„Beograd“ – nova kolekcija i ulični modni performans kostimografkinje Zore Mojsilović večeras u galeriji Zvono

Zora Mojsilović kreirala je kostime za više od osamdeset pozorišnih predstava. Dobitnica je najznačajnijih nagrada za pozorišnu kostimografiju: Sterijine nagrade, Zlatnog ćurana, Ardaliona i mnogih drugih.

Kreirala je kostime za osamnaest dugometražnih igranih filmova od koji su najznaniji „Život je čudo“ Emira Kusturice, „Bure baruta“ Gorana Paskaljevića, „Ustanička ulica“ i „Šavovi“ Miše Terzića, !Travelator, Guča!“ i „Jagoda u supermarketu“ Dušana Milića, „Tamo i ovde i Spomenik Majklu Džeksonu“ Darka Lungulova.

Dobitnica je i Velike plakete Univerziteta umetnosti sa poveljom u znak priznanja za izuzetne zasluge i doprinos razvoju Fakulteta primenjenih umetnosti i univerziteta umetnosti u 2021. godini na kome je kao profesor radila 22 godine.

Umetnica i kostimografkinjao Selena Orb govoreći o novoj kolekciji Zore Mojsilović primetila je da je prostor grada sačinjen od kulisa urbanog pejzaža, koji u u sebi različite priče.

„Neke od njih su javne i dešavaju se na ulicama u prolazima, izlozima, kafićima, parkovima, galerijama, a neke ostanu sakrivene u stanovima ljudi, intimnim prostorima sa pogledom na ono što se dešava vani. Beograd je jedan veliki grad sačinjen od mnoštva mikrosvetova koji je izgrađen od ljudi koji se prepoznaju po nečemu sličnom i ti različiti svetovi se stalno susreću i sudaraju. Svaki prolazak ulicom donosi susret sa nekom zanimljivom osobom, novom bojom lišća, novim mirisom grada, nekim pogledom koji će biti zapamćen zbog kratkoće ili lepote koja se desila u toj sekundi“, navodi Orb.

Prema njenim rečima revija „Beograd“, autorke Zore Mojsilović pruža pogled na sve ove događajnosti koje se dešavaju u životu jednog grada.

„Prevazilazeći formu samo revijskog, autorka polazi od svog sopstvenog stana (nultog prostora inspiracije) gde se vrši priprema modela, ujedno i značenjski priprema za izlazak u javni prostor iz prostora intimnog. Prolazeći zatim kroz Višnjićevu ulicu, ostvaruje se mešanje jednog mikrokosmosa sa makro svetom velikog grada, u skraćenom vremenskom intervalu dešava se jedan dan u kom pojedinac postaje deo široke slike pejzaža grada. U prostoru galerije Zvono desiće se veliki susret različitih ljudi koje postaje metafora neprestanog prožimanja različitih svetova, svetova svih nas koji u zajedničkim susretima i sudarima čine i likovno i duhovno bogatstvo jednog grada,“ zaključuje Orb.