Berlin, Kan, Venecija, od promocije umetničkog filma i glamura do političke korektnosti: Knjiga „Filmski festivali“ Nenada Dukića jedinstven poduhvat

Jedan od naših najpoznatijih filmologa, potpredsednik Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana, član Evropske filmske akademije, filmski kritičar Radio Beograda koji je bio i dugogodišnjij dopisnik Holivud Riportera, BBC World service i berlinskog radija RBB, napravio je svojevrsni autorski poduhvat sa knjigom „Filmski festivali“, koja se bazira na njegovom doktorskom radu.

Knjigu su zajednički objavili Filmski centar Srbije i SEE Film, a predstavljena je danas u Press centru MTS Dvorane. Pored Dukića, o njenom značaju za našu filmsku kulturu govorili su urednik izdanja Miroljub Stojanović koji je bio i moderator razgovora, v. d. direktora FCS Ivan Karl, profesorka teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti koja je napisala predgovor za knjigu dr Nevena Daković, i filmski kritičar Srđan Vučinić.

Kako je istakao Dukić (koji je uvid u festivale imao ne samo kao višedecenijski izveštač i kritičar nego i kao nekadašnji umetnički direktor Festa, Međunarodnog festivala u Bratislavi i Festivala evropskog filma na Paliću), da nije festivala film koji poseduje umetničke vrednosti ne bi mogao da dođe do bioskopa jer ih distributeri ne bi kupovali.

– Po mom sudu, a to je nešto što i ova knjiga zagovara, festivali su na bitan način pomogli onom segmentu svetske kinematografije koji se zove filmska umetnost. Jer, sedamdeset odsto svetske filmske produkcije ne pripada filmskoj umetnosti, ne poseduje elementarne vrednosti da bismo mogli da ih prepoznamo kao umetničku formu – izjavio je filmolog i kritičar koji je bio na više od 170  svetskih i 100 domaćih festivala.

Knjiga širokim uvidima razmatra profile raznih svetskih festivala. Bavi se njihovim programskim strategijama, važnošću od najčuvenih festivala (Kan, Venecija, Berlin) do specijalistićkih malih festivala širom sveta, a prema rečima Nevene Daković, rigorozno definisan tekst Dukić pretvara u pitko promišljanje i dinamični vodič kroz mrežu filmskih festivala u svetu, regionu i zemlji.

„Filmski festivali“ imaju tri segmenta, kako je naveo Stojanović, u prvom se autor bavi strukturom filmskog festivala, u drugom istražuje vrste filmskih festivala, a treći segment se odnosi na filmske festivale u novom milenijumu.

Istražujući ovu temu za svoj doktorski rad na kompleksan način, kako je istaknuto, Dukić je došao i do činjenica koje pokazuju da knjiga koje na tako sveobuhvatan način problematizuju kinematografski fenomen koji se zove filmski festival nije bilo do sada na prostoru Jugoslavije, ali ni u Evropi u svetu.

– Ima pojedinačnih radova, koji uglavnom govore o pojedinim segmentima, i njih su uglavnom pisali ljudi iz akademske zajednice. A ja sam hteo da pokažem koliko je taj segment kinematografije izrazito značajan i koliko na bitan način učestvuje u kinematografskoj industriji i percepciji filma – objasnio je autor.

Prema rečima dr Nevene Daković, koja je Dukiću i predložila temu festivala za njegovu doktorsku disertaciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i koja je bila i njegov mentor, razvoj filmske misli, kako je podsetila,  uglavnom je bio tekstocentričan, jer su se bezbrojne knjige bavile pojedinačnim filmovima, opusima ili žanrovima iz perspektive tekstualne analize, dok savremene studije filma obuhvataju i to krilo, i ono što se može shvatiti kao politička ekonomija određene oblasti.

– U svetu su se studije kinematografije pre 15-ak godina otvorile ka teorijskom promišljanju festivala. Kod nas sve malo kasnije dođe. Ipak, imajući u vidu važnost, inovativnost i aktuelnost teme, ova knjiga se pojavila u dobro odabranom trenutku. Jasno je da izbor filmova zavisi od znanja i ukusa selektora, ali to je uža tema. Bitno je programiranje festivala kao socijalnog iventa. Takođe, festivali pripadaju polju kreativnih industrija, gde parametri, pored umetničkih vrednosti, zavise od upliva geopolitike i plasiranja vrednosti novog svetskog poretka – izjavila je Daković.

Analizirajući ukratko najvažnije svetske festivale A kategorije, od njihovih početaka do danas, svi sagovornici su ocenili da je Kan svojim programskim konceptom na samom vrhu, i da mu pripada neprikosnovena kruna. Navodeći da se za Kan prijavi oko dve i po do tri hiljade filmova svake godine, a izabere za prikazivanje oko osamdeset u svim selekcijama, Dukić je naveo da oni koji su zaduženi za programiranje imaju veliku odgovornost.

