Bez patetike i političke korektnosti

Ovaj filmski projekat kuće „Omega prodakšn“, koji je pobedio na konkursu Filmskog centra Srbije za film sa nacionalnom tematikom, u bioskopima bi trebalo da se pojavi u februaru iduće godine.

Nekoliko meseci kasnije na TV kanalu Superstar planira se i istoimena TV serija od 12 epizoda u produkciji Telekoma Srbije, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

– Glavna tema igranog filma i TV serije „Košare“ je sudbina pripadnika 53. graničnog bataljona Vojske SR Jugoslavije, od trenutka kad u martu 1998. dolaze na odsluženje vojnog roka do nekoliko godina posle bitke na Košarama 1999. godine. Želimo da pokažemo i šta se dogodilo sa onima koji su preživeli. Paralelno, pratićemo još nekoliko tokova priče – u ratnoj pozadini, Orahovcu… – objašnjava za Danas reditelj Đogo.

Prema njegovim rečima, film će se snimati na više lokacija u Srbiji bez KiM, a moguće i u Crnoj Gori. Košare će zameniti karaula „Krvavi kamen“ na granici sa Bugarskom, koja se nalazi iznad Surdulice. Đogo je juče rekao da „Krvavi kamen“ „sestra bliznakinja po godinama i arhitekturi karauli Košare na Prokletijama“.

Na Danasovo pitanje da li se filmska ekipa obraćala vlastima u Prištini sa zahtevom da snima na Košarama ili smatra da je autentična lokacija i dalje bezbednosno rizična, Đogo je odgovorio da se na Kosovu nikom nije obraćao jer misli da ne bi dobio saglasnost za rad na ovom filmu.

On je najavio da će se neke scene „svakako snimiti na Prokletijama, ali sa crnogorske strane ovog planinskog masiva“, koji se većim delom nalazi u Metohiji.

Scenario za film i TV seriju o Košarama nastao je na osnovu svedočenja preživelih vojnika sa kojima reditelj Đogo ima zajedničku fejsbuk grupu na kojoj se konsultuju oko detalja.

Prema Đogovim rečima, napravljena je priča koja „zadovoljava one koji su bili učesnici borbi na Košarama, ali i zahteve dramaturgije i njegove umetničke slike o tim događajima“.

Upitan da li i kako na sadržaj filma utiče aktuelna „politička korektnost“, imajući u vidu da su 1999. na Košarama sa druge stare borbene linije bili komandanti OVK koji su danas vodeći političari i zvanični pregovarači sa sa vlastima u Beogradu, kao i da je veći deo tadašnje jugoslovenske komande završio u Haškom tribunalu, reditelj Balša Đogo odgovorio je da „nije školovan, niti vaspitavan da bude politički korektan“.

On je najavio da „nema nameru da duva u rog patetike, već da ispriča priču šta se i kako na Košarama dogodilo“.

Autor filmskog scenarija je Đorđe Milosavljević, a na TV seriji je kao scenarista radio Strahinja Radetić. U filmu će igrati više od 150 glumaca, među kojima su: Žarko Laušević, Svetozar Cvetković, Miloš Biković, Viktor Savić…, ali sve uloge nisu još definitivno podeljene.

Nemanja Mićić i Vladan Anđelković iz „Omega prodakšna“ objasnili su juče da je projekat nastao pre šest, sedam godina, sa željom da stvore „video-spomenik junacima sa Košara od kojih su mnogi dali živote za odbranu granice i otadžbine“.

– Ovo je velika tema, veliki film. Prethodnih godina bili smo deficitarni sa filmovima sa nacionalnom tematikom, zbog čega je FCS raspisao konkurs u ovom žanru. Posle filmova „Kralj Petar“ i „Zaspanka za vojnike“ sa tematikom iz Pravog svetskog rata, ove godine snimljen je film „Dara iz Jasenovca“, a sad predstoji i početak snimanja ovog prvog igranog filma o Košarama, o čemu su do sada snimljeni samo dokumentarci. Ovako veliki film ne može se snimiti bez pomoći države – naglasila je Jelena Trivan, predsednica UO FCS i direktorka Službenog glasnika.

Ona je navela da se „Košare“ snimaju na mnogo lokacija, da će biti uključena i Vojska Srbije, kao i da je potrebno angažovati glumce sa albanskog govornog područja, što će verovatno biti problem, jer su barijere još velike.

– Naš cilj nije stvaranje barijera, nego njihovo uklanjanje i pomirenje. Nadam se da će ljudi iz regiona imati sluha da nam pomognu oko snimanja ovog filma, da se ne bi dogodilo kao sa „Darom iz Jasenovca“ kad Hrvatska nije dala dozvolu za njegovo snimanje – poručila je Jelena Trivan.

Kako je juče najavljeno, Telekom Srbije sprema i nastavak TV serije o Košarama, u kome će se njeni junaci vratiti nekoliko godina unazad u akciju „Oluja“ i rat u BiH.

Srpski Termopili

Borbu za Košare, na srpsko-albanskoj granici, mnogi smatraju najvećom bitkom u novijoj istoriji Srbije, nazivajući je srpskim Termopilima. Trajala je dva meseca, od 9. aprila do 10. juna 1999, dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Glavni udar bio je od 9. do 11. aprila – od Velikog petka do Vaskrsa, tokom kojih je 108 mladih vojnika bilo potpuno odsečeno od ostatka vojske, a više nisu ni mogli da priđu ni karauli u koju je ušla OVK. Naspram sebe imali su nekoliko hiljada pripadnika OVK, koji su imali artiljerijsku pomoć Vojske države Albanije, podršku instruktora legije Stranaca i avijacije NATO. Na Košarama je sprečena kopnena invazija na Srbiju i SRJ, preko Kosova i Metohije, jer je cilj OVK i NATO bio „presecanje“ komunikacije između jedinica VJ u Đakovići i Prizrenu. Kad su videli da ne mogu da prođu na Košarama, 26. maja 1999. OVK i saveznici krenuli su u Operaciju „Strela“ južnije, na prostoru Paštrka, koja je trajala do kraja NATO agresije na SRJ.