Bez štanda, ili na štandu prijatelja na Sajmu: Veliki „mali“ izdavači 1foto Stanislav Milojković

U halama ovogodišnjeg Međunarodnog beogradskog sajma više od četiri stotine izdavača okupilo se da čitaocima predstave svoja najnovija izdanja.

Od subote, 19. oktobra, svakoga dana stari i novi posetioci obilaze štandove sa izloženim knjigama, listaju, pročitaju poneku rečenicu i odluče se da neku kupe.

Ili odu dalje, u potražnji dela koje su tokom godine zapisali u svoj podsetnik da ga, po smanjenim cenama kako na Sajmu knjiga uvek biva, nabave i predaju se uživanju čitanja.

Redovni gosti beogradskih sajmova knjiga – kojih je sa sadašnjim 67, što je za veliko poštovanje – ne mogu, međutim, a da ne primete da na ovogodišnjoj reviji najnovijeg jednogodišnjeg (period oktobar 2023–oktobar 2024) srpskog izdavaštva nema izdavača koji su svojim ranijim učešćem i te kako značajno doprinosili kvalitetu ove, nazovimo je, izložbe knjiga.

Koja, uzgred, decenijama u svom nazivu nosi i jasno određenje „međunarodni“ što još više konstataciju da ih ove godine nema čini sumornom po budućnost izdavaštva.

Izdavačke kuće, u čijim smo knjigama uživali kupujući ih na njihovim sajamskim štandovima do ovog oktobra, svojim su kulturološki, sociološki i politički sofisticiranim izborom rušili, za svakog ko poštuje pravu pisanu reč, pogrešno ustaljene predrasude da je veliki izdavač samo i uglavnom onaj koji na beogradskom Sajmu knjiga (ili na svim sajmovima sveta, gde takođe važi to malograđansko pravilo) zakupi ogroman štand.

Bez štanda, ili na štandu prijatelja na Sajmu: Veliki „mali“ izdavači 2
foto Stanislav Milojković

Taj štand, zahvaljujući bogatoj raznovrsnoj produkciji okuplja i najveći broj posetilaca, ali mnogi izdavači koji imaju skromnije produkcije i manje štandove nisu uopšte „mali“.

Oni su uistinu Veliki, njihov je broj novih izdanja manji, ali po kvalitetu uopšte ne zaostaje za velikim izdavačima.

Čak ih i po tematici i ozbiljnosti sadržaja knjiga, i njihovom značaju i kuturno-umetničko-naučnoj vrednosti nekada superiorno i nadilaze.

Ako izuzmemo „Biblioteku XX vek“, beogradskog izdavača koji već šesnaest godina na Sajmu ne izlaže svoje izuzetno vredne knjige već paralelno sa Međunarodnim beogradskim sajmom knjiga u oktobru održava svoj „Međunarodni sajam Biblioteke XX vek“, na ovogodišnjem Sajmu uočljivo je neprisustvo izvanrednih izdavačkih kuća „Fedon“ iz Beograda i „Psihopolis“ iz Novog Sada koje su odlučile da ne zakupe svoje štandove.

Na Sajmu od ove godine, iz sasvim drugog razloga, neće biti ni „Fabrika knjiga“ koja je, njeni poštovaoci su sa žaljenjem saznali, u junu zatvorena. Izvanredna dela koja je do sada objavljivao ovaj izdavač mogu se ipak još naći u beogradskoj knjižari „Beopolis“ u Domu omladine.

Međunarodni Sajam Biblioteke XX vek biće, međutim, otvoren 24. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21) u 19 sati, a svečano će ga otvoriti Aleksej Kišjuhas, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Biblioteka XX vek će na ovom svom nezavisnom Sajmu pored svojih poznatih izdanja predstaviti i šest novih knjiga.

Vernim i, svakako, novim čitaocima izdavačke kuće „Psihopolis“ i „Fedon“ obraćaju se pak preko svojih sajtova, najavljujući u ovim danima sajmove svojih novih knjiga: „Psihopolis“-ov online Sajam www. psihopolis.edu.rs već uveliko traje od 18. oktobra, i trajaće do 3. novembra, a knjige će imati redovni popust od 20 odsto.

Bez štanda, ili na štandu prijatelja na Sajmu: Veliki „mali“ izdavači 3
foto Stanislav Milojković

Na sajtu će se čitaoci upoznati i sa drugim povoljnim mogućnostima kupovine knjiga.

I izdavačka kuća „Fedon“ poziva čitaoce na „Fedonov Sajam knjiga“, ali na drugi način: svakog radnog dana od 11 do 18 u redakciji, u Ulici Kapetan Mišina broj 5 (telefon 011/2621-537), čitaoci će do kraja ove nedelje moći da se informišu o novima izdanjima, i da ih pazare po dogovorenom popustu, u zavisnosti od broja kupljenih knjiga.

Još jedna grupa srpskih izdavača neće imati svoje izlagačke prostore, ali u dogovoru sa prijateljskim izdavačkim kućama izlagaće na njihovim štandovima. Tako će „Gradac“ iz Čačka svoja najnovija izdanja među kojima je i upravo odštampan časopis „Gradac“ tematski posvećen piscu Filipu Davidu, predstaviti na štandu beogradske izdavačke kuće „Zlatno runo“, dok će Književna radionica Rašić i „Most Art Jugoslavija“ svoje knjige izložiti na štandu knjižare „Makart“. Na tom štandu gostuju i drugi izdavači, među kojima je i izdavačka kuća „Blum“…

Da li će i naredne godine, ako 68. Međunarodni sajam knjiga 2025. ne potopi neobuzdano bezobzirni palanačko-elitistički Beograd na vodi, još neki Veliki „mali“ izdavači odlučiti da na tom Sajmu ne učestvuju, ostaje da se vidi. Ali čitaoci će, svejedno, umeti da dođu do njihovih najnovijih knjiga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari