„Bijes koji nas nosi je emocija u kojoj se prepoznaju i Hrvati i Srbi“: Ante Tomić povodom beogradske premijere filma „Svemu dođe kraj“

Najavljen kao „ljubavna priča umočena u hrvatsku stvarnost“, ovo Grlićevo ostvarenje je i prilično duboka analiza realnosti koju živimo.

– To je samo pokušaj da ostavimo jedan mali trag pored puta, da se zna šta je bilo i kako je bilo kad smo bili ovdje. Sve što vidite na tom ekranu je nešto, što manje više znate, naš je cilj bio da vam damo lupu u ruke i da pokušate malo bolje videti to gde jeste. – rekao je na današnjoj konferenciji za medije u bivšem Domu sindikata Rajko Grlić.

On je dodao i da je film rađen za ovo područje, ali da su ga montirali u Bugarskoj, i da su tada, tamnošnji ljudi, nakon što su videli film prokomentarisali: „To nije u Hrvatskoj, to je u Bugarskoj“

– Ulazeći ovde jedna gospođa mi je rekla; „To nije u Hrvatskoj, to je u Srbiji“, tako da smo vrlo slični u svojoj nesreći. Mi u Hrvatskoj imamo takozvano civiliziranije lice nesreće ali ipak nesreće, koja je svugde manje više ista – smatra Grlić.
On je rekao da mu je stalo da se film „Svemu dođe kraj“ gleda ovde, kao i da će uskoro saznati kako on komunicira u svetskim okvirima, imajući u vidu da će krajem meseca biti prikazan u Španiji, pa u u Americi i tako dalje.

Na opasku da film ima efektan kraj i da se na njega različito reaguje, i u generacijskom smislu, Grlić objašnjava da su filmovi otvorene ploče, a da se on sa autorskom ekipom potrudio da pruži otvorenu sliku u kojoj svako ima prava i može u njoj nešto da prepozna ili ne prepozna ali da svako može da ga tumači na svoj način.

– Mi smo dosta direktni u ovom filmu, on gotovo ima neke natruhe pamfleta takoreći pošto je i Krležin roman „Na rubu pameti“ od koga smo krenuli to imao, ali je tumačenje potpuno slobodno – objasnio je Grlić.

– Do ideje za film „Svemu dođe kraj“ došlo je u jednoj šetnji Dorćolom, tačnije u „Krojaču“ omiljenom kafiću Nebojše Glogovca. Sedeli smo tamo Rajko, Nebojša i ja i dobacivali jedan drugom ideje o tome šta bismo radili. Mislim da se Rajko prvi dosjetio tog Krležinog romana koji obojica jako volimo i onda smo ga počeli pretvarati u filmsku priču – prisetio se Ante Tomić, koscenarista filma.

Prema njegovim rečima, brzo su primetili da u romanu nema scenarija i da bi filmsku priču morali ponovo da napišu.

– Uzeli smo jako malo od Krležinog romana ali smo uzeli najvažniji sastojak – emociju. Mislim da je bijes koji nas nosi ta emocija u kojoj se prepoznaju i Hrvati i Srbi. To je bijes zbog okolnosti u kojima živimo, zbog nepravdi koje trpimo, zbog prostaka koji su nam postali vlast. Taj bijes je mislim nešto što svi dijelimo i da je dovoljno uvjerljiv da se u njemu svako prepozna –

Živko Anočić koji ima glavnu ulogu u filmu nadovezao se da je on i pre nego što je pročitao scenario delio taj gnev koji se pominje, između ostalog i zbog toga što je uvideo da mu sin koji je u osnovnoj školi zna imena pola ministara u vladi iako ne puštaju u kući vesti

– To je velika frustracija ali i pokretačka snaga za ovu ulogu – rekao je Anočić, dodajući da je bio i pod tremom i počastvovan što ga je reditelj kakav je Grlić odabrao da igra u njegovom filmu.

Glumac Janko Popović Volarić je svog lika opisao kao nekog ko zrcali većinu i s vremenom pristaje na autocenzuru.

– To je najgori dio amorala koji nas okružuje. Moj lik kaže u jednom trenutku da bi i on rado učinio isto što Anočićev lik ali misli da je lakše ovako. U tome je meni strahota da većina pristaje na taj način gledanja na stvari, na kopanje rovova radi novca i održavanja vlastitih pozicija u društvu. Dakle, najstrašnija mi je ta autocenzura na koju svi pristajemo. Dok neko ne lupi šakom o sto…- zaključio je Janko Popović Volarić.

Za šta živimo

Upitan kako je publika a kako su hrvatski zvaničnici reagovali na njegov film imajući u vidu da su u njemu prozvani. Grlić je rekao da sa njima ne komunicira . – Ja ne komuniciram sa veličinama političkim osim s predsjednikom koji je došao na projekciju. Ministrica kulture je bila u Puli, i kažu da nije bila oduševljena. Ona je iz HDZ-a, Ona je idelog HDZ-a. Tako da s te strane ne znam, ali znam ono što čoveka veseli. Juče idem ulicom, i neka žena ide sa placa, vozi kolica i onako prođe pored mene gledajući me i kaže: „Izvrstan vam je film, Izvrstan!“. To je ono za šta mi živimo. – kazao je Grlić.