Beograd za početnike: Najbogatiji rimski rudnici srebra u čitavom carstvu

Na desetine rudarskih okana i pet hiljada rudarskih jama iz vremena starih Rimljana i danas spava po obroncima Kosmaja.

To mi je bila jedna od najvećih avantura snimajući “Beograd za početnike”.

Umalo i da glavu nisam ostavila na ulazu u jedno okno, koliko su uska i niska.

Zna se da su ovde nekad mogla da rade samo deca robovi, jer u neka okna odrasla osoba nije mogla da uđe.

Rimsko carstvo, najveće i najmoćnije koje je svet ikada video, milione svojih stanovnika i podanika hranilo je iz žitnice u Africi, dok je Mezija, tj. današnja Srbija bila provincija čuvena po rudama, piše rimski pravnik Saturnijus iz 2. veka.

Otuda se tada najveća vojska na svetu finansirala srebrom iz kosmajskih rudnika.

Toliko su bili važni da su bili pod direktnom upravom rimskog cara i carske kase.

A zamislite koliko se ljudi iz čitave imperije, privučenih tom srebrnom groznicom, slilo ovde, u okolinu Singidunuma (kako se Beograd zvao za vreme Rimljana).

Bio je ovaj beogradski, kosmajski Demesum neka vrsta antičkog Eldorada.

Zbog kosmajskih rudnika rimski car Marko Aurelije ratovao je sa plemenima Kvada i Markomana koji su želeli da se dočepaju kosmajskog srebra.

Na to zlatno, tj. srebrno vreme danas još samo sećaju hiljade zaboravljenih rudarskih jama skrivenih u dubinama šuma Parcanskog visa.

Krenula sam u ekspediciju sa beogradskim arheolozima Veliborom Katićem iz Muzeja grada Beograda i Adamom Crnobrnjom iz Narodnog muzeja, predsednikom Srpskog arheološkog društva koji su mi pomogli da pronađemo rimske rudnike.

Ulaz u jedno okno našli smo u kosmajskom selu Babe, koje se i zove po rimskom prokuratoru, carskom namesniku Babenijusu iz 2. veka.

Vratolomija je uopšte ući u njih, te me moji vodiči upozoravaju da je nebezbedno ulaziti jer nemamo šlemove.

Ja ipak ulazim, oni me čekaju napolju. Okno u koje ulazim, duboko se proteže u mrak, nekih 50-ak metara.

Iako ovi rudnici mame svojom mističnošću, ne upuštajte se u ovakve avanture, jer odroni vrebaju.

S druge strane, zaista je poslastica od doživljaja zakoračiti u najočuvanije rimske rudnike u Evropi, koji svedoče da je između Sopota, Stojnika, Baba i Guberevca od 1. do 4. veka živela jedna rudarska metropola koja je imala i grad i fortifikacije i hramove i bolnicu i nekropole i fabrike robova.

Mogu samo da zamislim koliko je težak i stravičan bio život rimskih rudara kad vidim koliko su neki otvori uzani.

Svaki dan su kanapima spuštani u okna, nekada je rudarski vek u rimskim rudnicima bio svega 20 dana, verovali ili ne.

Izlazeći iz okna nisam obratila pažnju da su svodovi toliko niski da sam i sama, kao lični potpis rimskih rudnika, udarila glavom i zaradila debelu čvorugu.

Bez šlema nisam smela ući.

Moji vodiči su bili u pravu.

Pre dve hiljade godina živeo je ovde ozbiljan rimski, kosmopolitski grad Demesum, ekonomski centar sa najvećim rudnicima srebra u Evropi.

Od cele rimske imperije, car Dioklecijan je zato 294. godine izabrao baš Demesum da tu održi sabor o rudarstvu. Eto koliko je ova beogradska planina Rimljanima bila važna.

Rudnici na Kosmaju bili su pod upravom rimskog cara i njegove kase, a eksploatacija je počela za vreme cara Trajana.

Danas je teško zamisliti da je pre dve hiljade godina zaboravljeni i iščezli rimski grad Demesum na Kosmaju bio važan centar rimske imperije gde je živelo do 80.000 ljudi.

Ta je priča zaboravljena i zatravljena vekovima, a rastinje je sakrilo ulaze u okna.

Rimski i Demesum, iskopao je početkom 20. veka arheolog Nikola Vulić. Danas je toliko zarastao u korov, da ni arheolozi više ne mogu da ga nađu.

Na području Sopota, Ropočeva, Stojnika, Baba i Guberevca otkriveno je 1500 rudarskih okana, koliko je još neotkrivenih, samo Rimljani znaju.

No mene je sačekalo iznenađenje.

Ušla sam u jedno usko okno, koje me je vuklo dalje u mrak, ali me je zaustavila voda u vidu jezerceta.

To jezerce potvrđuje da su rudnici prokopavani i vertikalno, duboko u stomaku Kosmaja, objasnio mi je arheolog.

Dalje nisam mogla.

