Biblioteka primer dobre prakse

Uprkos svim izazovima i problemima sa kojima se danas biblioteke susreću, uspevamo da je sačuvamo čak i unapredimo i dalje učinimo dostupnim bibliotečku delatnost za oko 4500 korisnika – kaže direktorka prijepoljske Biblioteke „Vuk Karadžić“ Sadija Hodžić.

Broj je svakako respektabilan za jednu sredinu kakva je prijepoljska, odnosno za vreme koje je okrenuto više internetskim servisiranjem podataka. Prijepoljska, očigledno, odgovara zahtevima savremenih čitalaca.

Naša Biblioteka raspolaže bogatim fondom koji trenutno ima oko 127. 000 bibliotečkih jedinica. Kompletan fond je u elektronskoj bazi, a pozajmica je elektronska na svim odeljenjima. Svake godine prinovimo od 4000 do 5000 bibliotečkih jedinica, iako su sada procedure oko nabavki knjiga veoma složen proces jer podležemo Zakonu o javnim nabavkama. Takođe, pratimo izdanja na bosanskom jeziku i trudimo se da svake godine prinovimo značajna i aktuelna izdanja iz beletristike za decu i odrasle, lektire za osnovnu školu, knjige iz oblasti lingvistike, društvenih nauka i istorije. Ako pogledamo pokazatelje kojima se prati ispunjenje standarda prema Zakonu o bibliotečko informacionoj delatnosti, a koje propisuje Narodna biblioteka Srbije, koji bliže definišu segmente rada javnih biblioteka i koje veoma mali broj biblioteka može da ispuni, Biblioteka „Vuk Karadžić“ uvek ispuni propisane standard, a u mnogima često bude daleko iznad proseka.

Ipak, postoji nešto sa čime se godinama ova ustanova suočava, a pomaka nema, a moglo bi se reći i da se problem usložnjava, to je nedostatak prostora. Prostor ne ispunjava standard?

Jedino kada je u pitanju prostor biblioteke, to ne zadovoljava propisane kriterijume jer smo sa našim kapacitetima odavno prevazišli prostor u koji je sada smeštena.

Biblioteka nudi mnogo sadržaja koji nisu vezani samo za osnovnu, klasičnu delatnost?

Biblioteka sa ovakvim pokazateljima i programskim aktivnostima je daleko ispred svih biblioteka u Zlatiborskom okrugu, a i šire. Često se uzima kao primer dobre prakse u Srbiji. I ove godine Biblioteka je uspešno realizovala projektne aktivnosti započete u prošloj godini. To su: Limska književna regata, Hortikulturne elektronske biblioteke. Članica je mreže koju čini 48 biblioteka Srbije i građanima obezbeđuje pristup publikacijama i informacijama o Evropskoj uniji.

Otvorenost za saradnju omogućava upoznavanje sa iskustvima drugih, ali i predstavljanje sopstvenog, već dugo, uzornog rada ove ustanove i njenih zaposlenih?

Upravo tako. Učestvujemo na mnogim međunarodnim skupovima i konferencijama i sa stručnim tematskim radom predstavljamo našu Biblioteku. Ove godine smo učestvovali na Međunarodnom festivalu Bibliobusa u Kladovu, gde smo predstavili našu pokretnu biblioteku Infobus. Bili smo na stručnim skupovima u Kraljevu, Novom Pazaru, Pljevljima. Biblioteka organizuje stručne tematske okrugle stolove međunarodnog karaktera koji svake godine okuplja bibliotekare koji se bave zavičajnim fondom iz različitih krajeva Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i tako afirmišemo i činimo dostupnim bogat fond zavičajne građe naše opštine. Uspostavili smo saradnju sa Gazi Husrev- begovom bibliotekom iz Sarajeva i kroz tri izvrsne prezentacije u našoj Biblioteci predstavljena je ta najveća biblioteka Bosne i Hercegovine, u kojoj je pohranjeno pisano kulturno blago ove države čija starost doseže hiljadu godina unazad.

Koji su sadržaji i projekti koji su ovu ustanovu učinili reprezentativnom?

Posebno se ponosimo projektom koji smo realizovali krajem 2017. godine „Kultura za Evropu, Evropa za kulturu“ po programu prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore, koji je finansirala Evropska unija i proglašen je za jedan od najuspešnije realizovanih projekata. Imala sam čast da projekat predstavim na Međunarodnoj konferenciji, u okviru programa prekogranične saradnje u Podgorici, kao primer dobre prakse, realizovanih aktivnosti. Nastavljano je digitalizovanje građe iz Zavičajnog fonda. U 2019. godini prioritet je dat digitalizovanju periodike, prvenstveno lokalnog Lista „Polimlje“ koji je osnovan 1952. godine i nastavlja tradiciju koja je započeta kroz List „Sandžak“ osnovan još 1932. godine upravo u Prijepolju. Digitalna biblioteka je prvi projekat ove vrste u Prijepolju, koji nastoji da korišćenjem interneta i modernih tehnologija omogući najširoj javnosti uvid u deo kulturne i naučne baštine ovog kraja. Do sada je postavljeno oko 50.000 skenova na sajt digitalne biblioteke. Urađen je novi sajt biblioteke, u skladu sa dinamičnim promenama informacionih tehnologija.

Kako biste zaokružili priču o Biblioteci „Vuk Karadžić“?

Biblioteka svoj rad zasniva na poštovanju tradicije i trajnih vrednosti, a u skladu sa zahtevima nove generacije korisnika i aktuelnog vremena. U Biblioteci je 11 zaposlenih, a 10 radnika je sa položenim stručnim zvanjima u bibliotečkoj oblasti. To je ključ uspeha ove ustanove, jer biblioteku, pre svega, čine ljudi. Bibliotekar mora stalno da se edukuje i prati savremene trendove u bibliotekarstvu. Prijepoljska Biblioteka zato predstavlja primer biblioteke budućnosti, ne samo zbog toga što koristi savremene tehnološke alate, nego i zato što podstiče kreativni razvoj zajednice na svim relevantnim poljima.