Beograd regionalni i evropski centar performansa

Performans Art Salon biće otvoren u četvrtak, 8. avgusta, promocijom knjige o performasu na prostorima exJugoslavije Suzane Marjanić, a u petak, subotu i nedelju (9. 10. i 11. avgusta) publika će moći da pogleda performanse umetnika.

Gost salona biće poznata performans umetnica iz Njujorka, Pola Žanin Benet, čuvena kao neko ko razvija perfomativne pristupe u muzici i plesu širom Amerike, Evrope i Afrike, koja će 9. avgusta izvesti svoj performans Duboka pesma.

Pola će, osim toga, voditi i radionicu razvoja performansa u trajanju od tri dana, sa završnom prezentacijom koja će zatvoriti Salon.

Radionica je namenjena svim umetnicima, bez obzira iz koj medija dolaze I kakvo ime je iskustvo u performansu, koji žele da steknu osnovne smernice u postavljanju strukture performasa. Za učešće u radionici je potrebno prijavljinanje putem maila: [email protected]

Na salonu će se predstaviti i dvoje umetnika iz Nemačke: Aleksandra Holovina i Senastian Hanel.

Holovina je multimedijalna umetnica, veoma usmerena ka feminizmu i borbi za ženska prava, koja kroz svoje kontraverzne performasne skreće pažnju publike na prava žene na uživanje u hrani orgazmu, te opšte prepuštanje strasti i oslobađanje i duruštveno nametnutih stega.

Senastian Hanel je umetnik koji pretežno nastupa u javnim prostorima.

Nastupa i Josip Pino Ivačić iz Hrvatske, koji preispituje demokratske promene na području exJugoslavije i poziciju radnika koji trpi da bi preživeo ishranio porodicu; na njega se nadovezuje Zoran Rajšić, umetnik iz Beograda koji se bavi pozicijom umetnika u Srbiji koji balansiraju izmađu dostojanstva i egzistencije; umetnik iz Slovenije Danijel Petković će se predstaviti u stilu drag kraljice koja linije svog glamura pronalazi u kostimu domaćice I mirisima pasulja, belog luka i rakija.

Dve umetnice iz Rusije Šarli Kornitskaja i Nu Simakina prikazuju svoja viđenja Beograda, kao svog novog doma u koji su emigrirale, ukazuju na problem sa kojima se i mi koji smo u njemu rođeni ili godinama živimo suočavamo, ali ih možda nismo na pravi način primetili.

Na Salonu će se predstaviti još šest domaćih umetnika: Nada Milošević Aš, umetnica koja neguje iskonski buto izraz, u kombinaciji sa lirski obojenim feminističkim temama, Vukašin Popović i Jovana Dimitrijević u zajedničkom radu koji ukazuje na traume u partnerskim odnosima, koje se prenose kroz generacije i postaju deo uobičajenog vaspitanja dece; Nataša Milojević, koja smešta svoje telo u okvire svakodnevice u kojima se čovek oseća usamljeno, bez podrške, ne prihvaćeno i neshvaćeno, te sam sebe iscrpljuje do granica otupelosti svih čula; te dva mlada umetnika Lazar Simeunović i Đorđe Veljković koji preispituju položaje mladih ljudi na ovim prostorima, vaspitanje, pripremanje za životnu kolotečinu, prostore slobode.

Program će se relazovati u Ostavinskoj i Kulturnom centru Magacin, kao i u Galeriji U10.

„Kompletan program je besplatan, uz dobrodošle, ali ne i obavezne donacije publike“, poručuje se u najavi ovog događaja.

Ovo je treći po redu međunarodni, letnji salon Performans arta u Beogradu – Performans art salon.

O performansu

Umetnost performans u Beogradu datira od sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pojavio kao kontraverzni odgovor grupe umetnika koji su želeli uvedu revoliciju u umetnost i pokrenu intermedijalnost, pre svega vizuelnih umetnosti, plesa muzike.

Iako kod nas postoju pedesetak godina, još uvek se smatra novim umetničkim medijem i nema svoj lični izvedbeni prostor.

Izvodi se po galerijama i kulturnim cetrima, najčešće u okviru većih dešavanja ili umetničkih salona.

Najčešće predrasude u vezi sa performasom su u tome što se performans smatra previše apstraktnom umetnošću da bi publika mogla da ga razume.

Pripisuje se „salonskoj umetnosti“ i smatra se da se on obraća eliti sa istančanim ukusom za umetnost, a mi upravo ukazujemo publici suprotno: da performans komunicira sa svakim bez obzira na prethodno poznavanje ovog i sličnih umetničkih medija, jer komunicira sa problemima i emocijama svakog građanina.

Performans se bavi problematikom svakodnevice, koju pretače u slikovno plesnu notu koja se dešava u momentu izvođenja, u specifičnom izvođačkom prostoru, koje dele umetnici i publika.