Bilja Krstić: Naše tradicionalne pesme dirnule su kineska srca

Tokom osmodnevnog boravka u Kini, pored obaveza oko koncerta Bistrika, muzičari su uspeli da obiđu neke od najznamenitijih spomenika kulture.

– Videli smo Zabranjeni grad, nekadašnju palatu kineskih careva. Kažu da je danas taj deo Pekinga muzej koji se prostire se na više od 720.000 kvadrata, videli smo Tiananmen, najveći trg na svetu, Kineski zid. Sa jedne strane osetili smo duh prošlog vremena, a sa druge videli jedan neverovatno moderan grad – kaže Bilja, sumirajući utiske.

Tim povodom, ona nam u razgovoru otkriva koliko su stanovnici Dalekog Istoka upoznati sa balkanskom muzikom i kulturom, deleći utiske sa putešestvija i reakcije publike, ali i najavljuje buduće velike poduhvate njenog Bistrik orkestra.

Koncert ste održali u UK „Ivo Andrić“ u Pekingu, da li ljudi tamo poznaju naš folklor, kakvi su vam utisci sa nastupa?

– Naš kulturni centar u Pekingu izgleda divno i u dobrom je delu grada. Sala u kojoj smo održali koncert nije velika, ali je odlična za ovakvu vrstu programa kojom se predstavlja muzička tradicija Srbije. Na koncertu je u publici bilo baš puno Kineza, ali je bilo i stranaca. Ne bih rekla da poznaju dovoljno našu tradicionalnu muziku, ali mogu reći da su veoma pažljivo pratili program koji smo specijalno pripremili za Peking. Nasmejana lica i dugi aplauzi pokazali su koliko su uživali u muzici koju su slušali. Posebno mi se dopalo to što su posle koncerta mnogi ostali da izraze svoje oduševljenje za naše etnomuzikološko nasleđe, muzički folklor i što im se veoma svideo koncert. U opuštenoj atmosferi na koktelu pitali su da li ćemo doći još koji put i dali nam savete za neke od vodećih festivala u Kini gde bi Bistrik mogao da nastupa. Veoma mi je drago da je postojalo veliko interesovanje za naš koncert i što je sala bila puna. Koncert je odlično organizovan od strane Kulturnog centra. Sve je lakše kada imate dobru publiku, koja još i sarađuje i želi da nauči neke delove naših pesama – šta ćete lepše!

Na koje je pesme publika tokom koncerta najemotivnije reagovala?

– Pesme u brzom ritmu „Puče puška“, „Izgrejala sjajna mesečina“, „Niiška banja“ i „Kozar“ (Mokranjac) terale su ih na pokret i podigle na noge, a pesme u sporijem tempu „Petlovi pojev“, „Ne goni konja“… su im mamile osmeh. Imali su divne komentare, saznali smo šta im se sve dopada: glas i melodija, odlično upakovani aranžmani, instrumenti koji su potpuno drugačiji u odnosu na njihovu tradiciju, kao i to da su im naše tradicionalne pesme veoma atraktivne i diraju u srce.

Kina je zemlja sa izuzetno bogatom tradicionalnom kulturom, kako kao obrazovani muzičar doživljavate sličnosti i razlike dva naša folklora – istočnoazijskog i balkanskog?

– Kineska nacionalna muzika, uopšte kultura, stara je nekoliko hiljada godina. U njihovim tradicionalnim pesmama oseća se stroga simetrija melodije i ritma, a lestvica, pentatonika je zapravo filozofski pogled na život. Ona daje poseban pečat, ona je ta vibracija koju ćemo uvek prepoznati. Kineski tradicionalni instrumenti su izuzetno egzotični i neki od njih podsećaju na instrumente iz drugih tradicija. Pa ako bih pričala o sličnostima onda bih izdvojila Erhu, njihov vodeći instrument u tradicionalnim, nacionalnim orkestrima, čiji zvuk podseća na gusle. Meni se mnogo dopada i zvuk instrumenta Baua jer me podseća na jermenski duduk… Duduk je inače prisutan u mnogim tradicijama sveta, pa eto i tu neke povezanosti. Dok je, kako kažete, u „istočnoazijskom muzičkom folkloru“ akcenat više na unutrašnjem miru i harmoniji, muzika sa balkanskog prostora je čudesna šarenica, sa složenim ritmovima i melodijama.

Šta je, s tim u vezi, ono univerzalno u muzici?

– Muzika ima tu moć da svojim univerzalnim jezikom povezuje narode, kroz pesme, zajedničke instrumente, žanrove… Danas se mnoge muzičke tradicije sveta prožimaju i daju neka nova iskustva kada govorimo o svetskoj tradicionalnoj muzici. Kao dugogodišnji muzički urednik emisije Izvorišta RB1 preslušavala sam veliki broj muzičkih albuma koje sam dobijala sa raznih strana sveta pod etiketom World Music. Svaki put bih se obradovala kada bih naišla na tradicionalne pesme u nekom izvornom obliku, ali su me više privlačile sjajne obrade dalekih tradicija, a posebno iz Kine, Japana, Indonezije. Dopada mi se što su kineski muzičari vrlo vešto pakovali izvorno u savremeno, dakle pesme su samo dobile još više na lepoti, a slušaoci i publika ih bolje razumeli.

Da li biste izdvojili neku njihovu tradicionalnu pesmu, mit ili kulturni dragulj?

– Od tradicionalnih pesama veoma mi se dopada Cvet jasmina (Jasmin flower) pesma je iz Sudžoua (Suzhou) provincije Djangsu (Jiangsu). Kina je ogromna zemlja i pesme se razlikuju od oblasti do oblasti.

I za kraj, kakvi su vam planovi za „kod kuće“?

– Izdvojiću koncert u Beogradu sa Vokalnom radionicom, 30. maja u okviru festivala Family day, a to je ujedno i naš završni koncert. Pozvali su nas naši divni prijatelji sa Kolarca, gde inače držimo probe, da nastupamo na njihovoj sceni. Potom smo, 12. juna na festivalu „Jefimijini dani“ u Trsteniku… Radujemo se Nikšiću i festivalu Bedem, kao i Filmskim susretima u Nišu i premijeri dokumentarnog filma „Izvan vremena“, producenta Olivera Paunovića i rediteljke Branke Bešević. Najveće uzbuđenje kod Bistrika vlada za predstojeće koncerte u Kolumbiji, od 11. oktobra.