Beogradsko dramsko pozorište na Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ sa predstavom „Šarlota Kasteli“

Publika je u prepunoj sali imala priliku da pogleda komad o Šarloti Kasteli, čiji je lik obeležen problematičnim moralom, ali i izraženom empatijom.

Čuveno Krležino delo iz 1929. godine, po mnogim kritičarima najslavnije na ovdašnjim scenama, posle dugo godina pauze je i prva režija u Beogradu jednog od najpoznatijih crnogorskih i regionalnih reditelja Branislava Mićunovića.

Podsećanja radi, ova psihološko-socijalna drama podeljena u tri čina, bavi se izmišljenom zagrebačkom porodicom, njihovom istorijom i skandalima u koje su bili umešani njeni članovi.

Radnja se događa 1913. godine, tokom samo jedne letnje večeri. U vili starog Ignjata Glembaja, glave porodice i bankara, njegov sin iz prvog braka, Leon, raskrinkaće malograđanštinu, nemoral i licemerje sopstvene porodice, razvrat svoje maćehe, baronice Kasteli. Svi će ostati ogoljeni kao opasni egoisti kojima upravljaju životinjski nagoni i apetiti. Leon živi u lažnom uverenju da u njemu nema beskrupulozne glembajevštine, i da je mnogo bolji čovek od svih njih…

Prema rečima reditelja Branislava Mićunovića, „Šarlota Kasteli“ koju smo videli je priča o lažnom moralu, o surovosti, empatiji, malograđanštini, o zločinu i cinizmu, i svemu što nas i danas okružuje.

„Do sada je bilo puno uspešnih adaptacija ,,Glembajevih“, ali se niko nije bavio baronicom Kasteli, koja je jedna od najvažnijih dramskih persona, što mnogi pozorišni analitičari dokazuju. U toj razmeri ja ništa nisam dodavao tome što joj već Krleža nije dao. Meni je samo bilo žao da se ta tema o Šarloti Kasteli ne otvori. U predstavi se bavimo paradoksom njenog lika, žene obeležene problematičnim moralom, koja je u suštini mnogo moralnija od svog okruženja. Možemo jako dugo govoriti o Krleži i o temama kojima se bavio u odnosu na današnjicu. Čovek se nije mnogo promenio, iste su teme i danas aktuelne, kao i u Krležinim dramama, esejima, romanima. Te teme su i danas savremene, uzbudljive i provokativne. Ovo je inače prilika da kažem da se mnogo radujem što sam u Zaječaru u čijem sam pozorištu radio nekad kao mladi reditelj. Čast mi je što sam na ovom festivalu koji ovoliko traje, evo već 32 godine, a posebno sam fasciniran zaječarskom publikom koja iz večeri u veče puni pozorišnu salu“.

Nagrada ,,Zoranov brk“ za glumačku bravuru pripala je sjajnoj Isidori Simijonović za ulogu Šarlote Kasteli. O svojoj junakinji koja je „smotala među svoje noge“ ne samo starog Glembaja, pastorka Leona, sveštenika Silberbranta i mnoge druge, sledeći svoju ,,erotičnu inteligenciju“ u borbi da od siromašne devojke sa ulice stigne do statusa baronice, Isidora Simijonović je istakla da ovaj komad otkriva zrno sveta iz koga ona dolazi.

Tu pre svega misli na društvene, socijalne i političke prilike tog vremena koje se na mnogo načina preklapaju sa današnjim, što je za nju i najuzbudljivije.

„Prvo želim da se zahvalim na ovoj nagradi, ona mi puno znači, dirnulo me je i doživljavam sve ovo večeras u Zaječaru kao jedan poseban trenutak. Proces stvaranja ove predstave jeste bio težak i izazovan, ali bez svih koji su na njoj radili, ona ne bi izgledala ovako kako ste je večeras videli. Predstavu smo radili kao nešto što je omaž Krleži, njegovom jeziku, svakoj njegovoj reči koju smo sačuvali, a da pritom i mi budemo prisutni u njoj, kroz naše vreme i današnjicu koju živimo. Adaptacija Krležinog dela koju je Mićunović napravio u ,,Šarloti Kasteli“ je vrlo hrabra, a lik baronice je možda prvi put fokusiran na način da je razumemo i da možda osetimo empatiju prema njoj“, rekla je glumica Isidora Simijonović.

Lik mladog Leona igra Andrija Kuzmanović, kome je, kako je rekao na Okruglom stolu kritike, ovo prva prilika u karijeri da igra ,,neke premise i partiture velikog Krleže“.

„Nije mi na početku bilo baš lako, ali nisam hteo da propustim priliku da budem deo jednog takvog dela kao što su ,,Glembajevi“, a isto tako plašio sam se da ne propustim priliku da radim sa Mićunovićem, zato sam ušao u ovu avanturu. Zaista sam uživao u procesu rada od prvog trenutka, iako nije uvek bilo lako. Adaptacija komada bila je kompleksan zadatak, ali smo bili vođeni preciznom rukom reditelja, koji je imao istančan ukus i potrebu za velikim poštovanjem pisca i svakog saradnika u projektu“, rekao je glumac Andrija Kuzmanović.

Prema rečima Marka Gvera, on na svom liku Ignjatu Glembaju još uvek radi, i to mu je jako uzbudljivo.

„Reditelj Mićunović i dramaturg Dragana Tripković poveli su nas na jedan put koji je drugačiji, dali su nam slobodu u stvaranju likova, ali tako vešto da smo na kraju dobili ono što je reditelj želeo u ovoj predstavi, a to je prokletstvo Glembajevih. Privilegija je i čast raditi ovakav tekst sa ovakvim rediteljem i ovom glumačkom ekipom, i ući u tako neverovatan, hrabar i ozbiljan proces kao što je bio rad na ,,Šarloti Kasteli“, izjavio je glumac Marko Gvero.

Inače, premijera predstave „Šarlota Kasteli“ bila je u septembru, a ovo je treće izvođenje ovog komada Beogradskog dramskog pozorišta i prvo gostovanje van Beograda.

Na sceni su likove oživeli glumci: Marko Gvero, Andrija Kuzmanović, Staša Nikolić, Pavle Pekić, Amar Ćorović, Danijel Sič i Milan Zarić. Karaktere likova dramski je oživela Dragana Tripković. Scenografija Aleksandra Denića doprinela je atmosferi, dok su kostimi Tatjane Radišić ilustrovali vreme zbivanja radnje predstave. Na sceni za klavirom bio je kompozitor Stefan Ćirić, dok su za scenski govor i scenski pokret bili zaduženi Radovan Knežević i Marija Milenković.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

I Zaječar zastao na 15 minuta za 15 izgubljenih života

U Zaječaru izvedena predstava „Čehovljeva soba-sezona prva”

Povodom svetskog dana deteta članovi Dečijeg centra iz Zaječara realizovali performans

Na sceni zaječarskog teatra predstava „Čehovljeva soba, sezona prva“