Betoven na urnebesni način

U BGF koja je celu aktuelnu sezonu posvetila 250. godišnjici rođenja Ludviga van Betovena, kažu da je reč o urnebesnoj parodiji na stvaralaštvo ovog čuvenog nemačkog kompozitora koja će beogradskoj publici ponuditi i zabavu i uživanje u čuvenim Betovenovim delima, ali na drugačiji način.

Igudesman će svirati na violini i dirigovati orkestrom BGF, a njegov specijalni gost u beogradskom programu biće američka umetnica Kler Vels, koja će „pevati i izvoditi muzičke vratolomije na violini i klaviru“, najavljuju u Filharmoniji.

– „Betoven groznica“, kao osnovna vodilja i tematski okvir ove sezone, zahvatila je i novogodišnji program. NJegova muzika je toliko veličanstvena i svevremena da se na nju može odlično i našaliti! U skladu sa prazničnim raspoloženjem, kada je doza autentičnog filharmonijskog humora očekivana, zajedno ćemo se nasmejati komičnim verzijama čuvenih kompozicija Ludviga van Betovena koje je osmislio „l’enfant terrible“ svetske muzičke scene – Aleksej Igudesman. On se, kao i Betoven, u mladosti preselio u Beč i tamo već 30 godina talasa kao najveći nevaljalac muzičke scene. Imenovan je za impresarija i muzičkog predstavnika Beča za Betovenovu godišnjicu 2020. i slavi je sa svojom publikom širom sveta. Tako će u baš u Beogradu, sa našom Filharmonijom izvesti program „Betoven i još po nešto“, a publika će premijerno čuti šaljive verzije numera kao što su „Za Elizu“, Petu simfoniju i najpoznatiji motiv u istoriji muzike u fank, latino ili sving izdanju ili proputovanjem oko sveta sa Devetom simfonijom kojoj se pridodaju samba, salsa, bolivudski, rokerski i razni drugi prizvuci – kaže za Danas Jelena Milašinović, menadžerka za odnose sa javnošću BGF.

Na pitanje zbog čega se malo umetnika bavi klasičnom muzikom na komičan način i da li su za takav pristup film i televizija prijemčiviji mediji od koncertne scene, Jelena Milašinović odgovara da je „u pitanju vrlo specifičan žanr koji od aktera traži multitalenat i superiornost na više polja“.

Prema njenim rečima, umetnici koji se ogledaju u ovakvom pristupu muzici „moraju da budu najpre vrhunski muzičari koji poštuju muziku, a potom da imaju izuzetno obrazovanje koje im neće dozvoliti da skliznu u trivijalnost, što je najvažniji kriterijum za Beogradsku filharmoniju koja o tome naročito vodi računa kako ne bi vređala ni svoju publiku, niti svoje muzičare“.

U zvaničnoj biografiji Alekseja Igudesmana nabraja se da je on ne samo violinista i dirigent, nego i kompozitor, komičar, producent, reditelj, glumac, preduzetnik, pisac, pesnik, hedonista, čija je tajna strast kuvanje. Poznat je kao tvorac novih gastronomskih koncepata čijom se improvizacijom bavi isključivo u svojoj kuhinji, mada je poznat i kao ljubitelj vrhunskih restorana.

Rođen je u Petrogradu, nikada nije učestvovao na muzičkim takmičenjima, a tokom studija violine u Školi Jeuidi Menjuhina strastveno je čitao dela Bernarda Šoa, Oskara Vajlda i Antona Čehova.

U Beču je radio sa poznatim pedagogom Borisom Kušnirom, posle čega se otisnuo u svetsku koncertu karijeru, komponovanje filmske muzike, saradnju sa Hansom Zimerom, DŽonom Malkovičem, Rodžerom Murom… Program koji izvodi sa svojim kolegom i prijateljem iz Menjuhinovne škole britansko-korejskim pijasistom Hjung-Ki Juom, uz velike rok legende, do sada je videlo pola miliona ljudi, a na Jutjubu ima 35 miliona pregleda.

Igudesman svira na violini Santo Seraphin iz 1717, koju mu je pozajmila Erste bank, a jedan je od osnivača produkcijske kuće „Muzička putujuća produkcija“ koja snima TV serije i filmove.

Dan posle gostovanja u Beogradu novogodišnji gost BGF Aleksej Igudesman u subotu 28. decembra započeće višemesečnu turneju po Evropi, a početkom maja i u SAD sa programom „Velika muzička noćna mora“.

Svetski trendovi i domaći ukusi

Beogradska filharmonija poznata je po iskoracima ne samo u repertoaru, nego i kad je reč o novogodišnjim koncertima koji „iskaču“ iz tradicionalnog klasičarskog prazničnog klišea. „Urednice Beogradske filharmonije Asja Radonjić i Danica Maksimović davno su uspostavile programski kurs naše kuće, a koji se odnosi na praćenje svetskih trendova u kombinaciji sa poznavanjem ukusa naše publike. Ova formula se pokazala kao pobednička prilikom planiranja ne samo koncertnih sezona, već i novogodišnjih koncerata ili onih na otvorenom. Sve svoje aktivnosti Beogradska filharmonija planira bar dve godine unapred jer je to svetski profesionalni standard. Zato ćete u našim sezonama naići na ista imena dirigenata i solista kao i u najprestižnijim muzičkim kućama sveta“, objašnjava Jelena Milašinović, odgovarajući na pitanje ko u BGF osmišljava koncept novogodišnjih koncerata.