Beogradska filharmonija pokrenula lavinu – Orkestar Narodnog pozorišta se pridružuje apelu: Čuvari kulturne baštine u nezavidnom položaju

Isto to su do sada učinili i Opera, hor i baletski ansambl Srpskog narodnog pozorišta.

Naime, na svojoj Fejsbuk stranici Sindikat muzičkih umetnika preneo je tekst saopštenja Orkestra Narodnog pozorišta, koji i Danas prenosi u celost:

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ORKESTRA NARODNOG POZORIŠTA

“ Poštovana publiko i predstavnici medija,Od davne 1903.godine orkestar naše kuće, orkestar Narodnog pozorišta, bio je neizostavni učesnik svih muzičkih dešavanja i neraskidiv deo operskog i baletskog repertoara.

Za više od 120 godina, kroz sve nedaće, ratove, srećna i ona manje srećna vremena, umetnici Narodnog pozorišta su uticali na nekoliko generacija koje su rasle sa nama, uživale , smejale se i plakale kao publika operskih, baletskih i dramskih predstava. Imali smo tu čast i odgovornost da ugostimo najveće soliste opere, baletske umetnike, dirigente i režisere, koji bi uvek isticali naš visoki kvalitet i rado bi se vraćali u naš teatar. Orkestar Narodnog pozorišta, kao neraskidivi deo naracije koju prenose naše kolege solisti opere, baleta i hora, učestvovao je na više međunarodnih gostovanja i festivala tokom proteklih decenija.

Kao deo nacionalnog teatra, orkestar je sa radošću i posebnom profesinalnom radoznalošću rado prihvatao i partiture modernih srpskih kompozitora, čuvajući nasleđe srpske nacionalne opere, kao npr. zaveštanje našeg kompozitora Stanislava Biničkog.

Posle svih ovih dugih godina, kao čuvari nacionalne i evropske kulturne baštine, došli smo u nezavidan položaj.

Visoko profilisan stručni kadar, fakultetski obrazovan i godinama obučavan za ovaj specifičan posao, doveden je do ruba egzistencije. Naša primanja su ispod zvaničnog republičkog proseka, što je, verujem da đete se složiti, vrlo poražavajuće.

Kao što je pomenuto ranije, u srećnim i manje srećnim vremenima, orkestar je imao strpljenja i radnog elana u radu sa novim kolegama i početnicima, te je „iškolovao“veliki broj muzičara, onoliko koliko danas ima jedna osnovna škola u Beogradu. Uvek smo bili tu za našu publiku, poštovali smo kad nas hvale i kritikuju i radujemo se svakom nastupu, bez obzira da li je premijera ili predstava koju svi mi zajedno dobro poznajemo.

Sve priče oko nove zgrade ili izmeštanja Beogradske opere nam izgledaju kao ništa više od pukog senzacionalizma. Izgradnja operske kuće kakvu bi trebalo da ima jedna evropska zemlja, ozbiljan je projekat, a ne prenamena postojećih, neadekvatnih objekata.

Skreće se pažnja sa ključne teme o neadekvatnim platama i uslovima rada, dotrajalim instrumentima itd. Ako je kultura identitet jednog naroda, onda je vreme da se malo više na nju obrati pažnja. Jasna nam je poruka koje su kolege iz Beogradske Filharmonije uputile nadležnima, te se i mi pridružujemo njihovom apelu. S verom u bolje sutra, Orkestar Narodnog pozorišta”.