„Bio je povučen čovek“: 22 godine od smrti glumca Dragana Maksimovića Makse

Maksimović je teško pretučen dok je čekao autobus, a preminuo je od posledica tog napada dva meseca kasnije.

Na mestu gde je Maksimović brutalno pretučen na inicijativu reditelja Gorana Markovića postavljena je 2006. godine spomen-ploča a u beogradskom naselju Višnjička banja jedna ulica nosi njegovo ime.

Za smrt Dragana Maksimovića Makse niko nije odgovarao.

Neke od najuupečatljivijh uloga koje je odigrao bile su u filmovima „Petrijin venac“, gde je tumačio lik Mise, u Crnom Bombarderu pamtimo ga kao Psiha koji je u atvorskoj ćeliji Crnog savetovao:

„Ako je vedro nebo i ti zapališ veliku vatru, i padne velika kiša – ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu, ako si je samo zato zapalio.“

Duh slobode hipi generacije maestralno je demonstrirao u kultnom „Mi nismo anđeli“ a uloga profesora Petra dodeljena mu je u filmu „Lepa sela lepo gore“.

Oni koji su sarađivali sa Maksimovićem kažu da je bio povučen čovek.

„Maksa je bio povučen i introvertan čovek, ali je prosto uvek zračio i ljudi su voleli da pričaju sa njim i da ga slušaju, a on je stvarno imao šta da kaže“, ispričao je svojevrememo reditelj Srđan Dragojević za BBC na srpskom.

Dragan Maksimović je ostvario više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Debitovao je u Narodnom pozorištu u Beogradu ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“, 1971. godine.

Za tri decenije na scenama ovog teatra ostvario je zapažene uloge u predstavama „Sarajevski atentat“ (Nedeljko Čabrinović), „Mandragola“ (Fra Bepo), „Britanik“ (Neron), „Lenjin, Staljin, Trocki“ (Genrih Grigorijevič Jagoda), „Kosovska hronika“ (Avdula), „Ribarske svađe“ (Bepo), „Poslednja potera za zlatom“ (Cager), „Kraj partije“ (Ham), „Mesec dana na selu“ (Ignjatije Ilič Spigeljski), „Suđenje gospođi Bovari“ (Senar), „Dugo putovanje u noć“ (Edmund Tajron), „Maksim Crnojević“ (Dužde od Mletaka)…