato što su bili neke druge nacije. Ili se možda nisu slagali, pre svega sa okupacijanim režimom tada u to vreme. No, to je jedna pojava koja nije nova“ rekao je Reljić

U okviru programa Specijalne projekcije predstaviće nam se filmovi „Nasleđe kralja trube“ Vladimira Kajlovića i „Kombi – nacija“ Jugoslava Nikolića.

Nikolić je napravio road movie u kom kombijem Zastava 850AK obilazi fabrike širom bivše Jugoslavije koje su pravile delove za ovo vozilo.

„Ja nemam nikakve direktne veze, ja čak ni ne znam da vozim. Moj prijatelj je Dušan Dimitrović Tujević, mašinski inženjer je zaljubljenik u stare automobila. On je skupljao delove, i kad je konačano sklopio auto, krenuli smo da putujemo. On je imao ideje, da uzmemo neke pare, snimimo neke reklame. Ja sam ga odgovorio i rekao mu da je ovo intersantnija priča, ako posetimo fabrike koje umiru u celoj bivšoj Jugoslaviji“.

Kajlović u svom filmu se bavi zaostavštinom jednog od kraljeva trube ovih prostora Fejatom Sejdićem.

„Fejat se razboleo 2000. godine, imao je šlog i više nije mogao da svira. Ali je mogao da govori, mogao je da hoda i tako dalje. Međutim, 2017. se naglo razboleo, dobio je rak pankresa i za nekih šest meseci je otišao sa ovog sveta. Naši planovi se tu menjaju, i zato smo morali da se okrenemo nasleđu koje je ostavio“.

Pored priče o čuvenom trubaču i njegovim naslednicima Kajlović kaže da su se bavili i opštim temama, poput toga šta je to što čini umetnika umetnikom.

Beldocs će kao i prethodnih godina predstaviti niz novih i drugačijih programa koji bi trebalo da približe dokumentarni film mladima, kao i onima kojima je dokumentaristika strana.

Posebno su ponosni na to što u njihvom pitching programu mnogi scenariji su se u prethdonim godinama predstavili, da bi nakon snimanja postali hitovi velikih festivala.

Na kraju je reč uzeo i filozof Srećko Horvat, gostujući kustos ovogodišnjeg Beldocs specijala pod nazivom „Opstanak nije dovoljan“. U okviru njega, kako je rekao,  nećemo se baviti toliko pitanjem da li ćemo kao vrsta opstati, već kakvo je to društvo u kome želimo da živimo.

„Danas kad otvorite novine, videćete u jednoj sekundi probleme našeg sveta, klimatska kriza, rat koji je postao permenanetno stanje, kao i migracije, uticaj kapitalizma na uništavanje slike sveta, sve te tema ujedinjavaju ove filmove“ rekao je Horvat a onda predstavio dva filma koja preporučuje na festivalu.

„Moja Ukradena Planeta, rediteljke Farahnaz Sharifi. Iranka je nakon ovog filma završila u egzilu. Neće moći da dođe u Beograd, ali će se javiti online. I „Saundtrek za prevrat“ remek delo belgijskog režisera, koji nas uvodi u pozadinu udara u Kongu i ubistva Patrisa Lumumbe“.