Zahvaljujući programu Kreativna Evropa koji je namenjen prevođenju evropskih autora, a sprovodi ga Evropska unija, izdavači mogu da se upuste u objavljivanje književno značajnih i vrednih, ali ne na prvu loptu poznatih i komercijalnih dela i autora.
Tako je Sezam Buk objavio dve zanimljive knjige. Prvi je roman „Bez daha“ italijanskog pisca i muzičara Lorenca Amurija, koji je s italijanskog prevela Mirjana Vlahović.
Pred nama je ispovest autora u kojoj govori o putu od intenzivne nege, dugih meseci rehabilitacije na klinici u Švajcarskoj, do trenutka povratka u život koji više nije njegov. Težak povratak u svet u kome je iznenada sve postalo nedostižno, svi su postali viši, pretvorili se u preteće džinovske figure, ne uvek na njegovoj strani.
Hrabro i iskreno, Amuri priča o svom povratku u život. O želji da vidi, da dotakne, da oseti. Da ponovo oseti čar izlaska s prijateljima do kasno u noć, da vodi ljubav sa ženom koju voli i povrati slobodu koja mu je oduzeta. Svaka etapa je spori uspon ka vrhu, ka onome što često ne liči na pobedu, ali za šta se vredi boriti. O svom teškom i potresnom iskustvu Amuri piše bez dlake na jeziku.
Interesantna je i knjiga Razvana Raduleskua „Teodosije mlađi“ koju je s rumunskog prevela Mihaela Lazović. Ovaj roman je fantastična priča koja društvene probleme i moralne norme ogrće bajkovitim plaštom. NJeni likovi bi se savršeno uklopili u društvo savremenih političara, oni se vrlo lako mogu susresti i u ovom našem stvarnom svetu, autor ih filtrira kroz svoj vlastiti osećaj apsurdnosti, daje im ekskluzivni identitet i ponekad im dopušta da se međusobno ubijaju, postavljaju jedni drugima zamke i otkrivaju svoje groteskno lice.
U svetu Razvana Raduleskua današnje geografske granice Rumunije ne postoje, one nestaju, a kao rezultat toga nastaju sukobi s istorijskim korenima, koji stvaraju nove teritorije. U kraljevstvu koje je nasledio Teodosije, premlad da bi izdržao breme vlasti, pletu se intrige i vode se spektakularne bitke. Pozadina događaja je nalik istorijskoj – kraljevi sede na svojim prestolima, ratnici se mačuju, svedoci smo sukoba između dvorova, balova tipičnih za neke druge epohe – ali ipak, priča ima i mnoge elemente savremenog sveta, čak i poprima, moglo bi se reći, postmodernistički kontekst.
Na nekoj potpuno drugoj ravni, ovo je priča o detinjstvu, koje se posmatra kroz oči odrasle osobe. Međutim, nije reč ni o samom detinjstvu, nego o detinjim fantazijama, o načinu na koji se događaji iz savremenog društva transformišu vizijom deteta u fantastično ludilo, u komične užase i tužne komedije. Ovo je roman o detinjstvu, ali onaj čija je poruka pre svega usmerena ka odraslima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
