Fokus na Češku kinematografiju na 17. Beldocsu

Ovaj program ostvaruje se u saradnji sa festivalom Ji.hlava i Češkim centrom u Beogradu.

„Beldocs je deo svetske porodice festivala i uvek nam je drago kada se ukaže prilika za saradnju sa kolegama iz inostranstva. Ji.hlava je jedan od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma na svetu a savremena češka škola dokumentarizma jedna od najuzbudljivijih, o čemu svedoče brojni češki filmovi prikazani na Beldocsu“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocsa.

Češki san (Czech Dream), dokumentarno ostvarenje iz 2004. godine, delo je dva autora – Vita Klusaka i Filipa Remunde. Autori su inscenirali i dokumentovali takozvanu umetničku prevaru kroz promociju lažnog supermarketa, šaljući poruku o negativnim posledicama konzumerizma i moćima reklame.

Ovaj film bio je svojevremeno veliki Evropski hit, koji je skrenuo pažnju na Češku dokumentarnu školu, a na Beldocsu će biti prikazan sa 35mm trake.

Debitantsko ostvarenje autorke Johane Ožvold, Zvuk je nedužan (The Sound Is Innocent) iz 2019. godine, zamišljen je kao pregled razvoja umetničke elektronske muzike, koji po originalnosti forme parira vizionarskim kompozitorima o čijem radu govori.

Reditelj Nikola Klinger, koji potpisuje film La Reine (2023), zabeležio je život Ijana, boema i bivšeg zavisnika od narkotika koji boravi na jugu Francuske.

Kroz prikazivanje Ijanovih sećanja i scena iz svakodnevnog života, tematizuju se pitanja slobode, prirode, lekovitih biljaka i ljudske zajednice.

Film rediteljke Klare Tasovske, Nisam sve ono što bih htela da budem (I’m Not Everything I Want to Be) (2024), dokumentarni je portret češke fotografkinje Libuše Jarcovjakove.

Progresivne ideje i nekovencionalan život ove umetnice prikazani su kroz serijal njenih fotografija.

Slaba petlja (Bedwetter) (2023) Jana Hušeka tretira odnos savremenog društva prema pojmu muškosti.

Služeći se svojim iskustvom i pričama važnih muških figura iz svog života, reditelj istražuje navodnu krizu muškosti u sistemu u kom muškarci još uvek imaju privilegovanu poziciju.

Rediteljski duo Ivan Ostrohovski i Pavol Pekarčik stoje iza filma Fotofobija (Photophobia) (2023) koji prikazuje stvarnost jedne ukrajinske porodice sakrivene od bombardovanja u tunelima metro stanice.

Film Ima li mesta za mene, molim vas? (Is There Any Place For Me, Please?) (2023) je delo rediteljke Jarmile Štukove.

Ilustrovan je život Martine kojoj je, usled napada od strane bivšeg dečka, kiselina nagrizla veliki deo kože lica i tela. Pokušavajući da nastavi dalje nakon nemilog događaja, uči da se nosi sa gubitkom spoljašnje lepote i traga za novim horizontima.