Foto: Aleksandra Ćuk“Ono što znamo o Benksiju je da je rođen u Bristolu i da se u ovom gradu osamdesetih godina desio građanski rat koji je uticao na njega dok je bio dete. ‘Devojčica sa bombom’ možda najbolje iskazuje način na koji je on hteo da se bori protiv rata i to je nešto što prožima mnoge njegove radove”, kaže Anđela Petrović, istoričarka umetnosti, novinarima na početku vođenja kroz postavku najpoznatijeg svetskog street art umetnika, koji krije svoj pravi identitet.
Benksijeva izložba u Beogradu otvorena je 1. januara i traje do 6. aprila, u galeriji Pop-up, u Dečanskoj 8. Izložbu je organizovala slovenačka galerija Deva Puri.
“Nije samo Benksi prikazan na izložbi, tu su i umetnici koji su uticali na njega zato što koliko god se vi trudili da napravite kao umetnik nešto novo nikada nećete uspeti u tome”, objašnjava Anđela i dodaje da aproprijacija ili preuzimanje elemenata iz dela drugih umetnika odavno postoji u istoriji umetnosti, samo što ovaj postupak danas komunicira sa publikom u skladu sa vremenom u kome živimo. “Samim tim treba da uzmete u obzir sve one stvari koje su Benkisija inspirisale i uticale na kreiranje njegove umetnosti”, skreće pažnju Anđela.
Ona podseća da su elementi koje Benksi često koristi u svom radu životinje i ljudi. Životinje su specifične jer one takođe predstavljaju ljude samo na satiričan način, kao recimo pacov koga je preuzeo od umetnika Blek le Rata, koji je takođe radio na grafitima i koji je možda najviše inspirisao samog Benksija.
“Kroz pacove Benksi predstavlja deo najniže klase, dok su, recimo znatno veće životinje, šimpanze, oličenje više klase”, objašnjava naša voditeljica kroz postavku.
Gafiti kultura koja je nastala u Americi šezdesetih godina takođe je uticala na Benksija. Vidi se to u onim njegovim radovima gde se afirmiše bunt protiv onoga što propagira vlast. Na umetnika je uticala i hipi kultura a naročito rejv kultura koja je obeležila njegovu mladost u Bristolu, budući da umetnik, pretpostavlja se, sada ima oko 50 godina. Za razliku od vlasti koja je rejv kulturu smatrala neadekvatnom i želela da je uguši, Benksi je hteo da je promoviše. Otuda i znak smajliija ali i motiv koji Benksi često koristi, pa tako i da predstavi samog sebe.
U fokusu ove izložbe jeste Benksi kao ličnost, njegova dobrota, skrenuo je pažnju na početku vođenja kroz postavku za publiku prethodne večeri Marjan, ispred galerije Deva Puri, koji nas je uputio i u to da je Benksi svakako veoma bogat umetnik, ali i čovek koji je svoj rad i novac stavio u službu onih kojima su potrebni.
Kroz Benksijevu izložbu na neki način vas mogu navigirati i njegovi šarmantini pacovi sa fotoaparatom na zidovima izlagačkog prostora. Jedan poručuje: „Napravite fotografiju ali molim vas ne pipajte“, drugi: „Hug a bomb and take a photo“.
U selfi zoni se možete fotografisati i u društvu porodice Simpson, ali i videti uvodnu špicu koju je oblikovao Benksi i koja je prema rečima našeg vodiča veoma brzo „skinuta“ jer prikazuje naličje popularnosti ove serije, odnosno, proizvodnju ogromne količine suvenira koji nastaju u fabrikama gde rade ljudi nezaštićeni od toksičnih boja i hemikalija, čije su ruke prekrivene ranama, kao i da se u ovoj industriji izrabljuju i deca, životinje…
„Benksi je više nego pronicljiv umetnik, prema tome, više sam nego siguran, ma ubeđen 100 odsto, da bi pronašao svoje motive za vašu, ali svakako i našu bol“, kaže za Danas Marjan, naš vodič od sinoć.
„Benksi bi mogao da vikne ovde o toj velikoj boli zbog tragedije u Novom Sadu i zbog ove omladine koja je izašla na ulice i ljudi koji ih podržavaju. I ja ih podržavam, zapravo, svi ih podržavaju“, konstatovao je Marjan.
„Barem bi ovde imao inspiraciju“, složila se i jedna mlada posetiteljka izložbe. „Ima sasvim dovoljno materijala da Benksi napravi neki rad ovde podhitno“, isttakla je ona za Danas.
