foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Beogradska filharmonija, koja se po kvalitetu ubraja među desetak vodećih orkestara na svetu, ni posle tri nedelje štrajka, koji je 3. marta izglasala većina zaposlenih, nije dobila odgovore iz Ministarstva kulture Vlade Srbije na svoje zahteve.
Filharmoničari traže da se plate većine zaposlenih podignu do republičkog proseka i da se konačno imenuje direktor BGF, jer je ova umetnička kuća u “v.d.” stanju od 29. septembra 2021, kad je preminuo njen “prvi čovek” Ivan Tasovac.
Na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao ceo orkestar saopšteno je da Beogradska filharmonija ostaje u štrajku do ispunjenja zahteva koje bi, kako ocenjuju, brzo i efikasno mogla da reši i vlada u tehničkom mandatu.
Kako se čulo, gotovo je neverovatno i samim filharmoničarima da se vrhunski orkestar, koji godišnje održi 96 koncerata sa 22 hiljade prodatih karata, ima edukativne muzičke programe za više od devet hiljada dece i koji je za četvrt veka s 84 gostovanja obišao ceo svet, sad nalazi u situaciji da za većinu zaposlenih traži platu u visini republičkog proseka i normalne uslove za rad.
Novinarima su podeljeni grafikoni sa uporednim platama u filharmonijama država u okruženju, uključujući i bivše jugoslovenske republike.
Najniže plate u BGF od 77.788 dinara ili 663 evra koje prima većina zaposlenih daleko su ispod najnižih primanja u Hrvatskoj, Rumuniji, Sloveniji, BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
– Naši štrajkački zahtevi poznati su već tri nedelje. Očekujemo odgovor Ministarstva kulture. Beogradska filharmonija je ustanova koja je navikla da, u skladu sa visokim standardima i kvalitetom koji ispunjava, velikom brzinom savladava sve probleme i zadatke. Nije nam svojstveno, a ni prijatno, da razgovaramo o tome kako izaći iz bede i rešiti status direktora. Proces imenovanja novog direktora je jasan. Pitanje je zašto je Beogradska filharmonija tako dugo u v.d. stanju – rekao je violončelista Aleksandar Latković, član štrajkačkog odbora.
Kad je reč o izboru novog direktora BGF, problem je i to što je predsednik Upravnog odbora Rade Vojnović iz kabineta prethodnog ministra kulture Maje Gojković prošlog avgusta podneo ostavku na ovu dužnost, a da o tome nije obabestio UO BGF.
Vlada je prihvatila njegovu ostavku, ali nije imenovala novog predsenika UO, bez čega nije moguće sprovesti konkurs za novog direktora.
– Ovaj štrajk je vrhunac borbe koja traje više od godinu dana. To je borba za dostojanstvo ne samo BGF, nego i svih muzičara i cele kulture u Srbiji – naglasio je bas trombonista Igor Ranković, delegat BGF u Sindkatu muzičkih umetnika Srbije.
On je objasnio da Ministarstvo kulture, umesto da bude “servis institucija kulture, sa njima nema nikakvu komunikaciju”.
Prema njegovim rečima, “Beogradska filharmonija je izopštena iz svih pregovora jer njene ineterese zastupa Samostalni sindikat kulture Srbije, iako ne uključuje nosioce delatnosti”.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, predstavnica zaposlenih u UO BGF, rekla je da su “muzičari osim da sviraju morali da nauče i da broje i računaju”, što je dovelo do zaključka da zajedno sa Ministarstvom kulture treba da bude “prozvano” i Ministarstvo finasija koje odbija sve predloge vezane za Filharmoniju.
– Ukoliko ne dobijemo konkretne odgovore na naše zahteve Filharmonija će se vratiti tamo gde je bila pre 35 godina – upozorila je flautistkinja Marina Nenadović.
Na pitanje novinara da li bi štrajk mogao da bude i kraj 101. sezone BGF i zbog političke nestabilnosti jer se još ne zna da li će Srbja dobiti novu vladu ili će ići na nove vanredne parlamentarne izbore 8. juna, filharmoničari odgovaraju da sve zavisi od Ministarstva kulture jer su njihovi zahtevi, od kojih neće odustati, “vrlo ostvarljivi”.
Beogradska filharmonija je prvi put o svojim unutrašnjim materijalnim, kadrovskim i drugim problemima obavestila javnim pismom svoju publiku pred početak jednog od koncerata u jubilarnoj 100. sezoni 9. februara prošle godine.
Orkestar pa zgrada
U BGF kažu da ovog puta među zahtevima nije bila i izgradnja nove koncertne dvorane BGF jer je sad “najvažnije sačuvati orkestar bez kog nova zgrada, koja jeste važna, neće imati svrhe”.
“Borićemo se i za zgradu. Pitanje je zašto nova zgrada BGF nije deo Ekspo centra koji navodno slavi sport i kulturu, nego se u njemu planira centar za muzičko obrazovanje, kakvih u Srbiji ima 72, jer su to zapravo muzičke škole”, naglasila je Jelena Dimitrijević.
Prema objašnjenju menadžera za odnose s javnošću BGF Jelene Milašinović, projektna dokumentacija za novu zgradu Filharmonije je u završnoj fazi, ali 24. aprila 2025. ističu dati uslovi za parcelu u Bloku 13 na Novom Bogradu namenjenu BGF, zbog čega će Ministarstvo za javna ulaganja porkenuti proceduru za izdavanje građevinske dozvole.
Poređenja
Prosečna plata u Srbiji u decembru 2024. iznosila je 108.312 dinara.
U BGF iznad tog proseka samo je plata koncert-majstora od 116.663 dinara, dok su nešto ispod proseka bili prvi duvači, zamenik koncert-majstora, vođe gudača, harfa i timpanisti koji čine 23,3 odsto zaposlenih.
Najmanju platu u BGF prima 50,9 odsto zaposlenih.
Minimalac za najveći broj zaposlenih u Zagrebačkoj filharmoniji je 1.700 evra, u Rumuniji taj iznos je 1.500 evra, a sto evra manje u Slovenačkoj filharmoniji.
BGF je po primanjima iza Sarajevske filharmonije sa 1.215 evra, kolega u Sofijskoj filharmoniji sa 1.175 evra, kao i iza Crnogorskog simfonijskog orkesta i Makedosnke filharmonije.
Najniže plate u Podgorici su 960, a u Skoplju 900 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
