Beograd usred pandemije virusa korona dobio više novih knjižara

– Prva dva „talasa“ pandemije već su donela različita ograničenja u radu izdavačkih kuća i knjižara, otkazivanje svetskih i odlaganje najprestižnijeg domaćeg Sajma knjiga, ali to nije sprečilo četiri beogradska izdavača da u doba korone otvore nove knjižare u glavnom gradu Srbije. To su Buka, Geopoetika, Kreativni centar i Urban rids. Njima treba dodati i Lagunu sa dve nove knjižare u lancu Delfi – na Banovom Brdu u Požeškoj ulici i „Kod Vuka“, gde je zapravo reč o promeni adrese i povećanju prostora u Bulevaru kralja Aleksandra.

Geopoetika je posle 27 godina rada, ne računajući nekadašnji Klub čitalaca u njenom sedištu, svoju prvu knjižaru otvorila u najužem centru grada – zvanično se vodi na adresi Čika Ljubina ulica, a ulazi se iz Laze Paučua, preko puta Narodnog muzeja.

I nova knjižara izdavačke kuće Buka (Booka) ostala je u „krugu dvojke“ – nalazi se u Dušanovoj ulici. Kreativni centar je početkom avgusta prešao i na novobeogradsku stranu Save, a najavljuje otvaranje knjižare-kluba i u Nišu.

Urban rids (Urban reads) je svoj prvi prodajni prostor otvorio na Vračaru – na uglu ulica Njegoševe i Kneginje Zorke, na mestu kultne muzičke prodavnice „Trijumvirat“, čiji je vlasnik preko društvenih mreža „obavestio ljubitelje dobrog zvuka da je posle 20 godina rada najbolja radnja za muziku u ovom delu Evrope morala da se povuče u dobrovoljnu izolaciju“.

To što njihova prva knjižara ima „kulturnu prošlost“, prema rečima vlasnice Urban ridsa Jasmine Marković – Karović samo je „u početku bio potencijalni problem, dok se knjižara sređivala, posebno zbog neobičnog enterijera koji nije odavao da je u pitanju mesto na kome će moći da se kupuju knjige i stripovi“.

– Komšije iz kraja i putnici namernici očekivali su još jedan kafić ili kozmetički salon, pa su nas pratili silno razočarani pogledi. Bili su skeptični čak i kad smo otvorili, međutim, kako vreme odmiče tako primećujem da su sve zadovoljniji time što imaju knjižaru-striparnicu u kraju. Već imamo određen broj kupaca-komšija koji su stalni i koji redovno kupuju nova izdanja malih izdavača. Ja zaista nisam neki elitista, ali ljudi ovde stvarno kupuju dobre knjige i stripove, i sebi i deci, i pošto sam i ja iz ovog kraja, znala sam da im je to falilo. Tako da smo tu ‘kulturnu prošlost’ vrlo lako pretvorili u ‘kulturnu budućnost’, samo u nekom drugom obliku. Rekla bih da ipak nije tragedija to što su muziku i film zamenile knjige i stripovi – objašnjava za Danas Jasmina Marković – Karović.

Iako je iznajmljivanje lokala u Njegoševoj ulici dogovorila pre nego što je pandemija počela, kaže da sad kad „vrati film“ u sredinu juna, kad je knjižara otvorena, misli da je taj poslovni potez bio „kombinacija postkarantinskog i postporođajnog ludila, uz trunku hrabrosti“.

Kroz smeh dodaje da je „knjižaru otvorila kao sveža porodilja, što je to sigurno uticalo na sumnjivo poslovno rasuđivanje“.

– Na rad knjižare ne mogu da se požalim, protekla četiri meseca su bila bolja nego što sam očekivala, ali strepnja se javlja kada pomislim na naredna četiri meseca. Ne mogu da se ne pitam da li će biti zatvaranja, karantina, skraćenog radnog vremena, velikog skoka obolelih i slično. To bi svakako negativno uticalo na posao koji je praktično tek započet, ali verujem da nisam jedina i da nema trgovinske radnje ili kafića koji se ne pitaju to isto i koji ne strahuju od sve izvesnije ekonomske krize koja nas očekuje – naglašava sagovornica našeg lista.

