Bili smo na Ment festivalu: 4 dana drugačije muzike i bendova koji će tek biti veliki

Za one koji slučajno ne znaju, showcase festivali služe da predstave nove, uzbudljive i drugačije bendove za koje verovatno niste čuli, tako da svako dobija po pola sata do 45 minuta da nastupi i pokaže šta zna i od čega je sazdan. Sa druge strane, kad nema svirki, danju se održavaju paneli na kom se profesionalci iz sveta muzike, novinari ali i fanovi susreću i „bistre politiku“ odnosno govore i diskutuju o temama koje ih se tiču.

Kako napraviti svoj festival, ili dobru turneju, kako prigrliti nove tehnike i društvene mreže, ali i zavirivanje u uspešne modele poslovanja underground i alternativnih lejblova i klubova. Neke od tih tema se zasnivaju na principu „ti meni serdare ja tebi vojvodo“, neki na onom „nama je teže od vama“ ali dese se i konstruktivne kritike i rasprave kada dođe do neslaganja.

I dok se muzički deo dešava na više lokacija po Ljubljani, deo sa „govorancijom“ odnosno paneli su bili u okviru Kino Šiške, jednog od bitnih stecišta ljubljanskog kulturnog i urbanog života. Najviše pažnje uvek izazaove „Listening sessions“, u kom novinari i muzički profesionalci ocenjuju pesme koje su čuli po prvi put, što samim bendovima pomaže kao pravac kojim bi mogli da se kreću. Ako nisu popili svu pamet sveta i žele bilo kog da poslušaju naravno.

Izdvajaju se po posećenosti i paneli poput „Mom, i’m a trend“ koji se bavio uplivom TikToka u muziku, ali i predstavljanje kultnog slovenačkog lejbla „Moonlee“ koji ove godine slavi svoj 20 rođendan, kao i približavanje beogradske Hali Gali skupine ostalim narodima Balkana i Evrope. Nešto malo više o ovom putujućem cirkusu kasnije.

Na samom festivalu dodeljene su i nagrade RUNDA, odnosno Regionalna ogranizacija nezavisnih diskografa je po četvrti puta dodelila nagrade najboljima u protekloj kalendarskoj godini. Zhiva, Buč Kesidi, Ljubičice su osvojili u svojim kategorijama nagrade i primili ih, dok je Let 3 bio sprečen u dolasku zbog učešća na Dori.

Festival se dešavao od 21. do 24. februara, za to vreme stotinjak koncerata je bilo raspoređeno kako u pomenutoj Šiški, tako i u kultnoj Metelkovoj ulici (i oko nje) u kojoj se nalazi nekolicina malih klubova koji primaju između 100 do 500 ljudi.

Naravno, nije bilo moguće videti ceo program, ali nije ni bilo poente slušati ih sve i stalno. Cela stvar je zamišljena da kao na švedskom stolu, poslužite se određenim muzičkim mezetlukom, da bi tek kasnije, kod kuće ili na turneji nekog od tih bendova videli pravi show.

U toj nepreglednoj bazi bendova normalno je da vam se nešto ne svidi, a da se u nešto zaljubite na prvi pogled.

Festival po običaju otvaraju nešto malo veći bendovi za koje ste i mogli da čujete ranije, ako ste fanatično zaljubljeni u muziku i od iste želite malo drugačiju zabavu. Tako da ove godine su hedlajneri bile „Los Bitchos“, četiri devojke iz Londona koje sviraju tropsku instrumentlanu muziku pod uticajem surfa ali i zvuka latinske Amerike. Njihova muzika uronjena u plažu, more i tekilu ne može da vam se ne svidi i konstantno tera na ples.

Od nastupa koji moraju da se izvode, odnosno oni čije sam imena zapamtio, i po dolasku kući lajkovao na Spotifaju, prvo moram da pomenem „Lucy Kruger And The Lost Boys“, i njen „art pop ambient noise“ iz Berlina. Gospođica Kruger i njena ekipa su već nekoliko sezona hit na manjim binama velikih festivala Evrope s obzirom da njen sjajni spoj tihih melodija koje vrlo brzo postaju jako bučne himne i lede krv u žilama ne ostavlja nijednog momenta ravnodušnim ljude.

Pritom lepa devojka koja kanališe energiju Nika Kejva i Trent Reznora nije nešto što se viđa baš svaki dan. A kad smo kod viđanja, vest je da nam ova skupina momaka i devojaka stiže 6. aprila u Beograd, pa se takav događaj ne bi valjalo propustiti.

Od ostalih pozitivnih iskustava, svakako treba izdvojiti bend koji će vam svojim imenom baciti osmeh na lice ako ste sa Balkana. Momci pod imenom „New Fosiils“ nemaju ama baš nikakave veze sa Novim Foslima, Rajkom Dujmićem i Sanjom Doležal. Iz Budimpešte su, sviraju uzbudljivu verziju džeza, uronjenu u trip hop i hip hop, što je uvek osveženje čuti na ovakvum mestima.

Istakli su se i Nemci koji sviraju kao Turci. „Kara Delik“ je bend koji u kraut rok implemenitra zvuk Anatolije sa sve ozvučenim turskim sazom umesto gitare.

Naši bendovi i Ment 2024

Boje Srbije na Mentu branili su pre svega Iva Lorens koja u frci oko priprema za „Pesmu za Evroviziju“ je skočila do glavnog grada Slovenije i predstavila svoju modernu verziju popa koja ima mnogo veći domet od underground festivala.

„Hali Gali“ je zato dobio celo veče i takoreći postao festival u festivalu. Još su i nastupili u klubu koje se zove Gala Hala, pa samim tim su doneli dozu vrcavosti svom rokenrol DIY pristupu muzici. A pritom je i nova Hali Gali kompilacija izašla nekoliko dana pre, pa je ceo event dobio i još veći promotvini smisao.

Publika je mogla da vidi nastupe mladih emo/post pank klinaca u usponu, „Ubli su batlera“, gornjomilanovački alternativni garaž rok bend „Cactus Fields“, KoiKoi, bend koji već odavno nije iz ovog našeg balkanskog sveta i može komotno na svaku binu Evrope mirne glave i čistog srca i Vizelj, četvorka koja lagano spaja brzi garažni rok, bluz, ali i elektroniku i pop na način koji već sad može da bude njihov sopstveni žanr za sebe.

Ali tu nije bio kraj, jer su na sav taj rokenrol, rešili da daju još jedan uvid u svoje žurke koje su se do sad dešavala u Beogradu, pa su nakon njih nastupili i treperka Nadya, kao i DJ-evi iz Beograda Stevie Whisper i Andria, dajući još veću dozu eklektičnosti ovoj već samoj po sebi šarenoj ekipi.

Festival se završio 4. dana, koji je bio više orijentisan ka elektronskoj muzici, pa je čak i dobio podnaslov Ce:Ment.

Zabavu i dobar provod na jednu stranu, ali ako se sa ovog festivala vratite sa novim brojevima telefona, kontaktima i vizit kartama, kao i novim imenima izvođača u plejlistama, tek onda možete da kažete da je festival uspeo. Ja samo mogu da ocenim da je u tom slučaju ovaj, 10. po redu bio i više nego uspešan.