„Beograd na vodi“ doneo je estetiku s kojom nismo uspeli da srastemo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja bih samo o onoj polurečenici o stogidišnjoj tradiciji Srbije o prijemu izbeglica.
   Ja bih rekao da to traje od 1888.god. kada smo prihvatili ogroman broj Cincara koje su proterali Albanci.
   1918.god. smo takođe prihvatili Belo Ruse. I jedni i drugi su dali ogroman doprinos razvoju Srbije posebno Beograda.
   Pobedom partizana i boljševika, Belo Rusi su pokušali proboj, odnosno bekstvo… Preko 40.000 Belo Rusa sa porodicama je vraćeno partizanima koji su po naređenju lično J. B. Tita u Blajburgu streljani.
   Prihvatili smo u toku drugog svetskog rata i oko 60.000 slovenački izbeglica i oko 300.000 srpskih i njih su u Kragujevcu i Kraljevu npr. koristili kao taoce koji su kasnije streljani. Od oko 7.000 streljanih u Kragujevcu bilo je tačno 78 rođenih Kragujevčana. Kasnije je zabranjen povratak „Kolonista“ na KiM.
   I samo Miksilište se krilo iza migranata iz Sirije, Avganistana i Iraka. Ima preko pedeset hostela u potezu od Sava Male do Nemanjine. Preko stotinu internet kafea sa uredno ispisanim cenovnicima na arapskom jeziku i oko desetak Informativnih centara za pomoć izbeglicama i niko ne radi za džabe što je i svrha humanitarnog rada.