Bio je dete naše epohe: Filip David povodom odlaska Ivana Ivanjija

S koliko je širine, preciznosti i ubedljivosti analizirao goruća pitanja današnjeg sveta, na čemu bi mu i mnogi mlađi mogli pozavideti.

Utoliko vest o njegovoj smrti deluje pomalo apstraktno.

– Slušao sam ga i gledao pre neki dan i delovao je veoma sveže – odlično pamćenje, napravio je nekoliko rekapitulacija svog života, on je čovek epohe, jedan od malobrojnih koji su preživeli sve te strahote Drugog svetskog rata. Detinjstvo, najbolje godine svoje mladosti, proveo je po logorima, i preživeo je. Postao je jedan od značajnih pisaca istorijskih romana, ostavio je svedočanstva, ne samo o svom životu nego i o vremenu u kom je živeo jer je bio i Titov prevodilac – podseća Filip David.

Prema njegovim rečima, za Ivana Ivanjija privatno ga najviše vezuje to što mu je, na neki način, bio podrška kada je kao gimnazijalac pravio svoje prve književne korake.

– Ivan Ivanji je bio jedan od značajnih članova žirija Saveza jevrejskih opština kada sam počinjao da pišem i kada sam slao svoje prve književne priloge na stalne konkurse. Žiri u kojem je bio Ivanji mi je tada dao podršku i posle toga sam ja zapravo krenuo kao pisac – ističe Filip David, koji je na pomenutim konkursima nekoliko puta uzastopce dobijao nagrade, i za čije se tekstove, kao mladog pisca, zalagao Ivan Ivanji.

– Kao početniku meni je to mnogo značilo u mom književnom sazrevanju i obodrilo me da krenem hrabrije u pisanje. Takve uspomene me vezuju za njega, kao i neka vrsta divljenja, kada se sagleda čitav njegov život i kad vidite koliko je on bio dete naše epohe. Jedan od poslednjih koji je mogao direktno, i preko svojih memoarskih knjiga i preko svojih nastupa u medijskim programima, da svedoči o vremenu o kome se sve manje i manje zna jer se sve manje i manje o tome govori – zaključuje Filip David.