Beogradski letnji festival BELEF: Od dečijih predstava do horski pevane erotske poezije

Kako je ukazano, „BELEF i ove godine nastavlja svoju priču razvijajući sa pozorištima, glumcima, umetnicima, nove predstave, nove beogradske premijere, ali i nove razgovore, nove susrete i pre svega nove doživljaje teatra“.

Na Belefu će se igrati više od 17 predstava, od toga – sedam premijera, sa osam ekskluzivnih gostovanja iz regiona: četiri predstave iz Hrvatske, tri iz BiH, jedna iz Severne Makedonije i jedna iz Crne Gore. Uz predstave organizovan je i bogat prateći program.

Program će se održavati na scenama gradskih pozorišta i u prostorima gradskih ustanova kulture: Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozorištu „Duško Radović“, Pozorištu „Boško Buha“, Teatru Vuk, Hartefakt kući, Pozorištu lutaka „Pinokio“, Salonu Muzeja grada Beograda…

Festival otvara predstava „Maske“, hrvatskog glumca i autora Dražena Šivaka, koja će biti izvedena u Malom pozorištu „Duško Radović“.

– Maske su nastale iz želje da se glumačka veština sačuva u ovoj brzini proizvodnje, koja postoji i u pozorištu, kazalištu, teatru, gledalištu. Ponekad zaboravljamo da moramo mnogo više uložiti svoje glumačke veštine da bi nešto preneli na publici, a ne osloniti se samo na lice koje znamo sa nekih drugih mesta ili na neki poznati, trendi predložak – kazao je Šivak.

Glumac je pojasnio da se pozorišnim maskama, najviše komedije del arte, koju poznajemo danas kroz neke druge žanrove, iako ne znamo odakle su nastale.

Glumica i autorka Dušanka Stojanović Glid predstavila je svoj „Operotikon“ – pop operetu, ali pre svega istakla Belef kao jedan dugovečni festival, značajan za naše sugrađane, mlade ljude. Festival bez neravnopravnosti, jer jednako ko učestvuju i muškarci i žene.

– Ove godine na festivalu učestvujem pop operetom „Operotikon“. Tema operete je erotika, žanr zapostavljen zbog pornografije. Pornografsko mišljenje, stanje svesti u društvu i klima u kojoj živimo je prešla igricu, jer za mnogo kraće vreme pornografija radi mnogo više nego erotika. Ideja za operetu je crpljena iz velike erotske literature, pre svega iz dela „Bordel muza“ antologije francuske erotske poezije koju je sastavio Danilo Kiš. U toj antologiji postoji izvanredan materijal koji je Sara Radojković, fantastičan pisac operete, koristila. Operetu prati psihodelični, elektro zvuk, kompozitora Dragana Latinčića. Imala sam posla sa jako zanimljivim saradnicima i oko mene su bili okupljeni mladi ljudi koji definitivno imaju pamet – kazala je Glid.

Ona je dodala da „veruje da će biti uzbudljivo jer je u pitanju erotska poezija horski pevana i izrečena uz muziku“.

Glumac Damjan Kecojević najavio je premijeru predstave „Sjaj zvezda na plafonu“ u Malom pozorištu „Duško Radović“. Komad je rađen po kultnom romanu švedske autorke Juhane Tidel.

– Imamo pet mladih glumica, iako smo audiciju pravili za tri, međutim, pojavilo se sto. Jedanaest glumaca u ansamblu, a tema je smrt roditelja. Glavnoj junakinji umire majka od raka dojke. LJudi o tome ne žele da razgovaraju, ne znaju kako da se postave i toga smo postali vrlo svesni kada smo ušli u produkciju i pokušali da nađemo dodatna sredstva. Bitno je da se o tome govori, a dobrobit ovog romana je njegov pristup koji ne govori o smrti već o toj situaciji, dok iz njega izbija život. Tijana Grumić je uspela da to prenese dramatizacijom – kazao je Kecojević.

Glumac Nikola Rakočević, predstavio je monodramu koju režira i u kojoj igra „Recite nam nešto o sebi“, po delu „Napomena“ Milana Mrđe.

– Priča je o čoveku koji konkuriše za posao i dobija mali zadatak da kaže nešto o sebi, i na kraju tog intervjua dođe do saznanja koja su za njega važna. Tema predstave je lične vrednosti, kako mi sebe doživljavamo i na koji način sebe vrednujemo, da li kroz posao ili druge stvari i šta je ono što je mimo svega ovoga, to lepo i dobro u nama što volimo u sebi a da nije karijera i ostale stvari koje su nam na prvi pogled važne – kazao je Rakočević.

O glavnom liku je rekao da je u pitanju momak koji živi sam i oseća da ga godine stižu i ima potrebu da se priključi u neko „krdo ljudi koji su mu“ slični i bitni, koji će da ga podrže.

– On želi krug prijatelja, ali svi njegovi prijatelji su otišli u neke kompanije i jako važne firme i pa kada se sretnu, on prosto nema o čemu da razgovara sa njima. Ti ljudi su mu izmakli, pobegli, kao da se sagao da veže pertle, podigao se i od jednom, oko njega nema nikoga. Zato ima jako veliku potrebu da dobije taj posao, a sa druge strane kad dobije pitanje da kaže nešto o sebi i kroz odgovor dođe do nekih stvari koje su mu važnije nego sam posao – pojasnio je glumac.

Glumac Stevan Smiljanić, predstavio je projekat u okviru Mladog Belefa. U pitanju je diplomska predstava Đura Brstine „Ničiji“, a po motivima drame „Čigra“ Viktora Lanua, francuskog pisca i glumca.

– Predstava govori o dva brata koji u novogodišnjoj noći, pod okolnostima da je sve fasadno uredu, nalaze situaciju koja je njima nejasna i nerazumljiva, i kroz igru dolaze do svoje suštine, jedan do drugoga i na kraju do sebe. Komad je o igri između dva glumca, dva brata, i o tome kako igra može da nam pomogne da oslobodimo sebe i pomognemo sebi, a tako i da pomognemo jedni drugima – kazao je Smiljanić.

Prvi laureat „Paklena lektira“

Tekst „Paklena lektira“, čiji ja autor malo poznati Uroš Čupić, prvi je dobitnik zajedničke nagrade Belefa i „Buhe“. U saradnji sa Pozorištem Boško Buha, festival BELEF organizovao je nagradni konkurs za originalni dramski tekst za decu, za autore do 35 godina. Ime dobitnika objavila je Maša Mihailović, direktorka pozorišta „Boško Buha“ i najavila javno čitanje ovog „edukativnog i zabavnog dela“.