– Od aktuelne svetske produkcije oni treba da izaberu ono što je esencija, najveći kvalitet, najznačajnije, da to pokažu javnosti, filmskoj i široj. Ako iz selekcije izostane neki film posebnog autorskog pečata ili poetike koja nije u skladu s redovnim bioskopskim repertoarom, on nema drugog načina da postane vidljiv. Van festivala kao da ne postoji – izjavio je Dukić.

Prema rečima Ivana Karla, i pojedini mali, specijalistički festivali u svetu koji ne okupljaju brojnu publiku ii za koje se ne proda stotine ili hiljade ulaznica, takođe mogu da imaju veliki umetnički i kulturni značaj.

– U vreme kada mnogi filmovi i ne stižu u bioskope, nego se odmah puštaju na platforme, festivali mogu da budu oaze kvalitetnog filma i mesto za promociju dobrog bioskopskog filma koji nema distributera. Ova knjiga je jako bitna i korisna kao svojevrsni vodič kroz to šta su filmski festivali. Pisana je tako da može da je čita i prosečan čitalac, dok će oni koji će se ubuduće baviti ovim poslom imati dobar uvid u svet filmskih festivala, u njegove zakonitosti i pravila, što zavisi od teritorije, istorijskog trenutka, vremena u kojima se festivali osnivaju ili održavaju – istakao je Ivan Karl.

Na pitanje Danasa kako politička korektnost, koja je poslednjih godina sve prisutnija, utiče na autonomnost festivalskih programa, Dukić je rekao da su u pojedinim periodima festivali nastojali da prate i politička kretanja u pojedinim zemljama, što rade i danas.

– Politika je, recimo, na početku Berlinskog festivala, više od decenije imala veliki uticaja na njegov program, jer filmovi iz Sovjetskog Saveza nisu mogli da se prikazuju. Kan je jedva dobio fenomenalnog „Rubljova“ Tarkovskog za prikazivanje, i to pod uslovom da ne bude u glavnom takmičarskom programu, jer sovjetskoj vlasti nije odgovaralo da dobije nagradu.

A zahvaljujući Berlinu i Kanu u svetu su postali poznati važni filmski autor iz Irana, ili treće generacije kineskih reditelja koji su bili proskribovani u Kini. Umetnički direktori i selektori festivala među kojima je, naravno, i Venecija, nastoje da prepoznaju ono što je kvalitetno i vredno, i što predstavlja presek najbolje svetstke produkcije umetničkog filma, kao što pokušavaju i da štite autore koji u svojim zemljama doživljavaju cenzuru  – izjavio je Nenad Dukić.

U svetu, kako pokazuje njegovo istraživanje, ima oko tri hiljade aktivnih filmskih festivala, a Berlin, Venecija i Kan su postali najvažniji i najugledniji  jer su taj status obezbedili višedecenijskom konzistentnom programskom politikom i velikim finansijskim ulaganjima tih gradova i njihovih država u organizaciju i infrastukturu.

– Po logici tog rejtinga, novi filmovi najznačajnijih reditelja i producenata nude se prvo njima a značajno je i to što se na ova tri festivala, u svim programima, prikazuju dela koja su ili svetske ili internacionalne premijere. Ali, za potrebe ove analize nisam ih tretirao tretirao prema važnosti nego prema njihovoj osobenosti.

Promocija knjige Nenada Dukića okupila je danas u MTS Dvorani brojne predstavnike naše filmske scene, među kojima su bili Radoslav Rale Zelenović, Mitroljub Vučković, Miroslav Mogorović, Bojan Vuletić, Gordan Matić, Miroslav Lekić, Božidar Zečević, Radoš Bajić, Ana Marija Rosi…

Srđan Vučinić: Plemstvo prave umetnosti

Kako je ocenio filmski kritičar Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma, knjiga „Filmski festivali“ značajna iz aspekta programiranja festivala, odnosno selekcije filmova, koja po sebi znači jednu vrstu implicitne estetike filma.

– Danas više nemamo mesta, naročito u ovoj sredini, ali ni u svetu, za estetiku filma, filmsku kritiku, za neke autoritete u toj oblasti. U vreme osnivanja Venecije i Kana još nije bilo tih autoriteta, a onda se u Francuskoj pojavio kritičar Andre Bazen, jedan od najuticajnijih teoretičara u istoriji filma, i dao filmu plemstvo koje su imali književnost i slikarstvo, plemstvo prave umetnosti. Kasnije festivali preuzimaju tu ulogu estetike i vrednovanja filma, i danas oni preporučuju ono što je umetnički film – istakao je  Srđan Vučinić.