No kako se u tom rudarskom mravinjaku Demesumu živelo pričaju brojni predmeti koje meštani Kosmaja već decenijama pronalaze kad oru njive.

Kad vidite šta je sve na Kosmaju iskopano, jasno vam je da su tu živeli ne samo rudari robovi već i bogati Rimljani.

Sve te predmete možete videti danas u Narodnom muzeju u Beogradu, koji svedoče kako o visokoj kulturi življenja imućnih Rimljana, tako i o užasnim uslovima u kojima su živeli i umirali rudari u kosmajskim rudnicima.

Za rad u rudniku dovođeni u robovi, izsluženi gladijatori i jeftina radna snaga iz najudaljenijih krajeva imperije, iz Sirije i istih onih iz kojih i danas stižu migranti.

Vađenje srebra bilo je naužasniji posao u rimskom carstvu, opasan po život.

Imprerija je imala robova za izvoz, a uvozila ih je iz svih nedođija carstva i brzo ih menjala, jer cena ljudskog života bila je bagatelna.

Da bi se car imperator valjao u raskoši, koštalo je to života hiljade robova.

Kako je proizvodnja i iskopavanje olova štetan proces, velika isparenja gasova skraćivala su život rudarima rimskih rudnika, te su umirali ovde posle svega par meseci”, priča mi arheolog Velibor Katić iz Muzeja grada Beograda.

Napominje mi da su oni silazili duboko ispod podzemnih voda.

Životni vek rudara bio je nekad svega 2,3 meseca.

O tome svedoče brojne nekropole pronađene u ovom kraju.

Većina tih nadgrobnih ploča čuva se u “Barutani” na “Beogradskoj tvrđavi”, koje i danas možete videti.

Rudarski hleb zarađivao se u užasnim uslovima, kakve danas teško možemo i da zamislimo.

Mirjana Glumac, kustoskinja Narodnog muzeja priča mi kako su arheolozi rekonstruisali po rudarskim oknima da je rudar morao da radi u ležećem položaju, da su se ti hodnici spuštali i vertikalno i lučno, i do dubine od 120 m, i da su radili u nezdravim uslovima.

Ima zabeleški za sahranjivanje iz tog vremena da je tako velika smrtnost bila u kosmajskim rudnicima, da su sva okolna brda pretrpana nekropolama”, napominje mi arheolog Katić.

A kako je na Kosmaju živelo od 50-80.000 ljudi, jasno je da su rimska groblja i danas na ovde na svakom koraku.

Uz mučan rudarski rad, kosmajsku svakodnevicu činio je i život na visokoj nozi bogatih Rimljana koji su ovde živeli po vilama, društvene igre, raznovrsnost jezika i običaja.

Sve to znamo po brojnim epigrafskim spomenicima i predmetima nađenim u grobnicama, koje su Rimljani nosili sa sobom na onaj svet.

Adam Crnobrnja je ovde došao i do velikog arheološkog otkrića monumentalne rimske grobnice, koja se čuva u Barutani na Beogradskoj tvrđavi.

Koliko je Kosmaj vrveo od života početkom nove ere, svedoče brojni predmeti koje meštani iskopavaju i danas.

Od luksuznih podnih mozaika na vilama, rimskog stakla i novca koji se kovao ovde, do alata za poljoprivredu, ali i sofisticiranih medicinskih instrumenata – sve je to sačuvano u zbirkama Narodnog muzeja.

Jedan zapis svedoči da je Kosmaj imao i bolnicu, koju je 179. godine podigao rimski carski namesnik Babenijus po kome su kosmajske Babe i dobile ime.

Kako su rudari na Kosmaj dovođeni iz najudaljenijih krajeva Rimskog carstva, govorili su različitim jezicima i negovali svoje običaje.

O tome svedoče i brojni nadgrobni spomenici Rimljana sahranjenih na Kosmaju, koje i danas možete videli u velikom barutnom magacinu na Beogradskoj tvrđavi.

U Narodnom muzeju u Beogradu može se videti to rimsko blago od pre dve hiljade godina.

Predmeti iz zbirki Dunjić i Kosmaj svedoče kako se tu teško i gorko dirinčilo, ali i slatko i raskalašno uživalo.

Od rimskih svetiljki i fenjera do kozmetičkih instrumenata, koji su se koristili i u medicini.

Zbog povećane smrtnosti usled podzemnih voda, gasova i isparenja, radila je u Demesemu vojna i civilna bolnica, što potvrđuje značaj Kosmaja pre dve hiljade godina.

Imao je rimski Kosmaj i kozmetičare i lekare, i vatrogasce, i strukovna udruženja, a brojni predmeti iz zbirki svedoče i o razvijenoj pismenosti.

Nažalost ta planina je do danas ostala malo istražena, a ko zna kakve tajne u svojoj utrobi krije.

Možda bi neka nova istraživanja mogla da nam razgrnu tu gustu milenijumsku tamu nad Kosmajem. I zamislite kako bi tek zasjao kao turistička atrakcija!