Beograd kao kolevka humanoidne robotike: Da li ste znali da je prva bionička šaka napravljena kod nas?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Profesor Miomir Vukobratović je bio još jedno veliko ime srpske, jugoslovenske nauke o kom se malo zna i malo govori. A posledica tog kakavje tretman rada, truda i nauke u Srbiji se može sagledati i iz jenog njegovog govora. „Подсећања ради, 1930 године краљевина Југославија је имала 265 авиона. Била је трећа авио-сила у Европи. Од тога је преко 100 авиона било произведено у нашим фабрикама. Треба поменути фабрике авиона у Краљеву, Панчеву, Београду, Фабрику звездастих авионских мотора, фабрику прецизних авионских инструмената и опреме која је већину својих производа извозила. И не само то, једно време Југославија је била носилац светског рекорда у брзини лета на авиону ИК3 са ролс-ројсовим моторим. Недуго затим овај примат је преузео немачки познати ловац Месершмит 109Е. И у периоду после другог светског рата у Југославији је била развијена јака авио индустрија. Поменимо развој млазних авиона Галеб, Јастреб и Орао који су били дуго времена најбољи у свету у својој класи. Такође се ту може убројити и производња хеликоптера типа Газела. Данас нажалост Србија нема авио индустрију. Оцењено је да је то високо-софистицирана област и да ми у односу на развијени свет немамо шта да понудимо квалитетно у развоју. Да ли је баш тако?
   Седамдесетих година прошлог века СФР Југославија је била шеста земља у свету по бродоградњи. Трећи танкер по носивости у свету у то време, направљен је у нашим бродоградилиштима. Поменимо само да је бродоградилиште у Београду направило веђину ратних бродова ЈНА. Последњи брод у тој класи под називом „Спасилац” је био најсавременији брод у то време (средина деведесетих година). Данас смо сведоци да Србија нема ни један речни брод иако је на раскрсници Евроспких речинх пловних путева.
   Још једна област нас је некада издвајала у свету, мостоградња. Наши грађевинари су били цењени у свету. Десетине мостова у Африци, Азији, јужној Америци дело су наших градитеља и пројектаната. Данас је наше грађевинарство десетковано.“

2. Tekst je pun gresaka i pogresnih termina