Biblioteke će opstati, ali će postati drugačije

„Biblioteke će, naravno, opstati, ali će postati drugačije od onoga na šta smo navikli. Ustanove sa mnogo različitih namena i mesta gde će korisnici zadovoljavati svoje najrazličitije potrebe i ići u korak s vremenom i savremenim tehnologijama“, smatraju iz Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“ iz Niša.

Prema njihovom mišljenju, knjiga nije i ne može biti roba, bez obzira na trendove u savremenom društvu. „Knjiga je isključivo sredstvo obrazovanja i ispunjavanja duhovnih potreba ljudi“, ističu iz ove biblioteke.

Problemi sa kojima se susreću su, kako kažu, uvek materijalne prirode. Na pitanje da li država doprinosi, i na koji način, negovanju čitalačkih navika i opstanku biblioteka, iz „Tesle“ odgovaraju: „Ne doprinosi nikako. Položaj i status bibliotekara je loš, nema novca za nabavku publikacija, mora se poštovati besmisleni zakon koji nalaže raspisivanje tendera za nabavku publikacija. Država je sve uradila da oteža položaj bibliotekama.“ Uz to dodaju da društvena klima, okruženje koje forsira pogrešne uzore i naopak vrednosni sistem, sve više udaljavaju, pre svega mlade ljude, od čitanja i knjige, dok su stariji, prema njihovom mišljenju, te navike stekli u nekim drugim vremenima. Država bi trebalo da ih finansira, ali pošto su, kako kažu, uplaćena sredstva nedovoljna, Biblioteka se „dovija, na sve moguće načine, da svojim korisnicima ipak obezbedi noviju literaturu“.

Iako je kako ističu interesovanje za čitanje knjiga smanjeno, „u skladu s vremenom, u kome su poremećene vrednosti“, ono je ipak prisutno, što ih ohrabruje.

Svoje viđenje trenutnog stanja u društvu, sa „Danasom“ je podelila i „Biblioteka grada Beograda“. Oni smatraju da je biblioteka odavno prestala da bude isključivo mesto na kome se pozajmljuju i vraćaju knjige. Prema njihovom mišljenju, građani sada prepoznaju biblioteke kao moderne informativne centre koji svojim članovima nude brojne korisne servise i usluge. „Biblioteka budućnosti predstavlja multidisciplinarni i multikulturni centar zbivanja u svakoj lokalnoj zajednici“, ističu iz „BGB“. Dodaju da smo svedoci hiperprodukcije knjiga, ali prema njihovom mišljenju, „prava knjiga nikada ne može da postane obična tržišna roba jer su njeni korisnici čitaoci koji tragaju za dobrim naslovima i piscima“. Kao probleme na koje nailaze, navode da je „globalni svetski problem nedovoljno izdvajanje novca za javne biblioteke pa je rezultat toga bio zatvaranje brojnih biblioteka širom svetskih metropola“. „Kod nas je najveći problem takođe finansijski, ali i nedostatak kadra usled zakona o zabrani zapošljavanja“, ističu iz ove biblioteke.

Kako bi podstakla čitalačku kulturu, „BGB“ projektima „ŠTA DA ČITAM“ – preporuke za čitanje i „ČITAM PA ŠTA“ – namenjenih najmlađoj populaciji, razvija i motiviše interesovanje građana. „Statistika govori da svake godine beležimo neznatni rast broja korisnika naše biblioteke. Pored toga svakodnevno organizujemo predstavljanje novih naslova u prostorijama „BGB“ – i svi ti programi su besplatni“, ističu iz „BGB“.

Što se finansiranja tiče, „“BGB“ se aktivno odaziva na konkurse koje raspisuje grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja koji su podržali mnoge projekte. Primer jedne uspešne akcije je projekta „NEGUJMO SRPSKI JEZIK““. Prema njihovom mišljenju, „biblioteka modernog društva predstavlja kulturni centar i centar neformalnog obrazovanja građana“.

„Nezanemarljiv broj savremenih teoretičara kulture tvrdi da živimo u vremenu kraja knjige i da će se biblioteke pretvoriti u memljive muzeje“, kazuju „Danasu“ iz „Biblioteke Matice srpske“ iz Novog Sada. Iz ove ustanove kulture saopštili su da je naša stvarnost i budućnost digitalna biblioteka, koja će ukinuti potrebu za bibliotekama u starinskom smislu reči. „Verujemo da je knjiga, bilo da je ona na papiru, ili nekom drugom mediju, jedini pravi ključ koji vodi do znanja i samospoznaje, i dokle god u čoveku postoji ta potreba, nema bojazni za biblioteke. One će se prilagoditi tehnološkim izazovima, kao što su to od svoga postanka uvek i činile“, navode iz „Matice srpske“.

