Bibliovizor protiv spektakularizacije

Da li je to slučaj i u Hrvatskoj pitali smo predsednicu Hrvatskog PEN centra Nadeždu Čačinović, učesnicu ovog skupa.

– Mislim da nema nekih velikih razloga. Došlo je do sužavanja prostora za književnu kritiku. Kulturne rubrike u novinama i časopisa su toliko sužene na više nemamo stalne kritičare, pa više ne možemo u svakom broju da vidimo šta ovaj ili onaj kritičar kaže o trenutnoj izdavačkoj produkciji. Došlo je do spektakularizacije. Pre ćete od kolega koji imaju nekakav pristup javnosti pročitati intervju s nekim od njih, umesto kritike – kaže Nadežda Čačinović.

Sagovornica Danasa smatra da je prostora za književnu kritiku u Hrvatskoj malo, ali da je još uvek ima – još postoje književni časopisi u kojima se može pročitati suvisla i razumna kritika. Ona navodi da Treći program Hrvatskog radija emituje legendarnu emisiju „Bibliovizor“ koja je pouzdani izvor informacija. Pokušavaju da nađu ravnotežu i da zabeleže sve relevantno što se objavi u hrvatskoj književnosti, ali i značajne prevode.

Iako mnogi tvrde da je književnoj kritici naudila digitalizacija knjige, Nadežda Čačinović misli da je reč o prevlasti tržišnog principa.

– Književna kritika, na neki način jeste luksuzni posao, jer to znači da u medijima ima mesta za nešto što se više ne smatra potrebnim u vreme kada se više ne može računati na jedinstvenu čitalačku publiku. Toga više nema zato što je nestao privid „kulture naroda“. Nekada se smatralo da je preporučivati vredne stvari nekome prosvetiteljski posao. To jeste, uz sve manjkavosti, bio deo tadašnje ideologije. Nekada se smatralo da su biblioteke i prosveta nešto što je dobro, a da je reklama nešto loše. Danas se ništa ne smatra – „.