Bestežinski lahori i naleti oluje

… japanskog porekla po majci i krajem 90-ih umalo pa pobednik Međunarodnog takmičenja „Čajkovski“ u Moskvi – nastupio je u ciklusu „Kolarac – Tvoj svet muzike“ Centra za muziku Kolarčeve zadužbine sa svojim veoma ’ruskim’ programom, tumačeći dela Čajkovskog, Prokofjeva i Rahmanjinova za beogradsku publiku. Njegovo bogato i sadržajno porodično poreklo, potom klavirska istraživanja od dečačkog doba, koja su ga vodila po Evropi i stimulisala sve ono izuzetno u njegovom daru, ali i lična znatiželja, egzotičnost duha te ono neuhvatljivo nešto u njegovoj interpretaciji što je čini osobenijom u moru drugih – Fredija Kempfa momentalno preporučuje za pažljivo slušanje. Puna sala „Kolarca“ svakako je dokaz za tu tvrdnju.

Sam početak koncerta u znaku je „Godišnjih doba“ Čajkovskog i eto, već na samom startu, uviđa se sva osobenost pijanističkog izraza Fredija Kempfa. Ova „Godišnja doba“ su kao nadahnuta brzinom Londona i velegradskom njegovom vrevom, ovde je više iskričavog slobodoumlja jednog Džona Lenona i njegovih „Buba“ nego išta, sve pomalo na ivici oštrice, poput bestežinskih lahora intimnih raspoloženja, više crtice, krokiji puni naivne jednostavnosti, nego kakve sentimentalne oblande da obaviju ove tanane misli Petra Iljiča. Negde od polovine „Doba“, međutim, ovo tek ljupko naznačavanje karaktera dobija furiozno ubrzanje. Tako je „Jul“ nalik kakvom pomahnitalom verglu, „Avgust“ je poput filigranskog požara, „Septembar“ plamteće odlučan. Druga polovina ’kalendara’ uopšte je raskošnija, raznovrsnija, maštovitija.

Drugi deo koncerta – kada je već jednom prethodno otpočeo – bez uzmicanja nastavlja taj orkanski sled. Fredi Kempf će se najpre sručiti na klavir poput naleta oluje u svom viđenju Prokofjevljeve Sonate br. 1 ef-mol op. 1, zvekećući svim zamislivim atomima ruku u ovom monolitnom izlivanju inspiracije, gotovo kao svojevrsnoj uvertiri za Sonatu br. 2 Sergeja Rahmanjinova. A onda nastaje još uzvišenije, plemenitije i briljantnije hodočašće od tako postavljenog temelja, ka samim visovima klavirskog zanosa, vrhuncem kojih se strastvenost sastaje sa mudrošću, misterija sa fantazijom, a praktikovanje klavira sa filozofijom zvuka. Plus dva misaona Šopena na bis. Okrepljujući uvidi i auditorijum na nogama.