Bez Konstatinovićeve “Filosofije palanke”, ostali bismo “palanka bez filozofije” (VIDEO)

Istoričarka Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstatinovića, istakla je da je Savet želeo da iskoristi sajam knjiga kako bi, pored radosne činjenice o izlasku Sabranih dela Radomira Konstatinovića, saopštio i ko su ovogodišnji dobitinici nagrade koja nosi njegovo ime.

Gojko Tešić, profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik žirija za dodelu nagrade Radomir Konstatinović, obelodanio je da su ovogodišnji laureati pomenute nagrade pisac i novinar Radivoj Cvetićanin, za kapitalno delo “Konstatinović. Hronika”, i književnik Laslo Vegel za roman “Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile”.

Tešić je takvu odluku žirija obrazložio rečima da Cvetićaninova monografija predstavlja kapitalno delo srpske biografistike, usled sveobuhvatnog prikaza života velikog književnika i mislioca Radomira Konstatinovića.

On je naglasio da je “Konstatinović. Hronika” jedno od najuzbudljivijih svedočanstava društvenih i kulturnih kretanja u drugoj polovini prošlog veka, ispričano kroz prizmu konstatinovićevskog narativnog, kritičkog i filozofskog diskursa.

– Cvetićaninovo delo je neosporno jedan blistav trenutak pisanja o jednom od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20. veka, čiji je rad izazvao i izaziva reakcije i tumačenja – naglasio je Tešić.

Govorivši o romanu “Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile”, Tešić je kazao da je pomenuto delo Lasla Vegela veoma složena romaneskna struktura i velika novina kako u mađarskoj tako i u srpskoj književnosti, u kojima autor stvara. Prema njegovim rečima, u svom delu Vegel se ostvario kao jedan od najoriginalnijih romansijera na ovim prostorima iz konstantinovićevskog narativnog i intelektualnog miljea. Tešić je najavio da će nagrada dvojici autora biti uručena 27. marta 2019. godine na rođendan Radomira Konstatinovića.

Upitan kako se oseća kao dobitnik nagrade Radomir Konstatinović, pisac i novinar Radivoj Cvetićanin rekao je da bi bilo banalno ukoliko bi kazao da se oseća srećnim, te je svoj osećaj opisao rečju “počastvovan” koja je, kako je ocenio, tačnija i manje banalna.

– Naš fokus je večeras ipak na objavljivanju Sabranih dela Radomira Konstatinovića. Smatram da je time napravljen jedan zbilja veliki korak, i započet posao koji će prema planu biti završen za tri godine. Jedno veliko hvala za ljude iz Šapca, posebno za gradonačelnika Zelenovića i njegove saradnike, kao i za Fondaciju Stanislav Vinaver, koja se upustila u ovako veliki poduhvat od izuzetnog značaja za našu kulturu i književnost – istakao je Cvetićanin.

Dragan Vujadinović, direktor Fondacije Stanislav Vinaver koja je izdavač prvog kola Sabranih dela Radomira Konstatinovića, zahvalivši se čelnicima grada Šapca koji je osnovao pomenutu Fondaciju, kazao je da je ona uspostavljena kako bi širila kulturu sa naših područja. On je obrazložio da je bilo potpuno prirodno da Fondacija ponese ime Stanislava Vinavera, koji je je jedan od najvećih evropljanina i šapčanina, kao što je bilo potpuno normalno da se Fondacija upusti u objavljivanje sabranih dela Radomira Konstatinovića, velikog čoveka, humaniste i borca za ljudska prava.

– Bez Radomira Konstatinovića i njegove “Filosofije palanke”, bili bismo i ostali samo palanka bez filozofije – poručio je Vujadinović.

Slobodan Ilić, predsednik Upravnog odbora Fondacije Stanislav Vinaver, rekao je da je njihov cilj uključivanje što većeg broja mladih u kulturna dešavanja jer, prema njegovom viđenju, mladi u ovo vreme među svoje prioritete ne ubrajaju demokratiju i borbu za ljudska i građanska prava.

On je zaključio da nema suštinske demokratije bez građanskih prava, nezavisnih institucija i medija koji su danas izuzetno ugroženi, dodavši da je prvi i osnovni cilj Fondacije da se za njih bori.

Profesor filozofije i magistar političkih nauka Vladimir Marović, ukazao je da Konstatinovićeva “Filosofija palanke” nije filozofija samonegiranja, već prevazilaženja “duha plemena u agoniji”, kako je govorio autor.

– Derivati plemena koje susrećemo u veilkoj meri mogu biti raznovrsni, poput partije, države, nacije, crkve, korporacije i kasarne. Oni su u svemo onome što sa sobom nosi strogu hijerarhiju, koja i počiva na principu “autoriteta odozgo i podaništa odozdo”.

Nad tim se autorirarnmiom sindromom Konstatinović zgražavao i zbog toga čuvanjem sećanja na njegovo delo ne podstičemo samo kulturu sećanja, već i kulturu života – ocenio je Marović.

Prema mišljenju pisca i kolumniste Danasa Svetislava Basare, Konstatinović je uspeo da uoči glavni problem ove zemlje i naroda, a on nije ni politika niti ekonomija, već se ogleda u jeziku; on je, prema njegovom mišljenju, naš prvi pogrešan izbor iz koga su nastali svi potonji loši izbori.

– Konstatinović je u Filosofiji palanke suptilno ukazao da se mora razvijati jezik kako bi se sve ostalo razvijalo, jer je on osnovni deo naše realnosti. Velika je stvar što izlaze njegova sabrana dela propraćena komentarima i neobjavljenim rukopisima. To je znak da Srbija, ne ona druga niti bolja, već ona koja je ugušena srpskim prostaklukom i primitivizmom, ipak nije posrnula i ide dalje – zapazio je Basara.

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, pozvala je okupljene da sa njom “pođu u Rovinj” i krenula sa čitanjem beleške posvećene Konstatinoviću, koju je naslovila “O Dekartu i o moru”.

– Izdanje Sabranih dela Radomira Konstatinovića sigurno će se pojaviti i na internetu. Međutim, ja imam neodoljivu potrebu da sve te stranice savijem u velike svitke, stavim ih u velike boce i porinem u more, da ih pronađu plivači i veslači i oni koji na morskim putevima ne znaju za granice – emotivno je izgovorila Pavićević, prisetivši se Rovinja i činjenice da je Konstatinović izuzetno voleo tamošnje more.