Beskompromisan ručni rad

I ponovo slatka drhtavica očekivanja obuzima njegove oduševljene beogradske pristalice, koji su onomad, na Beogradskom džez festivalu 2007, ispunili Kolarčevu zadužbinu do vrška, da bi sada i doslovno preplavili Veliku dvoranu Sava centra, dočekavši svog jedinstvenog heroja glasa i kontrabasa na nogama! Te zato onog istog časa, kada se neodoljivi Avišaj Koen dohvati svog instrumenta, počinju da zvukom protiču topli potočići, nežne bujice miluju vaše uho poput ljubavnika, a telo treperi podstaknuto ovom muzikom apsolutno manuelne izrade – samo prsti i duša u pregrštima, alati su ovde snažne autorske i sviračke volje Koenovog majstorstva.

Jedan unikatni perkusionistički komplet Itamara Doarija, a zatim i žuboreći klavir Omrija Mora, njegovi su saučesnici i drugovi na drumu za ovako izuzetno putovanje. Udaraljke tako čaraju svojim podilazećim srsima sred ionako magične atmosfere ove hipnotičke zvučne tkanine, koja vas obmotava i natapa parfemima etnosa poput kakvog srećnog narkotika. Morov klavir pak donosi melanholiju i naviranje uspomena jednog univerzalnog uma, koji kao da je pripojen na celi i svaki mediteranski i bliskoistočni predeo koji bi vam mogao prići u sećanje. No, najedanput, kao da sva ta strastvena i setna zvučna aktivnost prelazi naprečac u vrevu polisa, to briljantno leglo vibracija saobraćajnica i električnih vodova, sa nebom od antena i nevidljivih predajnika, dok ispod nogu kao da vam tutnje položeni oblakoderi podzemne železnice! Ali, ne bojte se! Sve je to i dalje beskompromisan ručni rad, jer Avišaj Koen zaneto prede i pleše sa svojim kontrabasom, uživa u njemu i to meraklijski ume, dok ga drži u ruci kao zgodnu saputnicu, sve to u jednom oduševljavajućem ritualu komunikacije sa publikom, koji od njega čini i spiritualnog sveštenika muzike i pop superstara u isti mah. I tu se eto tako dešava fantazija vrelih aroma usred obrisa nekog neverovatnog gradskog svetilišta, folklorni vodoskoci, fontane erosa i strastvena imaginacija rade vas toliko da sve zvoni, dok otpada iverje sa ovog džinovskog stabla džez radosti.

Antonio Serrano Quintet Flame&Co imao je zato nakon svega izuzetno težak zadatak da zadrži pažnju publike u Sava centru, već smlavljene obožavanjem Avišaja Koena. Međutim, Serano i njegov otmen sastav dolaze pak sa svojim omamljujućim čarima. Dok se svud naokolo kao da lenjo maze Almodovarove prilike i kolori, kvintet donosi esenciju sentimenta iz jednog drugačijeg ugla, prizivajući gitarom aristokratski senzibilarijum maestra Paka de Lusije, dok plesačica oporog glasa izvodi svoj sugestivni flamenko ples na moderan način, sa jednom takoreći kung fu ekspresijom u odnosu na kakvog nevidljivog partnera. A hromatska usna harmonika Antonija Serana vodi celu ovu predstavu osobenim džez putevima, čineći da se stalno osećate delom nekog naročitog filma, koji se dešava u baš vašoj stvarnosti, tu i sada, ali utonuo u boje i čula odvrnuta na maksimum.