Prema njenim rečima, iako Urban Reads izdaje uglavnom prevodnu književnost za mlade, uz prstohvat popularne nauke i biografija zaslužnih žena, koncept knjižare nije zasnovan samo na tome.

– U njoj ima naših knjiga koje su na posebnom popustu, ali osnovni koncept knjižare je da nudi knjige malih izdavača i stripadžija, sve to uz gift koji je mahom vezan za popularnu kulturu. Čak smo i izloge tematski podelili, tako da su dva manja izloga posvećena omladinskoj književnosti i ženskoj/feminističkoj reči, a najveći krase nova izdanja malih i srednjih domaćih izdavača – napominje Jasmina Marković – Karović.

Prva knjižara Geopoetike nalazi se u jednom od nekadašnjih malih privatnih lokala u ulici Laze Pauča.

Jednostavno, a vrhunski i funkcionalno rešen enterijer na dva nivoa sa „Sobom za čitanje“ bez obzira na minimalističku kvadraturu pruža sva uzbuđenja susreta sa štampanim izdanjima.

U prizemlju se nalaze Geopoetikina izdanja, a na prvom nivou knjige drugih izdavača sa kojima ova kuća sarađuje. Svaki izdavač ima svoju policu, na kojoj su odabrane knjige koje bi Geopoetika i sama objavila, kako poručuju iz ove izdavačke kuće.

Budući da ovaj izdavač više od dve decenije objavljuje dela autora kao što su Don de Lilo, Haruki Murakami, nobelovac Orhan Pamuk, i da ima veliki ugled među čitaocima i izdavačima, nameće se pitanje zbog čega se to nije ranije dogodilo.

– Ima i subjektivnih i objektivnih razloga. Nismo bili dovoljno uporni. Da bi se otvorila knjižara treba da se uklope raznorazni kriterijumi i okolnosti. Ponekad smo mi iz ove profesije suviše obazrivi, prenosimo kriterijum biranja i rada na knjizi na način kada se bira mesto i izgled knjižare, tako da svaki put kada bi došlo do odlučivanja, mi bismo odustali rekavši „to nije naša priča“. A onda s godinama shvatite da jedna ovakva renomirana i profilisana kuća čak i imidža i reda radi treba da ima jedno ovakvo mesto koje ne treba da bude pretenciozno, ali da simbolički ukazuje na to da se u njemu fizički može videti ono što je jedan deo proizvodnje jednog izdavača – kaže za Danas direktor i glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac.

On ukazuje da je razlog plus za otvaranje knjižare i taj što se „u našoj kulturnoj situaciji, kad je reč o profilisanim izdavačima njihove knjige nigde ne mogu videti, jer se u velikim knjižarskim lancima izlaže mali broj tih naslova“.

Bajac ipak napominje da njegova izdavačka kuća ima najmanje razloga da se buni, jer mu se čini da su njeni naslovi u velikim knjižarskim lancima najzastupljeniji.

Novi Bookastore ovaj beogradski izdavač otvorio je na Dorćolu, u ulici Cara Dušana po konceptu po kome je poznata i njegova knjižara u ulici Cara Lazara.

– Na više od 160 kvadrata čitaoci u prijatnom ambijentu mogu ne samo da kupuju knjige, nego i da uživaju u kafeu. Ovaj naš koncept knjižare Beograđani su već dobro prihvatili. Pored naših knjiga poznati smo i po ekskluzivnom gift programu čiji su autori domaći dizajneri – objašnjava za naš list glavni urednik Buke Ivan Bevc.

On dodaje da u ovom delu grada nema ni jedne knjižare i da će knjižara zablistati u punom sjaju kad radovi u ulici Cara Dušana budu završeni.

