Beogradski dani Frensisa Forda Kopole – druženje sa srpskim rediteljima i obožavanje trube

Kako portal nova.rs piše po nalogu Rodžera Kormana u Beograd je 1962. stigao nepoznati 23-godišnji scenarista Kopola. Nakon boravka šesdesetih, vratio se u Beograd neki hdesetak godina kasnije kad je već bio Oskarovac, pošto je ovu nagradu dobio za najbolji scenario za film Paton. O njegovim posetama znami iz monografije Nikole Stojanovića, „Zaveštanje od četiri slova“ posvećenoj poluvekovnoj istoriji beogradskog FEST-a.

„Po Kopolu sam otišao u hotel „Metropol“. Peške smo se spustili do SKC-a. Dok smo Kopola i ja, u društvu njegove supruge Eleonor, ispijali čašu piva, njihova četvorogodišnja ćerka se, uprkos hladnom vremenu, ljuljala na ljuljašci u manješkom parku, slika je koju pamti Božidar Zečević. Te ’75 godine bio je urednik i voditelj „Filmforuma“ u SKC-u. Specijalitet „Filmforuma u FEST-u“ bili su slobodni noćni razgovori koji su se održavali posle projekcije i trajali do ranih jutarnjih sati sa poznatim glumcima i rediteljima.“ piše Stojanović

Gledali smo njegovo „Prisluškivanje“ sa studentima, a onda je u podrumu – gde je sada knjižara „Delfi“ – održan razgovor koji nikada neću zaboraviti. Ne znam šta se događa, ali je dobro da ovo snimaš. Ne pamtim kad sam ovoliko govorio o sebi, rekao mi je Kopola, navodi Zečević.

Kopola u Beograd nije prvi put došao 1975. U priči sa studentima je otkrio da ga je Rodžer Korman, producent filmova B klase, poslo 1962. u Jugoslaviju, jer je ovde takođe imao jednu koprodukciju.

„Odseo sam kao i danas u hotelu „Metropol“. Dali su mi scenario sa neobičino velikim brojem strana. Ništa nisam razumeo. Iako sam dobio englesku kopiju. Imao sam utisak da nisu presrećni što me vide, ali su bili veoma ljubazni. Posle nekoliko dana preselio sam se u Dubrovnik.“, ispri;ao je Kopola.

Glavna Čuburska veza FEST-a za goste iz Amerike bila je Mirjana van Blarikom. Ona je zaslužna za dolazak Kopole.

„Kada smo kod muzike, teško je opisati oduševljenje Kopole trubom“, navodi Mirjana van Blarikom. „Kada je čuo i video trubače, kao da ga je omamio taj zvuk. Pridružio se trubačima i on svirao. Kada sam mu rekla da se svake godine u jednom malom mestu Guči održava festival i takmičenje za prvu trubu Srbije hteo je da ode tamo. Mnogo godina kasnije čula sam da je u Guči gostovao jedan trubački orkestar iz Amerike.“

Kopolina veza sa srpskom kinematografijom se proteže i kroz druženje ali i „neuspešnu“ saradnju sa Dušanom Makavejevim.

„Ponuđena pomoć u delikatnoj, ne samo profesionalnoj karijeri Dušana Makavajeva, stigla je od Kopole, koji je Maku ponudio mesto pomoćnika na „Apokalipsi“. Iz nekih razloga, Mak to nije prihvatio, premda sam uverena da bi njegova darovitost bila na pravi način valorizovana i nagrađena – smatra Mirjana van Balrikom („Zaveštanje od četiri slova“). Lorejn Mortimer u knjizi „Teror i radost – filmovi Dušana Makavajeva“ (FDU i Clio) navodi da Makavejev Kopolinu ponudu nije prihvatio zbog neslaganja oko predloženog scenarija Džona Milijusa za „Apokalipsu danas“.

U prošlonedeljnom intervjuu na CNN-u, u emisiji „Extraordinary“, na američkoj mreži CNN, Kopola se u razgovoru sa Faridom Zakarijom prisetio jugoslovenskog kolege i jednog saveta koji mu je taj reditelj dao.

U tekstu koji je preneo City Magazine, upitan o načinu na koji snima filmove i kako razvija radnju u filmovima, Kopola je rekao: “Jedan divan reditelj Dušan Makavejev, rekao mi je jedno dobro pravilo: kada snimite sve stvari, odlučite šta je najbolja stvar koju imate, druga najbolja stvar i treća najbolja stvar. Uzmite najbolju stvar koju imate i učinite je krajem filma, a drugu najbolju stvar učinite početkom filma, a treću stavite između”.

“Naravno, želite da osvojite publiku u toj prvoj sceni, ali to nije toliko važno, koliko ono što želite da uradite na kraju filma, kad želite da odu sa nečim divnim, jer će onda reći svim prijateljima da pogledaju film. Kraj se računa dvostruko u odnosu na bilo koji drugi deo filma”, dodao je on.