Smatraju da je na pitanje „da li je knjiga postala roba“ nemoguće odgovoriti jednoznačno. Tvrde da se jednim delom knjiga može posmatrati kao roba, kad je reč o produktima neznatne, ili nikakve književne vrednosti. Međutim, kako kažu, „dela od umetničkog značaja, koja pokrivaju ključne tradicijske i kulturološke vektore, ne mogu biti samo roba“. Oni probleme današnjice vide u tome što se savremeni svet množi i raste brojem, ali ne lepotom i darom života. Biblioteke se, kao deo tog i takvog savremenog sveta, suočavaju sa svim problemima i izazovima sa kojima se i on susreće, a koje, prema njihovom mišljenju, karakterišu svojevrsna dehumanizacija i dehristijanizacija. „Aleksandrijska biblioteka nas je suočila sa ambicijom da budemo sveznajući, srednjovekovna knjigohranilišta, budući su nastajala pri hramovima, sa činjenicom da su sinteza znanja i vere, dok su nas visokosofisticirane informaciono-komunikacione tehnologije savremenog sveta suočile sa ambicijom da budemo sveprisutni“, ističu iz „Matice srpske“.

Na pitanje o čitalačkim navikama u našem društvu oni odgovaraju: „Ako bi se prostor javne svesti obasjao s ontološki bitne strane, onda za knjige, čitanje i biblioteke ne bi bilo problema.“ LJudi iz „Matice srpske“ dodaju da oni, kao jedna od dve nacionalne biblioteke u Srbiji, imaju razloga da budu zadovoljni brigom države. „Tome u prilog ide i izjava ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića prilikom obeležavanja dana „Biblioteke Matice srpske“ u aprilu ove godine, da su biblioteke i bibliotekari najzdraviji deo srpske kulture“.

Značaj biblioteka vide u tome što „knjige obesmrćuju čoveka. Spajaju rasuto, približavaju razdvojeno, nevidljivom vraćaju vidljivo“. Biblioteke su ključevi sveta, dodaju, saglasno tome, i ključ naše srpske i evropske kuće. Nema sveta bez knjige i nema knjige bez sveta – smatraju oni.

„Narodna biblioteka Srbije“ budućnost vidi u digitalizaciji. Oni su za „Danas“ saopštili da se u budućnosti biblioteke moraju transformisati u moderne ustanove sa inovativnim uslugama, kroz promenu načina poslovanja. Digitalizacija, onlajn usluge, daljinski pristupu građi – prema njihovom mišljenju to je pretpostavka uspešnog pozicioniranja biblioteka u savremenom društvu. Povodom pitanja da li je knjiga postala roba odgovaraju da knjiga kao proizvod namenjen tržištu, sa ciljem zadovoljavanja određenih ljudskih potreba, svakako ima određena svojstva robe. „Problem je u tome što je u današnje vreme došlo do banalizacije u tom shvatanju, tako što je knjiga poistovećena sa drugim vrstama robe, kao što je slučaj u primeni „Zakona o javnim nabavkama““, ističu iz „NBS“.

Prema njihovom mišljenju, biblioteke u bogatim i razvijenim zemljama vode tržišnu utakmicu sa komercijalnim ponuđačima usluga. U Srbiji se nastoji da se prate svetski trendovi, i u tome se delimično i uspeva. Međutim, prema njihovom mišljenju biblioteke u našoj zemlju suočavaju se i sa dodatnim problemima koji se ogledaju u nedovoljnom finansiranju, nedovoljnoj nabavci građe i opreme, neadekvatnim objektima u kojima su smeštene, a naročito u nedostatku kvalitetnih kadrova. NJihov utisak je da se interesovanje građana za knjigu i čitanje nije mnogo promenilo u današnje vreme. Razliku vide u tome što se danas zahtevaju novi formati u kojima će građa biti dostupna, posebno kod mlađe populacije.

Smatraju da naša država kroz finansiranje biblioteka i njihovih projekata doprinosi njihovom opstanku i razvoju, a biblioteke kroz svoj rad, ne samo kroz ponudu bibliotečke građe, nego i kroz kulturne programe i rad sa različitim društvenim grupama, neguju i razvijaju čitalačke navike. Iz ove ustanove navode da biblioteke i danas imaju veliki ulogu u negovanju i zadovoljavanju kulturnih i obrazovnih potreba građana, samo što su te usluge zasnovane na modernim platformama. „Značaj biblioteka u Srbiji je utoliko veći ako se ima na umu da su biblioteka u nekim sredinama jedine ustanove kulture“, ističu iz „NBS“.