Iz istog razloga je i izdavačka kuća Kreativni centar jedina prešla reku i posle sedam godina knjižarsko-klubskog iskustva u Evrocentru u Makedonskoj ulici, za novu knjižaru i malu galeriju ilustracija za decu izabrala stambeno-poslovni deo Novog Beograda na uglu ulica Uroša Martinovića i Omladinskih brigada.

Nova knjižara klub, otvorena na zahtev novobeogradskih čitalaca, nudi više od 1.000 izdanja Kreativnog centra za decu i sve one koji rade s decom.

Tu su i udžbenici, materijali za predškolski uzrast, gift program, a do kraja oktobra samo u njoj mogu da se nabave ilustracije Dobrosava Boba Živkovića na platnu iz „Srpskih narodnih bajki“, slikovnica iz edicije Pustolovine i kalendara. U Kreativnom centru najavljuju i predstavljanje drugih ilustratora koji su sarađivali sa ovim izdavačem.

– Mi smo već dugo imali u planu da otvorimo klub knjižaru na Novom Beogradu. To što se otvaranje ove knjižare dogodilo baš u vreme korone čista je slučajnost, ali to nas ni u jednom trenutku nije pokolebalo. Ova knjižara je bila deo naših dugoročnih planova, drago nam je da smo uspeli da realizujemo taj prvi deo plana i spremni smo da vredno radimo kako bismo kod što većeg broja mladih čitalaca i njihovih roditelja razvijali ljubav prema knjizi i potrebu za čitanjem – kaže za Danas Dejan Begović, izvršni direktor Kreativnog centra.

Ovaj izdavač, kako naglašava Begović, želi da i u novobeogradsku knjižaru „prenese dobru atmosferu koja postoji u knjižari u centru“.

– Mogućnost da se sva naša izdanja nađu na jednom mestu i konstruktivna pomoć našeg osoblja pri izboru knjiga za odgovarajući uzrast takođe doprinose toj atmosferi. Pošto je ovo klub knjižara, posetioci će moći da se učlane u klub i time steknu brojne pogodnosti pri kupovini: redovan popust na sva izdanja, veće popuste za odbrane naslove, učešće u nagradnim igrama, mogućnost da redovnim kupovinama dođu do vaučera kojim ostvaruju dodatni popust… Naravno, to neće biti samo mesto za kupovinu knjiga. I ovde planiramo organizaciju tematskih radionica za decu i roditelje i druženje sa piscima uz potpisivanje knjiga, ali ćemo za to morati da sačekamo dok se trajnije ne reši situacija sa virusom korona – napominje Dejan Begović.

Prilagođavanje

Prema rečima Dejana Begovića, „nigde u svetu situacija nije sjajna, ali su se izdavačke kuće i knjižare potrudile da se prilagode uslovima koji su nametnuti ovom problemima sa korona virusom“.

„Internet ponuda i prodaja je svuda življa, kurirske službe imaju mnogo više posla, korišćenjem savremenih IT tehnologija direktan kontakt je zamenjen video konferencijama gde god je to bilo moguće. Iskreno, kada je u pitanju dečja knjiga, sve je to dosta teže, jer taj direktan kontakt i animiranje su od presudne važnosti kod razvijanja interesa za knjigu kod dece, pogotovo na najranijem uzrastu. Uloga roditelja je u ovim vremenima zaista važna, a naše je da im pružimo podršku u tome što možemo bolje“, ukazuje Begović.

Virus, internet i tinejdžeri

– Tinejdžere malo šta može da poremeti, jedino što bi njih uzdrmalo je da nestane interneta. Oni koji vole da čitaju i koji nas prate svakako su nastavili da kupuju, samo su se prebacili na onlajn – dakle primetili smo blagi porast onlajn prodaje, ali na uštrb prodaje po knjižarama. Međutim, pošto su cene naših knjiga, ipak, najniže u ovoj knjižari, ne prođe ni dan da neko od naših vernih tinejdžera ili njihovih roditelja ne dođe po Urban Reads naslov kod nas. I da se uslikaju sa ulovom za Instagram, razume se – odgovara Jasmina Marković – Karović na pitanje kako je pandemija uticala na mlađe čitaoce.