Foto: provatna arhiva S. P. “Šta vam se desilo?!”, pitaju svoje kolege svetski robotičari kad dođu ovde da se dive činjenici da je Beograd krajem 60-ih prvi počeo da pravi preteče humanoidnih robota na svetu, tzv. ”beogradskoj školi robotike”, ispričala je Smiljana Popov, novinarka i autorka kultne emisije Beograd za početnike nedavno u intervjuu za Danas.
Nabrojala je još „verovali ili ne“ podataka iz niza priča glavnog grada, pa, iako su možda neke od njih poznate, nije loše ponoviti ih. Obnoviti gradivo uzbudljive istorije Beograda koji se ubrzano menja, pa zaboravljamo i ono što je oblikovalo njegov identitet u recentnoj prošlosti a kamoli tokom prošlog, 20. veka.
Na to nas podseća Smiljana Popov kroz mini serijal najluđih priča o Beogradu koje će podeliti sa Danasom svakog četvrtka.
Jedna od njih govori o Beogradu kao kolevci humaniodne robotike.
“Beograd je grad čudesa: srpska prestonica je, verovali ili ne, i najstarija urbana metropola Evrope stara 7.500 godina (Vinča), ali i kolevka prvih humanoidnih robota na planeti”, ističe Smiljana.
Kako kaže, „prvu bioničku šaku u svetskoj robotici, poznatu kao ‘beogradska šaka’, 70-ih godina 20. veka konstruisali su naučnici Instituta Mihailo Pupin, kao i prve egzoskelete (pomoću njih su paraplegičari prvi put u istoriji mogli da hodaju) – to su preteče svetske humanoidne robotike.”
„Zanimljivo je i da je prvi analogni računar na vodu na svetu patentirao čuveni beogradski matematičar Mika Alas i za taj izum dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine”, skreće pažnju Smiljana Popov.
Međutim, najfascinantniji podatak je o nastanku „beogradske šake“.
„Daleke 1972. u Beogradu, na Institutu Mihajlo Pupin, napravljena je prva bionička ruka na svetu, koja bi čoveku nadomestila šaku koju nema. I to ne kao pasivna proteza kao do tada, već sa pokretanjem prstiju. Bio je to, malo je poznato, početak humanoidne robotike na planeti, jer su do tada rađene samo hvataljke za industrijske robote”, objašnjava Smiljana, koja je o tome saznala na Institutu Mihajlo Pupin od robotičara Aleksandra Rodića.
On joj ispričao kako je početkom 70-ih godina prošlog veka „beogradska šaka“ predstavljala izuzetan poduhvat i pronalazak.
“Bez preterivanja, 70-ih i 80-ih godina 20. veka Institut Mihajlo Pupin bio je svetska supersila u robotici. Ta prva bionička ruka na svetu napravljena je ovde u Institutu i nalazi se u svim svetskim udžbenicima robotike pod nazivom ‘beogradska šaka. Ona ima sinergijsko dejstvo, pokretana je jednim elektromotorom, koji je bio inteligentno položen mehanizam energetski, sa svih 5 prstiju…Strani naučnici i danas kad posete Institut i vide datum kad je ovde napravljena prva bionička ruka, pitaju – Šta vam se dogodilo, što ste stali, kad ste bili br. 1 u robotici?“, kazao je robotičar Aleksandar Rodić Smiljani.
Prema njegovim rečima „mnogi svetski robotičari iznenađeni su, ne mogu da veruju da je u to vreme neko bio sposoban da napravi nešto tako tehnološki napredno, jer su ti uređaji napravljeni u Beogradu pokrenuli mnogo bogatije države poput Amerike i Japana da rade dalje na razvoju ovakvih šaka.
“Velesila u humanoidnoj robotici danas je Japan, ali japanski naučnici pošteno priznaju da su inspiraciju za svoj program našli u ranom radu akademika Miomira Vukobratovića, osnivača ove laboratorije koji je sa svojim kolegama konstruisao prve egzoskelete u istoriji koji su prvi put na svetu parapelgičarima i nepokretnima omogućili da hodaju. Ni slutili nisu da će začeti revoluciju”, ističe Smiljana Popov.
Ona dodaje da su, prema rečima robotičara Rodića, egzoskeleti, napravljeni tih 70-ih u Institutu Mihajlo Pupin zapravo preteča današnjih humanoidnih robota.
“Princip rada i oblik od tada se nisu mnogo izmenili, samo su materijali postali lakši. Dakle, nauka od ovih radova nije mnogo odmakla, tehnologija jeste.
Brojne svetske nacionalne televizije posećuju Institut Mihajlo Pupin da bi sa profesorom Rodićem snimili reportažu o čuvenoj ‘beogradskoj šaci’.
Samo još Beograđani za nju da saznaju. A u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu možete da vidite zapravo kako su pre 60 godina počele da nastaju preteče svetskih humanoidnih robota”,poručuje Smiljana Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