Njena prijateljica B.J. dodala je: „Imam utisak da sam ja on, zato što sam revolucionarka. Sve vreme nam se dešava to da na ulici imamo smeće, da je neko gladan kome treba da pomognemo, a da to ne fotografišemo… Evo, vi sad razgovarate sa nekim ko je mnogo toga učinio juče i prekjuče za nekog, a da to nije fotografisao, ali kad pogledate ovu izložbu, ona vas uveri da ste učinili pravu stvar, i da bi to sutra moglo da bude podstrek za nekog drugog. Da učini to isto…“
O tome da li je možda neki od radova sa Benksijeve beogradske izložbe direktnije povezan sa našom aktuelnom društveno-političkom situacijom, sagovornica Danasa je kazala: „Pa, videla sam gore recimo ‘Ti si kriv’. To se može čitati na više načina (smeh). I odnosi se i na nas koji ćutimo i tolerišemo ono što ne bismo smeli“, zaključuje B.J.
„Ko je Benksi?“ Ovo nebrojeno puta postavljeno pitanje stoji i na jednom od panoa na izložbi uz tekst koji podseća da je Benksi prepoznatljiv po svojim duhovitim intervencijama kroz koje demonstrira oštru političku kritiku.
Ali kako se sve više upoznajete sa njegovim opusom sve manje vam postaje bitno ko je zaista Benksi, “to može biti pokret, može biti svako od nas”, jedna je od teza koja se sugeriše.
A pitanja koliko hoćete. Pa se opet vratite panoima sa tekstovima u kojima se podseća na to da je Benksi u svom obimnom opusu modifikovao ulične znakove, ilegalno štampao sopstvenu valutu i nezakonito okačio vlastiti rad u Luvru i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Da Benksijeva dela karakterišu upečatljive slike, često kombinovane sa sloganima, da on na satiričan način kritkuje rat, kapitalizam, licemerje i pohlepu.
Benksijevi uobičajeni motivi su pacovi, majmuni, policajci, članovi kraljevske porodice, slavni ljudi i deca. Benksi kritikuje i konzumerizam, poltičke vlasti, terorizam, kao i poziciju umetnosti same i način na koji se ona prezentuje.
Anonimnost je ključna za Benksija, međutim, s više od 10 miliona pratilaca na Instagramu i sa stotinama veličanstvenih umetničkih dela on se nalazi među najpoznatijim svetskim vizuelnim umetnicima.
I, ima toga još mnogo na ovoj izložbi, o saradnji Benksija sa Nik Kejvom, Greenpeace-om, te neočekivanom “kolaboracijom” s Paris Hilton.
Tu je i knjiga utisaka. U njoj piše, recimo, „Bila! Pogledala! Super!“ ili „Sjajno! Vredi videti!“ i pored nacrtano srce.
Srca ima i na izložbi na radovima, u vidu balona, a biće ih, čini se, i na suvenirima, koji treba da stignu.
A kada pogledate izložbu, možda vam se promeni i način na koji doživljavate čuvenu Benksijevu sliku sa devojčicom i crvenim balonom.
Odlazi li to srce od devojčice ili ga ona ipak šalje u svet?
Na tri nivoa
Izložbu organizuje slovenačka galerija Galerija Deva Puri, kustos je David Rjzancev, a posetioci će imati priliku da je vide u Galeriji Pop-up (Dečanska 8). do 6. aprila. Na tri nivoa predstavljeno je više od 100 Benskijevih umetničkih dela, kao i dela umetnika koji su uticali na njega ili su sarađivali sa njim na različitim projektima. Pre Beograda, ovu izložbu je videla LJubljana a dela na njoj dolaze iz privatnih kolekcija širom Evrope. David Rjazancev potrošio je deset godina na ovaj projekat u kome se prikupljena autentična dela čuvenog umetnika, navodi se u pozivu na izložbu koju možete pogledati uz kupljenu kartu za 1.350 dinara. Među umetnicima čija su dela izložena nalaze se ikone koje su uticale na Benksija kao što su Vorhol, Pikaso i Blek Le Rat. Izložba otkriva raznolikost Banksijevog umetničkog sveta i neka od njegovih najpoznatijih dela među kojima su: “Flying Copper”, “Monkey Queen”, “Bomb Hugger”, “Flag”, “Toxic Marry”, “Applause” i drugi. Tkođe su izložene ploče sa njegovim prepoznatljivim grafičkim motivima kao što su “Flower Thrower”, “One Day We’ll Be In Charge” i “Happy Choppers”. Predstavljeni su i njegovi najpoznatiji umetnički projekti kao što su “Dismaland”, “Walled Off Hotel!“, “Love Welcomes…”
Prava Benksijeva priča
“Benksijevu izložbu možete organizovati na tri načina – u saradnji sa umetnikom, što se do sada desilo samo u velikim metropolama kao što su Los Anđeles, London i slično. Druga opcija je da jednostavno skinete njegova dela sa interneta i odštampate ih, a zatim organizujete izložbu, što mi smatramo pogrešnim iako se to sada najviše radi. Treći put, koji smo mi izabrali, jeste da se dela pozajme iz galerija, muzeja i privatnih kolekcija. Proverite njihovu autentičnost i tako predstavite pravu Banksijevu priču javnosti”, ističe David Rjazancev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
